Desanka Maksimović - Na buri

Nastavna interpretacija lirske pesme - Na buri

Težište nastavnog proučavanja izbora pesama Desanke Maksimović u trećem razredu srednje škole zasniva se na doživljajno-istraživačkoj, problemskoj i stvaralačkoj interpretaciji pesme Na buri. Ona je po književno-estetskim dometima antologijska i svakako predstavlja sam vrh ne samo pesnikinjine prve stvaralačke faze već dostojno reprezentuje najširu polaznu osnovu za shvatanje, tumačenje i razumevanje duha, suštine i smisla pesničkog dela, stvaralaštva i poetike Desanke Maksimović. Svojim unutrašnjim sklopom, umetničkim podtekstom, stilogenim mestima, znakovnim relacijama, slojevitošću i otvorenošću značenja, pesma Na buri podstiče i snaži čitalačko upoznavanje i kritičko vrednovanje ostalih pesama, kao što su:

Prolećna pesma, Zmija, Poslanica, Bogumilska pesma i Srbija je velika tajna. Prikazi pesama Zmija i Prolećna pesma te osvrti na pesme Poslanica, Bogumilska pesma i Srbija je velika tajna pridružuju se interpretaciji pesme Na buri, pa se i lik pesnikinje ukazuje pred učenicima u celini kroz najviše estetske domete poezije o prirodi i ljubavne, refleksivne i rodoljubive lirike.

Izdiferenciranost metodičkih prilaza pesmama Desaike Maksimović usklađena je sa njihovom umetničkom relevantnošću, doživljajnom i istraživačkom podsticajnošću i nastavnom svrhovitošću. Postavljeni nastavni ciljevi usmereni su ka sveobuhvatnom i sintetičkom sagledavanju motivskog bogatstva, umetničkih doživljaja, osobenosti stvaralačkog oblikovanja poetskog sveta i najvišeg duhovnog smisla pesnikinjine ljubavne, refleksivne i socijalno-rodoljubive poezije koja je nastala u međuratnom i ratnom vremenu. Antologijska i reprezentativna umetnička vrednost pesme Na buri postavlja se u središte interpretacijskog tumačenja. Uz ovu pesmu kao estetsko polazište moguće je prikazati i druge pesme, a posebno one koje su u svojoj doživljajnoj sferi i u duhovnoj perspektivi poetskog sveta bliske sa naznačenom pesmom.

Pesme Zmija i Prolećna pesma se putem prikaza pridružuju glavnom interpretativnom toku, a primenom osvrta učenici će doživljajno aktuelizovati poetske svetove pesmama Poslanica, Bogumilska pesma i Srbija je velika tajna i ostvariti sintetičan uvid u pesnikinjinu ranu liriku. Diferencirana metodička obrada odabranih pesama uvažava nastavna iskustva i saznanja da se svedeno proučavanje putem prikaza i osvrta funkcionalno primenjuje kod onih dela koja su čitaocima bliska, draga i razumljiva, te su zbog svoje umetničke vrednosti sposobna da već putem prikaza i osvrta ožive u njihovom emotivnom i duhovnom svetu.

NA BURI

Svu večer na pustom bregu
neko stoji.
Pusti me, majko, da vidim
da li je čovek ili bor.
Pusti me da vidim ko to
svu večer gleda
u naš beli, skromni dvor.
Pusti me, majko, neće me
umoriti hod,
breg je blizu našeg doma.
O, ja osećam da mi je rod
taj čovek ili bor
što svu večer blizu groma
stoji i gleda u naš dvor.

Vidiš li oblak crn,
ogroman, zlokoban brod
nad njim plovi
i smrt nosi?
O, majko, idi,
ti ga bar zovi
neka se skloni u naš dom
taj čovek ili bor
što svu večer stoji i gleda
u naš beli skromni dvor.

Na pustom bregu on je sam
kao dete kad ruke skrsti
nad bolom nekim prvi put.
Pusti me da tanki moji prsti
meta budu burama zlim.
Pusti me, pusti, dobra majko,
tako je potmuo
i zao oblak
što vitla nad njim. 

Obrazovni ciljevi - Usmeriti učenike da u pesmi Na buri uoče i analiziraju ishodišta i podsticaje za motivsko i idejno bogatstvo poetske kosmogonije Desanke Maksimović. Tumačiti pesmu Na buri usmeravajući učenička zapažanja i istraživanja na bitnije motive pesme. Osvetliti umetničku sugestivnost prostornih relacija u pesmi. Tumačeći odnos lirskog subjekta prema pojavama u svetu pesme, sveobuhvatno sagledati simbolički smisao poetskih predstava (bura, breg, čovek-bor, beli dvor). Proučiti stvaralačke postupke kojima se oblikuje bogatstvo značenja poetskog sveta. Istražiti dominantne stilske komponente pesme. Uočiti jedinstvo lirskih, dramskih i epskih podsticaja u neposrednom oblikovanju umetničkog sveta pesme. Osvetliti poetsku ulogu lajtmotivskog stiha, istražiti kako se ponavljanjem apostrofe (Pusti me, majko) gradi dominantna ritmička i melodijska linija pesme. Tumačeći poetsku funkciju čistih rima u melodiji pesme, analizirati kako se učestalošću rime bor - dvor sugeriše smisaona višeznačnost i najviši duhovni smisao pesme. Obradom pesme pripremiti učenike da tumače i druga reprezentativna poetska ostvarenja Desanke Maksimović.

Vaspitni ciljevi - Podsticati učenike da tokom nastavnog proučavanja pesme Na buri svestranije i intenzivnije dožive i sagledaju osnovne životne vrednosti (pronalaženje smisla života u visokim idealima stvarnosti). Na temelju poetske simbolizacije u pesmi, svestranije tumačiti viziju idealne egzistencije koju pesnikinja iskazuje čovekom-borom, simbolom gordosti, izuzetnosti, lepote, istrajnosti u odolevanju nedaćama života. Uočiti etički humanizam pesme. Tumačiti kako pesnička savest (koja je pokretač lirske refleksije) postaje temelj jednog harmoničnog humanizma kojim je protkan umetnički svet pesme. Obradom pesme podsticati učenike da upoznaju, sagledaju i tumače idejno bogatstvo ostalih odabranih pesama Desanke Maksimović.

