Jelenak i košutica - Narodna pesma

Pesma Jelenak i košutica uzor je jednostavnosti, koja se manifestuje u svim strukturnim elementnma i poetskim fenomenima. Jednostavnost, kao prva i dominantna osobina narodnog pevanja, dobija u ovoj pesmi najpotpuniju afirmaciju. Ova osobina, kao osnovni kvalitet pesme, određuje tok naše interpretacije. Ona se kreće od formalnog i predmetnog aspekta, preko zvukovnog i emotivnog, do značenjskog. Jednostavnije rečeno, od spoljašnjeg ka unutrašnjem.

Jelenak mi goru lomi, - 4 // 12 + 2 slogova: 8

Putak da mu je; 2 // 3 slogova: 5

Za njim ide košutica, 2 + 2// 4 slogova: 8

Tek drug da mu je. 2 // 3 slogova: 5

Samo četiri stiha i dve sintaksičko - intonacione celine. Po dva stiha su istovetne strukture (osmerci i peterci); u osmercima, koji su simetrični, različit je raspored dvosložnih i četvorosložnih akcenatskih celina. Ukupno lirsko kazivanje svedeno je na dve rečenice oblikovane iz osnovnih sintaksičkih elemenata. Na formalnom planu ostvarena je potpuna sažetost stiha i rečenice, oblikovana je pesma minijatura od samo dvadeset šest slogova.

Predmetnost pesme obuhvata samo četiri pojedinosti: dva bića (jelenak i košutica) i dva objekta (gora i putak); dešavanje, činjenje, svedeno je na dva glagola: lomi i ide. Priroda subjekta i njegovog delanja u prvoj i drugoj rečenici (sintaksičko-intonacionoj celini) u snažnom su kontrastu. Prva rečenica "Jelenak mi goru lomi, / putak da mu je" zrači snagom činjenja i dešavanja, bogatom lepezom asocijacija; to je raskošna slika sa snažnim emotivnim nabojem. Narodni pevač nije upotrebio oblik JELEN već JELENAK iz više valjanih razloga. Oblik "jelen" je neutralan, iz njega se ne oseća emotivni odnos pevača prema predmetu opevanja; nastavak za izvođenje reči - AK služi za izvođenje deminutiva (bojak, crvak, oblačak) pridodajući reči hipokorističku nijansu (anđelak, darak). "Jelenak" je po obliku i značenju hipokoristik: izražava osećanje simpatije lirskog subjekta prema predmetu opevanja. I još jedan razlog: ovaj oblik je u skladu sa oblikom KOŠUTICA - oba su hipokoristici, dakle oblici kojima se izražava osećanje dragosti prema akterima lirske priče. To osećanje izražava se i enklitikom MI (od MENI). U onome što jelenak čini skoncentrisana je snaga hiperboličnih razmera: GORU LOMI. Gora (= šuma, planina) isprečila se jelenku i on sebi i košutici krči put; u bujanju asocijacija su vizuelne i akustičke senzacije: jelenak ne lomi samo pojedinačno drveće ili grane, on lomi goru - gusto šumsko prostranstvo; odjekuju zvuci lomljenja, kršenja, padanja stabala. A sve to "putak da mu je". Ovde neutralnom obliku "put" nastavak - AK pridaje deminutivno i hipokorističko značenje: putak je mali, samo toliko da mogu da prođu jelenak i košutica; putak je toliko drag jer njime treba da prođe lepa i nežna košutica.

Tako ova prva rečenica izražava snagu jelenkovog delanja, zvukovno bogatstvo, emotivnu snagu; način jelenkovog probijanja kroz goru pokazuje snagu njegove ljubavi prema košutici kojoj je potreban prolaz kroz goru. Druga rečenica "Za njim ide košutica, / tek drug da mu je" obuhvata samo jednu predmetnost (košutica), činjenje je jednostavno (ide za njim), osećanje je naoko smireno i jednostavno ("tek drug da mu je"). Dok je jelenak olnčenje snage, sigurnosti i pouzdanja, košutica je oličenje krotkosti, nežnosti i vernosti; on deluje oštro i odvažno, ona je tiha i mirna i s njim je "tek drug da mu je". U ovoj jednostavnosti i prividnoj nekorisnosti košutice krije se dublji smisao: u njoj je ljubav i vernost, njeno prisustvo je podrška i podsticaj, bez nje ne bi bilo ni njegovog delanja. Dovoljni su samo putak (jasan smisao života) i drug (razumevanje, nežnost, toplina) da bi život bio ispunjen sadržinom i smislom.

Jelenak i košutica - Narodna pesma

Jelenak mi goru lomi,
putak da mu je;
za njim ide košutica,
tek drug da mu je.