Zbogom dragi raspuste

Skuvana kafa miriše iz kuhinje. Brdo neopranog suđa  stalno raste. Deca se veselo igraju.

Sve mogu, a ništa ne moram. Ušuškana, ležim u svom krevetu.Ćebe miriše na omekšivač. Uživam.

U ovom trenutku, na celoj planeti, ljudi se od nečeg opraštaju. Dragi od drage. Suprug od supruge. Prijatelj od prijatelja. Karijerista od karijere. Majka od deteta. Dete od majke. Vlasnik od  ljubimca. Prodavac od proizvoda. A ja...od zimskog raspusta:

Zbogom moje najdraže tri nedelje u nekoliko predhodnih meseci. Zbogom moj prolongirani snu. Zbogom kuliranju. Zbogom noćno surfovanje netom, čitanje blogova i gledanje serija do skroz kasno. Zbogom opuštajuće šetnje i razgovori sa dečacima. Zbogom školo klizanja i ćaletova kućice u osami.

Dobrodošlo drugo polugodište četvrtog razreda mog starijeg sina. Dobro  došli treninzi.Domaći zadaci. Učenje. Dobrodošlo buđenje u šest i spremanje ranog doručka i svaki dan neke druge užine. Dobro došlo trčanje u školu kada shvatim da je prvenče nešto za istu zaboravilo. Dobro došao svakog utorka potreban mnogobrojni materijalu za likovno. Dobro došla opremo za fizičko. Opremo za trening. Garderobo za školu, garderobo za vrtić. Oprana i ispeglana pidžamo za spavanje u vrtiću, klanjam ti se. Roditeljski sastanci, "ne mogu da vas dočekam". Dobrodošli individualni razgovori, pregovori, dogovori. Stomačni virusi. Gripe. Glavobolje, lažne i prave. Moje, i dečje. Dobro mi došli, i bolje vas našla ja, slobodna letačica kojoj je jedne tihe i tamne noći neko maznuo krila. A mogla sam leteti...

Autor vedrilica