Funkcionalni ciljevi - Osposobiti učenike za istraživački i problemski pristup pesničkom delu. Razviti njihovo divergentno mišljenje. Usmeriti ih ka uočavanju, poređenju i procenjivanju vodećih vrednosnih činilaca književnog teksta i podsticati ih da samostalno i dokumentovano izlažu svoje stavove. Osposobiti učenike da istražuju i obrazlažu stvaralačke postupke u pesmi i da poeziju Desanke Maksimović dožive i tumače sa različitih gledišta, posebno impresionističkog, psihološkog, strukturalističkog, semiotskog, fenomenološkog i lingvostilističkog. Motivisati učenike da zavole i istražuju estetske vrednosti, idejno bogatstvo i poetske čari poezije Desanke Maksimović.

Motivacija za čitanje i tumačenje pesme

Iako je književna kritika uglavnom afirmativno pisala o celokupnom književnom stvaralaštvu Desanke Maksimović, o pojedinim pesmama iz prve stvaralačke faze izrečene su i oprečne ocene. Pojedini kritičari su osporavali umetničku vrednost prvim poetskim ostvarenjima Desanke Maksimović (Marko Ristić, Stanislav Vinaver, Radomir Konstantinović), dok su Milan Bogdanović, Milan Kašanin i Velimir Živojinović u pesnikinjinim literarnim prvencima videli izuzetnosg, originalnost i vrhunske estetske domete liričara prvog ranga. Osude i pohvale u književnokritičkoj recepciji kretale su se od potpunog opovrgavanja do slavljenja.

Učenici se ovom kratkom besedom podstiču da saslušaju dva oprečna mišljenja (Radomira Konstantinovića i Stevana Raičkovića) o pesmi Na buri, što u daljem toku nastavnog rada razvija problemsko tumačenje pesme:

Taj čovek ili bor Desanke Maksimović jeste Eros ili potiskivanje, a bura, koja se zbiva na bregu, gde ukočen stoji taj "čovek ili bor" (ukočen: svaka nerazrešenost je ukočena, pokret je jedino tamo gde je razrešavanje), jeste bura razrešivanja (ili čovek ili bor) i bura Erosa, koji je uvek izvan "dvora" (belog, ne-erotičnog, anti-erotičnog), "na bregu". Čovek ili bor je u opasnosti, onako kako je opasnost sve što je izvan sklonjenosti u dvoru; molba majci za izlazak iz dvora je molba za izlazak u opasnost: ali ta molba neće biti uslišena: tajna čovek ili bor neće biti razrešena. (...) Prvi čin te drame je u znaku pojave čoveka ili bora na bregu, pojave bure i, u njoj, rađanje strepnje, kao nagoveštaj umiranja Žene (Erosa); drugi čin je otvaranje ovom umiranju, koje je bolno onoliko koliko je paradoksalno: tuga zbog tog umiranja, ali i htenje te tuge: oni koji budu došli jesu tužni, i biće potopljeni tugom, ali poumiraće radosno na bregu; treći čin do koga se najzad stiglo, i koji je bio tražen tokom cele ove drame: to je mir žene pretvorene (u svojoj sopstvenoj svesti) u uspomenu, koja je mirna i bela, i koja je zato (u svojoj smirenosti i belini) kao stado koje spava na padini brega. Ta uspomena, koja je zatvorena u sebe samu, mirna i bela, to je smirenost, projekcija žudnje za potpunim smirivanjem. To je želja da se legne i da se spava, da se bude samo stado na padini brega, da se bude samo uspomena na ženu, a ne Žena - ova Sestra koja je umor Žene, ona koja će se javljati već u prvoj epohi Desanke Maksimović, u zbirci Pesme.

Ali da se vratimo tajnama Desanke Maksimović. Za razliku od mnogih liričara, naročito novijeg doba, koji su svaki kompleksniji pesnički problem rešavali i složenijim sredstvima, naša pesnikinja je uvek išla za tim da najjednostavnijim i najprečim putem dopre do takvog zamućenog i skrivenog jezgra kakvo je ljudska bespomoćnost pred tajnom. I što bi ona bila nejasnija, to bi put do nje ispadao kraći, pesnički jezik čistiji, metafora ogoljenija. Ujednostavnosti se ovde nije imalo kud dalje. Kao kroz providnu i duboku vodu pesnik nas je sa sobom povukao prema dnu. I u tom kristalno jasnom ambijentu, u kom se blago zanosimo pastelnim slikama i lelujamo kao podvodno bilje, najednom osetimo da smo neprimetno zakoračili u mulj jedne dileme koja ide čak do neidentifikacije stvari i pojava oko nas.

Čovek ili bor?

A pesnik nas uza sve to još uvlači u svoje mutno osećanje roda i pripadnosti nečemu što zapravo i ne zna šta je. Mogao bih možda da pogrešim u svome zaključku, ali to je za mene jedno duboko osećanje prisnosti, solidarnosti sa svetom i vernosti životu, pred nevidljivim opasnostima zla i smrti.

Očekuje se da učenici dobro prouče pesmu Na buri i da daju objektivan i dobro potkrepljen sud o njeioj umetničkoj vrednosti. Uzgredno će osporiti Konstantinovićevo mišljenje i saglašavati se sa ocenom Stevana Raičkovića. Biće i delimičnog afirmisanja i osporavanja sudova obojice kritičara. Oprečna književnokritička gledišta će podstaći učenike da uoče i postave problem te da studioznim analitičkosintetičkim pristupom doprinesu njegovom rešavanju, odnosno povrđivanju ili odbacivanju naznačenih teza.

Istraživački zadaci

Pažljivo pročitajte pesmu Na buri. Osluškujte kako teče vaše emotivno uživljavanje u svet pesme. Ispitajte i obrazložite motive koji su zaokupili vašu pažnju. Poistovećujući se sa lirskim subjektom, uočite iz kojih stvaralačkih pobuda nastaje poetski svet pesme. Koje dominantno osećanje lirskog subjekta oživljava umetničku stvarnost pesme? Otkrijte kako priroda postaje predmet i sredstvo umreženog značenja pesme.

Pratite koja značenja se razvijaju iz prostorne relacije dominantnih motiva breg-dom i bor-dvor? Uočite kako se spoljašnja drama iskazana u predmetnom sloju pesme jednači sa stanjem u ljudskoj duši. Posmatrajte kako je prikazan odnos između čoveka i prirode u pesmi. Objasnite koja osećanja u lirskom subjektu pobuđuje prizor prirodne stihije. Pratite i tumačite kako se u poetskom svetu pesme razvija njeno dramatsko jezgro.

Ispitajte kada dramatična zbivanja u pesmi dosežu vrhunac. Šta posebno podstiče dramatiku obraćanja lirskog subjekta? Uočite relacijske odnose između motiva kojima se sugeriše emotivni vrhunac pesme. Zapazite i obrazložite kako su ovi i ostali motivi prostorno postavljeni u pesmi. Čime je negovešteno razrešavanje napetosti u pesmi? Šta podstiče lirski subjekt da se identifikuje sa opštim simbolom pesme - borom? Svestrano sagledajte najviši smisao pesme.

Tok i rezultati interpretacije

Prvi korak u interpretaciji pesme Na buri predstavljaju podsticajna pitanja povodom kojih će učenici kazivati svoje utiske o umetničkom svetu pesme. Preko niza čulnih motiva koji pokreću doživljaje, čitaoci se postepeno uvode u poetski štimung pesme. Čulnim doživljavanjem, izdvajanjem dominantnih poetskih slika i njihovim emocionalnim učinkom, ostvaruje se postepeno poistovećivanje učenika sa poetskom perspektivom lirskog subjekta. Dalji razgovor podstiče se pitanjima:

Uočite odnos naslova i prvih stihova pesme.

- U kakvu poetsku atmosferu nas pesnikinja uvodi prvim stihovima?

- Šta pokreće radoznalost lirskog subjekta?

- Koga svojim obraćaljem priziva u poetski svet?

- Koja osećanja u vama pobuđuju stihovi Pusti me, majko i motivi naš skromni, beli dvor, rod, naspram dramatičih prizora spoljašnjeg sveta?

- Kako lirski subjekt naglašava svoju emotivnu uživljenost u sudbinu drugog bića?

- Iskažite osećanja i asocijacije koje u vama pobuđuju središnji motivi pesme.

- Objasnite koja značenja naslućujete u prostornoj relaciji naznačenih motiva (breg- dom, bor-dvor).

- U kakvom su odiosu dve prostorne ravni u pesmi?

- Koje osećanje pobuđuje prostor u kojem obitava lirski subjekt?

- Šta sugeriše dramsko sučeljavanje dve prostorne perspektive pesme?

- Čime je sugerisano osnovno osećanje napetosti u pesmi?

- Kako razumete dilemu lirskog subjekta o tome da li je čovek ili bor na buri?

Pesma Na buri uvodi čitaoca u poetsku atmosferu tajanstva, radoznalosti i strepnje kojom je ophrvan lirski subjekt (poetsko Ja). U pesmi pored lirskih ima i narativnih i dramskih elemenata. Dramski akcenti su izdvojeni pesničkim obraćanjem, molbama koje ostaju bez odgovora. Tako dramska napetost nije sugerisana samo naslovom pesme, prisutnom impresijom lirskog subjekta o stihiji u prirodi, već je i estetski potcrtana dramski intoniranim monologom, što poetsku atmosferu bogati čulnim i psihoemocionalnim detaljima. Dramski naboj sugeriše, dakle, već sam naslov pesme, ali i njen umetnički sklop i patos.

Osnovne nosioce lirskog sižea (lirski subjekt, majka, čovek-bor) povezuje neposredna opasnost koja preti od prirodne stihije što se nadvila nad njih. Iz spoljašnje dramatike (koja se sugeriše značenjskim odnosom naslova i poetskog sveta pesme) rađa se unutrašnja dramatika pesničkog subjekta, njegova težnja da se poistovećenjem sa pojedinačiim predstavnikom prirode neposredno suprotstavi stihiji.

Iz prve strofe, koja je sa svojih 14 stihova ujedno i najduža, čitaocu je putem ključnih motiva sugerisano raspoloženje lirskog subjekta, a putem pesničkog obraćanja iskazana su i sva lica pesme. Identifikacija sa poetskim svetom pesme razvija se i jača sa gradacijskim nizanjem motiva, a dramska napetost raste stvaranjem novih veza između dominantnih jezičkih znakova. Početnu radoznalost pred tajnom smenjuje osećanje strepnje, straha i konačio saosećanja sa izdvojenom pojavom. U funkciji jačanja početnog osećanja su gradacijska ponavljanja devojačke molbe (Pusti me, majko), da bi kulminativna tačka prve strofe bila sadržaia u eksklamaciji:

O, ja osećam da mi je rod
taj čovek ili bor
što svu večer blizu groma
stoji i gleda u naš dvor.

U ovoj strofi pesnikinja nas neposredno uvodi u duhovni svet lirskog subjekta. Poetske predstave sa početka pesme zaokupljaju pažnju čitaoca zaplašenošću lirskog subjekta koji se sukobljava sa nedoumicom i strepnjom za ugroženo biće. Čulno aktivirane pesničke slike bogate se vanjezičkim iskustvenim asocijacijama, a u strukturi binarnih znakovnih usmeravanja čovek - bor, oslobađa se simbolički smisao pesme. Preko dva osnovna osećanja (strah i želja za odbranom) razvijaju se i dva značenjska plana pesme. Simbolički smisao pesme projektuje se na relaciji unutrašnjeg i spoljašnjeg sveta. Iz početne ravni, koja je jasno određena pesničkom impresijom lirskog subjekta pred zloćudnom prirodnom stihijom koja u svojoj žestini može da ugrozi čoveka, pesma se u svom daljem toku oslobađa svoje prvotne, prostorne zadatosti. Naspram topline belog, skromnog doma (koji sugeriše sigurnost dobro poznatog prostora, stečenu toplinu majčinog okrilja dakle, već poznati svet društvenosti i utvrđene tradicionalne hijerarhije stvarnosti), razvija se pesnička znatiželja za onaj drugi svet, u kojem bor, breg, grom, nose simboličko značenje uzvišenosti, lepote i individualnosti, ali uz sebe vezuju i neprekidne strepnje pred burama zlim, kojima su upravo zbog svoje izuzetnosti izloženi. Poetska sugestija ovde je ostvarena kako na značenjskom polju sjedinjenih lirskih, dramskih i redukovanih epskih motiva, tako i na planu ritamskog pulsiranja emocije kojom pesma neposredno komunicira sa čitaocem. Osećanja su posebno akcentovana ritmičkim izmenama dužih i kraćih stihova, od kojih duži stihovi, zbog svoje interpunkcijske određenosti vokativom, ostvaruju jača ritmička pomeranja, te tako doprinose ekspresivnosti i estetskoj sugestivnosti gradivnih motiva koji jačaju dramatsku tenziju pesme.

Prostor u kojem obitava lirski subjekt (beli, skromni dvor) pobuđuje osećanje bliskosti, sačuvane topline, sigurnosti i celovitosti poznatog ambijenta. Čežnja kao pokretačko stanje lirskog subjekta sjedinjena je sa strepnjom sugerisanom lako iskidanom ritmičkom linijom pesme. U lirskom monologu, u prigušenom glasu kojim se sugerišu dramska antiteza, nedoumica (breg-dom, bura-izlazak, mir-nemir) i nerazrešenost (čovek ili bor), dočarana je napetost i želja za krajnjim odgonetanjem, kao dominantan doživljaj predmetne stvarnosti.

- Šta se sugeriše lajtmotivskim stihom pesme u kome se lirski subjekt obraća majci?

- Kako se razrešava nedoumica i dramska napetost u pesmi?

- Uočili ste da je u građenju melodičnosti ove pesme prisutna isprekidana rima.

- Ipak, u okviru naznačenih parova, tri puta se ponavlja par bor-dvor.

- Šta se sugeriše ovim spregom rimovanih reči?

- Pesnikinja nas uvodi u dramatičnu atmosferu pesme dovodeći u značenjske odnose oblak crn i ogroman, zlokoban brod.

- Prokomentarišite estetsku sugestivnost zvuka u iskazivanju poetske atmosfere pesme.

- U pesmi je prisutna i paronomazijska rima rod-brod.

- Objasnite kakvi se umetnički efekti i smisao ostvaruju ponavljanjem zvučnih kvstiteta jedne reči u drugoj.

- Protumačite kako se poetska atmosfera i emocija ljubavne čežnje preobražavaju u simbol čovekovog prelaženja preko ruba svoga Ja "u bliskost s drugim bićem čak i s one strane" poznatog sveta.

- Obrazložite izbor opštih simbola sa kojima se lirski subjekt identifikuje u ovoj pesmi.

Obraćanje majci, kao i motivi beli, skromni dvor, i rod, čitaoca doživljajno vežu za patrijarhalnost i folklorne vrednosti. Ovim umetničkim detaljima asocira se prisnost, neposrednost, autengičnost i celovitost doživljaja sveta kod narodnog (prirodnog) čoveka, što se reflektuje u svesti čitaoca kao posebna emotivna vrednost (postojani oslonac naroda, identitet, kolektivno okrilje).

Osnovni emotivni naboj pesme, čarovitost njene poetske agmosfere i poruka rađaju se i razvijaju iz intencije da se unutrašnja drama bića, nerazrešenost, protivrečnost, dualitet i tajna konfliktne psihe projektuju putem ospoljenih simbola. Sugestivnost raspoloženja lirskog subjekta ostvarena je putem dinamičnog smenjivanja redukovanih epskih elemenata sa naglašenom dramskom antitezom (situacijom), kojaje u spregu sa unutrašnjom emotivnom nerazrešivošću lirskog subjekta. Unutrašnja dihotomija bića i tajna sugerisani su kako emotivnom putanjom pesme, tako i smenjivanjem i jačanjem lirske emocije i raspoloženja poetskog subjekta. Breg i bor na vrhu brega u atmosferi neposredne životne ugroženosti gromom i burom, simbolički prenose čežnju lirskog subjekta za ovaploćenjem onog dela bića koje večito stremi ka nebeski uzvišenoj egzistenciji kao tački krajnjeg odrešenja.

Melodičnost pesme ostvarena je lajtmotivskim obraćanjem lirskog subjekta, devojačkom molbom koja ima integracionu ulogu u pesmi. U dinamičnom smenjivanju lajtmotivskih stihova (Pusti me, majko...) nagoveštava se postojanje i odnos dva odvojena, ali doživljajno sjedinjena sveta. Nemir umetničkog bića pesme iskazuje se u ponavljanju stiha kojim se notiraju međusobne veze dva sveta, u kojima čovek ili bor svu večer gleda, ili svu večer stoji i gleda, odnosno svu večer blizu groma, stoji i gleda u naš dvor. Brojna ponavljanja, ekspresivnost asonance koja se gradi vokalom (zadnjeg reda, srednje visine) o i sonantom r (ogroman, zlokoban brod), ekspresivnost zvuka u rimovanim rečima skrsti-prsti (kombinacija praskavog konsonanta sa sonantom r, kada je ovaj uslogotvornoj funkciji) potpomažu i razvijaju osnovni ton pesme, pojačavaju emotivne valere i smisaoni i ritmički akcenat u pesmi. Ponavljanjima i mnogostrukim razvijanjem relacionih odnosa (od izdvojenog glasa preko rimovanih reči do stiha) pojačavaju se doživljavanje i smisao pesme. Pesnikinja nas uvodi u dramatičnu atmosferu pesme dovodeći u značenjske odnose crn oblak i ogroman, zlokoban brod. Višeslojnosti i mnogoznačnosti pesme doprinose i parovi rima skrsi-prsti, bor-dvor, rod-brod, građenih po homonimskom principu i izuzetno bogatih informacijama koje se umnožavaju pred okom pažljivog čitaoca, sugerišući poetska značenja blizine (rod) i udaljenosti, usamljenosti, opasnosti i daljine (brod), topline zagrljaja (prsti) i hladnoće izdvojenosti (skrštene ruke), bliskost poznatog sveta (dvor, majčino okrilje) i nepoznat svet kao izazov (usamljeni bor na bregu, bura).

Pulsacija pesničke emocije postignuta je dinamičnim smenjivanjem dominantnog stiha osmerca (u čemu je sadržana i osnovna aluzivnost na narodnu lirsku pesmu, odnosno pevanja "na narodnu") sa kraćim stihom (četverac i peterac), koji, zahvaljujući nenaglašenim dužinama, često preuzimaju ulogu akcentskog stiha. Posebno je ovaj postupak umetnički sugestivno ostvaren u završnim stihovima pesme.

tako je potmuo
i zao oblak
što vitl(a) nad njim. 

Akcenatsko središte u završnoj jednosložnoj zamenici (njim) ističe dominaciju simbola u poetskom svetu pesme.

Svaki elementarni motiv u ovoj pesmi samo na mah zasvetli u svojoj doslovnosti, a već sledećeg trenutka pred čitaocem se otvara mnogoznačna duhovna perspektiva poetskog sveta. Ona osvaja čitaoca, budi njegovu izvornu čulnost i moć asocijativnog mišljenja, što je omogućeno magnetičnom snagom iskustvenih znakova, koji u učeničkoj svesti i mašti postaju izvor niza drugih znakova prisutnih u čitalačkom iskustvu. Pesma Na buri kao retko koja pesma u ranoj poeziji Desanke Maksimović nosi punoću i polivalentnost poetskih motiva koji su poetskom strukturom pesme i postupkom dramskog kompozicionog objedinjavanja na tvorački način produbljeni. Priroda u ovoj pesmi nije samo poetski transponovana kroz impresiju lirskog subjekta, već se iz neposrednog polja čulnosti i mnogostrukih životnih veza, svet pesme uzdiže do najtananijih unutrašnjih prostora čovekove psihe. Zato sadržajno i idejno bogatstvo pesme Na buri ne počiva samo na čulnoj aktuelizaciji pobuđenih slika. Poetski pejzaži i lirsko obraćanje poetskog subjekta samo su uslov da se sa čulnog plana uspešno pređe na mentalne pobude, koje će nas tek dovesti do pravih i punih duhovnih perspektiva pesme. U prirodi je, tako, nađena neuništiva mogućnost obnove lirske osećajnosti. Od prirode kao dekora pesma se sve više vraća sebi, tako da lirska čežnja i žudnja za daljinama postoje kao jedini autentični put prinicanja u nutrine bića i poezije. Priroda pobuđuje osećanja i saznanja dublja od ijedne ideje, a pesma prenosi i snaži doživljaj jedinstva čoveka i sveta. U njoj se molbom izražava osećanje bliskosti sa bićima koja dele istu sudbinu, saosećanje i jednačenje pesnika sa svim drugim oblicima života.

Okvir pejzaža omogućava razvijanje pesme na dva slikovna plana. Prvi plan pesme sugeriše doživljaj opasnosti u kojoj priroda neposredno ugrožava čoveka (što nije karakterističan motiv u njenim dotadašnjim pesmama), dok drugi plan pesničkih slika sugeriše jednačenje lirskog subjekta sa pojedinačnim bićima (predstaviicima) prirode kako bi se suprotstavio stihiji. Posebna estetska sugestivnost ove pesme sazdanaje na doživljajnoj produbljenosti i višeslojnosti poetske atmosfere. Neposredna lirska intima, ljubavna čežnja lirskog subjekta, poprima novo bogatstvo koje pesnikinja pronalazi u oblicima i pojavama prirode, u najuniverzalnijem modelu ljudskog sveta koji poznajemo. U neposrednosti naznačene atmosfere, kao i u dramatično iskazanoj osnovnoj emociji lirskog subjekta, snažan pesnički zamah nas vodi od pejzaža do mnogoznačnog neba obuhvagnih simbola. Snaga neposredne čulnosti postepeno nas uvodi u prostor pesme i u nama naseljava oblike života tog prostora. Tako se iz dinamizma čulno aktiviranih slika stihija-čovek-bor duhovni svet pesme preusmerava na psihoemocionalna stanja lirskog subjekta predstavljena preko široke mreže mentalnih slika.

Lirskom identifikacijom sa borom, koji se u svetu pesme doživljava kao simbol gordosti, snage, istrajnosti, dostojanstva i lepote, sugeriše se unutrašnji nemir poetskog subjekta i čežnja da se obuhvatnom ljubavlju, kroz jedinstvo sa izdvojenim simbolom dosegne idealna egzistencija, u kojoj se saosećanjem (neka tanki moji prsti meta budu burama zlim), razumevanjem i "životom za drugog" nadilazi i humanizuje apsurd i ništavnost postojanja.

Pesma Na buri uvodi čitaoce u potpuno nov poetski svet, različit od onog koji je prisutan u pesmama lirske intime poput Strepnje, Opomene, Predosećanja, Slutnje. Nastavno tumačenje ove pesme na nivou interpretacije usmerava učenike ka misaonom pronicanju u složene emotivne i duhovne svetove drugih pesama. Takve pesme su Prolećna pesma, Zmija, Poslanica i Bogumilska pesma.

Metodološki pluralizam u pristupu poeziji Desanke Maksimović

Zahvaljujući polivalentnosti pesničkog izraza, punoći i preobražaju značenja pesničkog jezika, poezija Desanke Maksimović neodoljivo privlači i podstiče čitaoca da kao aktivan učesnik u stvaralačkom činu samostalno razlaže i "unosi" doživljaje, fantazijsko mišljenje i asocijativno saznanje u "misaone otvore" ili "mesta neodređenosti" antologijskih pesničkih ostvarenja. Primenom jednostranih pristupa pesničko delo se zatvara, a čitaočevom senzibilitetu izmiče celina doživljaja i razgrađuje se početna asocijativna spona sa poetskim pojavama dela. Stvaralačku saradnju učenika sa pesnikinjom u nastavnom tumačenju ostvarujemo samo adekvatnim metodičkim pristupom koji podrazumeva istovremenu primenu više istraživačkih gledišta, odnosno metodološkim pluralizmom.

Valjana dinamika interpretacije pesama Desanke Maksimović može se ostvariti primenom više unutrašnjih i spoljašnjih gledišta i perspektiva objedinjavanja, pobuđivanjem asocijativnih veza i stimulisanjem pažnje da se uža predmetnost posmatra u širem kontekstu. Pojedina gledišta treba da se primenjuju na adekvatnim mestima, onda kada ih sam tekst priziva. Samo u takvim okolnostima svaka bitnija umetnička pojedinost dobija u učeničkoj svesti i mašti prirodnu gravitacionu snagu i sposobnost da oko sebe okupi srodne vrednosne činioce iz svih delova teksta. Na taj način omogućava se da se tekstovne celine (u vidu elementarnih slika, stihova, strofa) posmatraju u funkcionalnom skladu sa drugim priređenim, podređenim i nadređenim umetničkim činiocima ili kroz njih, i to uvek u komplementarnom smeru koji obezbeđuje uvid u porast i snaženje estetičke sugestije.

Tako se suzbija šematizam i linearnost pojedinih teorijskih pristupa koji se nigde ne stiču u zajedničku i moćnu saznajnu maticu, već rasipaju misao o delu na mnoštvo izolovanih deonica. U načelu, jedan integracioni činilac može da dominira u celovitijem delu interpretacije, pri obradi grupe srodnih vrednosti i tokom znatnijeg dela časa, no valja izbegavati čitave interpretacije na samo jednom integracionom faktoru.

Istovremena primena više istraživačkih gledišta na vrednosne činioce teksta ostvaruje se adekvatnim metodskim postupcima koji pobuđuju i razvijaju neophodnu stvaralačku saradnju pisca i učenika, tako da učenik i sam postaje estetski subjekt i aktivan učesnik u stvaralačkom činu. Visoka metodološka tolerantnost (ali ne i proizvoljnost), koja interpretaciju svrstava i u stvaralački čin, posebno je svojstvena fenomenološkom i recepcijskom učenju o književnoj umetnosti. Princip adekvatnosti ne dozvoljava nijednom metodu (gledištu) da nametne prioritet. Odnosi između gledišta, priređenost i nadređenost, formiraju se na način koji odgovra posebnosti proučavanog teksga. Korelacija različitih istraživačkih gledišta (posebno fenomenološkog, recepcijskog, strukturalističkog i semiotskog) razvija spoitan i slobodan tok saznajnih asocijacija koje su podstaknute umetničkim doživljajem književnog dela. Stoga su ova gledišta podesna i za univerzalnije proučavanje književnog teksta u nastavi.

Primenom mnoštva metoda u nastavi se suzbijaju nekritička, proizvoljna gledišta, ali i dogmatski i reproduktivni sadržaji koji često učenika postavljaju u ulogu pasivnog primaoca teorijskih znanja i tendencioznih i jednostranih, prethodno datih, ocena o delu. Umesnim nastavnim vođenjem učenici se podstiču na samostalno uočavanje i vrednovanje estetskih dometa umetničkog dela i na razvijanje i jačanje unutrašnje očiglednosti (čulnom aktuelizacijom slika i fantazijskim mišljenjem), na povezivanje teorije s praksom (dokazivanjem ugisaka i sudova primerima iz teksta), na trajnost znanja i na sistematsko razvijanje i vaspitanje književnog osećanja i umetničkog ukusa. Usvajanjem funkcionalnih gledišta učenik stiče neophodnu istraživačku radoznalost i sposobnost da se problemski i stvaralački susretne sa književnim delom. U okolnostima adekvatne primene različitih istraživačkih gledišta književno delo Desanke Maksimović se postavlja u nastavu kao stvaralačka praksa koja jedino može da verifikuje naučnost i ispravnost primenjenih postupaka i izrečenih sudova.

Osvrtom na metodološku stranu interpretacije pesme Na buri uočićemo kako je korelacijom raznovrsnih gledišta i funkcionalnim usklađivanjem mnogostrano grupisanih analitičkih postupaka ostvareno dublje i sveobuhvatnije pronicanje u višeznačnu poetsku simboliku i duhovno značenje pesme.

U poetski svet pesme ulazi se tragom umetničkih doživljaja i dinamičnih raspoloženja, kao što su: tajanstvo, radoznalost, slutnja, strepnja, uznemirnost, napetost, razrešenje dramske napetosti kroz empatiju, saosećanje i jedinstvo sa lirskim subjektom i pojavama poetskog sveta (impresionistički pristup).

Utisci pobuđeni poetskom atmosferom pesme prate se na dva nivoa: čulnom i psihoemocionalnom. Preorijentacija čitaočeve pažnje sa objektivnog sveta na estetski ostvarena je izražajnošću naslova, umetničkim sklopom i patosom pesme. Uočeno je kako se pripovedačkim prezentom u prvom stihu sugeriše neposredno prisustvo čulnog sveta i aktivno učešće poetskog subjekta u njegovom percipiranju. Stoga se pojačano istražuje kako akcentovanjem personalnih relacija lirski monolog poprima vid dijaloga, a lajtmotivski stih lirskog obraćanja (Pusti me, majko) prenosi dramatiku spoljašnjih zbivanja u polje intimnog sveta poetskog subjekta i postaje snažan aktuelizator sagovorničke relacije pesnika i čitaoca putem empatije i empirijskog konteksta. Preko stiha lirskog obraćanja istraživačka gledišta se usmeravaju ka oblicima kazivanja kao graditeljima konteksta u kojem se pojavljuju pesničke slike i čitava predmetnost pesme. Na taj iačin se saznavanje pesme poklapa i prepliće sa činom umetničkog stvaranja i doživljavanja (fenomenološki i recepcijski pristup).

Područje istraživanja se širi na analizu formalno-sadržinskog sklada i međusobne uslovljenosti svih gradivnih elemenata u ekspresivnom značenju poetskog sveta pesme. Analizom specifične organizacije poetskih činilaca (oblika kazivanja, poetske atmosfere, elementarnih slika, motiva, znakovnih relacija) i njihovog sadejstva i međusobne uslo- vljenosti tumačeni su sadržaji pesme, kako u delovima, tako i u celini. Prati se dinamika osećanja poetskog subjekta (rast i razrešenje dramske napetosti) analizom poetskih slika (dva slikovna plana) u saodnosnoj postavci - od slike stihije koja ugrožava čoveka i pojedinačnog predstavnika prirode (bora) do slike koja sugeriše združivanje "čoveka ili bora" i poetskog subjekta kako bi se suprotstavili stihiji kao dva srodna bića koja dele istu sudbinu. Posmatranjem umetničkih slika spontano se uključuju gledišta na prisutne motive i motivsku strukturu i kompoziciju pesme. Posebno je istaknuta specifična prostorna organizacija motiva i njihovo kompoziciono jedinstvo ostvareno putem lirskih, epskih i dramskih elemenata u široj poetskoj strukturi (strukturalistički pristup).

Daljim umnožavanjem gledišta oko dva dominantna plana pesme obuhvata se njihova znakovna sačinjenost, te se saznaju i tumače primenjeni jezičkostilski postupci (izražajnost leksike, oblika i rasporeda reči, ekspresivna svojstva rečenice i nadrečeničnih celina, simboličnost, ritmičnost i eufoničnost pesničkog jezika). Prati se i istražuje kako se jezičko-umetnički znakovi u nadređenoj poetskoj strukturi oslobađaju primarnog značenja i razvijaju bogatstvo originalnih i svežih asocijativnih puteva i u daljem procesu umetničke simbolizacije postaju izvor novih znakovnih vrednosti. Iskustvena i doživljajna simbolika poetskih pojava kao što su bura, grom, breg, dolina, bor, dom, koristi se kao polazište i prototip za dalju umetničku simbolizaciju. Analizom binarnih opozicija breg-dolina, bura-dom, čovek-bor, pokrenuta su i temeljna egzistencijalna, antropološka i filozofska pitanja koja podstiče i aktuelizuje pesma. Širi znakovni kontekst posebno semantizuje svaku umetničku sliku i svaku reč u njoj, pa se jedino pomoću njega mogu pouzdano sagledati simbolična značenja pojedinih reči i iskaza i otkri!gi naj- viši smisao dela (aemiotski, zgtički i filozofski pristup).

Ekspresivnost dominantnih osećanja, sugerisanih simboličnih značenja i najvišeg smisla pesme istražuje se pojačanim praćenjem i analizom lirskih paralelizama i njihovih relacionih odnosa u pesmi - od glasovnog ponavljanja, preko rimovanih reči, da stihova. Istražuje se kako rime građene po homonimskom principu (skrsti-prsti, brod-rod) usmeravaju misao ka višim značenjima i poetskim sintezama pesme (hladnoća, izdvojenost, otuđenost, zemaljsko - toplina, celovitost, harmonija, uzvišenost). Pojačano se istražuje kako se mnogostrukim ponavljanjem rime bor-dvor ostvaruje višeslojnost značenja pesme i sugestija o modelu života koji pisac poručuje čitaocu (bor simbolizuje uzvišeno, gordo i angažovano življenje). Istražuje se kako je dinamika osećanja lirskog subjekta posebno akcentovana ritmičnošću stiha (izmenom dužih i kraćih stihova), odnosom imperativne rečenice i nadrečeničnih celina, te eufoničnošću pesničkog jezika (jezičkostilski pristup).

Uočena je izuzetna estetička i semantička vrednost reči koje su bliske stilu narodne lirike (beli dvor, skromni dvor, rod, dom, obraćanje majci). Istražuje se kako se pugem leksike i stila narodne lirike u pe- smi nijansira izražajnost lirskih osećanja, poetske atmosfere i smisa- onost poruka (lingvostilistički pristup).

Izrazita emocionalna uzbuđenost kojom je propraćeno saživljavanje lirskog subjekta sa čovekom-borom otkriva nam osnovne estetičke i životne stavove pesnikinje. Iz podteksta pesme, kroz nemogućnost identifikacije stvari i pojava oko nas i ljudsku bespomoćnost pred tajnom, pobuđuje se jedno duboko osećanje prisnosti, solidarnosti sa svetom i vernost životu pred nevidljivim opasnostima i nagoveštajima zla i smrti. Objašnjava se da je celim svojim životom i stvaralaštvom pesnikinja aktuelizovala najveće etičke vrednosti čoveka: ljubav, dobrotu, samilost, milosrđe i život za drugog. Za pesnikinju je u tajnovitosti sveta satkan izazov i lepota življenja. Tajnovitost je u najranijim, mladalačkim pesmama Desanke Maksimović uslov za punoću, lepotu i trajnost osećanja ljubavi. Želja za igrom, odgonetanjem, pogađanjem, afirmiše sve snage pesničkog bića, što se objašnjava pesnikinjinom mladošću i još uvek prisugnom snagom nepomućenog srca da se suprotstavi pojavama koje je plaše (biografski i psihološki pristup).

Svi vrednosni činioci pesme Na buri su u punoj međuzavisnosti jer se svi međusobno u tekstu i doživljaju susreću i presreću. U interpretacijskom postupku oni se povezuju prečicama i raznim sgepenima posrednosti, pa misli, asocijacije i maštanja slobodno teku od jednog do drugog elementa u smerovima estetičke priređenosti, podređenosti i nadređenosti.

Brojni analitički postupci mogu samo da nagovestge krajnji smisao pesme, ali tek kroz koheziono i umetničo sadejstvo svih činilaca i kroz njihovu stalnu interakciju u okviru poznate celine, naslućene istine se potvrđuju i dokazuju, postaju vredna saznanja koja se dalje sintetički uopštavaju (analitičkosintetički pristup).

Kombinovanjem metoda u širem smislu, obaveštajnih, logičkih i stručnih, obezbeđuje se povezivanje, dopunjavanje i uzajamno pojačavanje emocionalnog doživljavanja i racionalnog poimanja pesme kroz celovitu, istraživačku i stvaralačku interpretaciju.

Upravo fenomenološki, recepcijski, lingvostilistički, semiotski i strukturalistički pristup u valjanoj nastavnoj primeni aktuelizuju svežinu, neposrednost, prirodnost, toplinu i ljudsku bliskost poezije Desanke Maksimović. Ovim metodama se pridružuju i ostala gledišta (psihološko, sociološko, istorijsko, biografsko, etičko), koja će akcentovanjem i književnoistorijskog konteksta dela doprineti sistematičnijem pregledu stvaralačkih faza i osvetljavanju celine pesništva u nastavnom pristupu. Valjanost prilaza poeziji Desanke Maksimović u školi omogućena je primenom metodološkog pluralizma, metodske adekvatnosti i pouzdanosti. Proučavanje i sagledavanje poezije Desanke Maksimović u nastavi uključuje niz metodoloških postupaka koji u združenom delovanju omogućavaju učeniku da bude u umetničkom dosluhu sa piscem i da novostečena saznanja stvaralački primenjuje. Istovremena primena više istraživačkih gledišta prisutna je i u nastavnoj obradi i drugih pesama i zbirki Desanke Maksimović u ovom radu. Svaka od antologijskih pesama predstavlja originalnu i neponovljivu estetsku tvorevinu tako da stvaralačka nastava uvek iznova ogkriva gledišta, postupke i smernice od kojih se može stvoriti niz novih i pouzdaiih metodskih pristupa reprezeitativnim poetskim delima Desanke Maksimović.

__________________________________

Desanka Maksimović (1898-1993), najplodniji srpski pesnik - njen stvaralački vek trajao je preko sedamdeset godina (prve pesme objavila je 1920. godine u časopisu Misao, poslednju zbirku Zovina svirala 1992. godine). Za to vreme je objavila četrdesetak knjiga poezije, proze i putopisa. Sve vreme svoga stvaralačkog veka ona je bila prevashodno pesnik ljubavne, rodoljubive, intimističke i deskriptivne poezije i poezije za decu. Najviše domete ostvarila je u ljubavnoj, rodoljubivoj i socijalnoj poeziji: ona se pamti po ljubavnoj poeziji tihih emocija i kamernog tona, po rodoljubivim pesmama (Krvava bajka - Desanka Maksimović) i po toploj knjizi socijalnih pesama Tražim pomipovanje.

Njena lirika je tematski bogata i raznovrsna. Tema ljubavi, kao iskrena ispovest, obogaćuje se nizom motiva: ushićenje, radost, zanos; nada, nagoveštaj, želja, čekanje; slutnja, strepnja, patnja, tajna; strahovanje, tihi bol. U ovoj poeziji je mirna, nežna i iskrena (Svoje sreće i bolove lakome / u slova sam okovala udesna / i redom ih pokazujem svakome" - Priča o pesniku). Ova poezija je u celini ispovedna: ispovest vere, ispovest sumnje, ispovest ljubavi, ispovest ustreptalosti. Njoj je, prema sopstvenom priznanju, najbliža bila poezija osećanja.

Teme prirode su vrlo česte, ali to nije čista deskriptivna pesma; u njoj se prepliću ljubav i priroda. Ostvaruje se velikim brojem motiva što svedoči da se ovde radi o širokom tematskom kompleksu: zavičaj, polja, njive, šume, livade; potok, breg, pejzaž; ljudi, životinje, ptice; pokreti, pesma i zvuk, boje i mirisi; nebo, doba dana; strepnja, sumnja, strah, smrt. Ova poezija peva o srođenosti čoveka i prirode, o pesnikovoj snažnoj ljubavi prema prirodi: "Ja sam, priznajem, rob prirode (...) Rob sam šumova, žubora, sunčevih rađanja". Motiv smrti, prisutan u poeziji o prirodi, ne znači da je smrt doživljena kao pretnja; to nije ni izraz straha ili drame; smrt je ono što je sasvim prirodno i izvesno u prirodi, svetu i čovekovom životu.

Tema rodoljublja jedna je od dominantnih tema - to je ljubav prema zavičaju i zavičajnoj prirodi, prema zemlji i narodu. Ova poezija peva o čoveku mučeniku i patniku, ali i čoveku ustaniku i braniocu; u njoj ima svedočenja o svetlim delima ustanaka i ustanika, ali i svedočenja o mraku i tami, stradanju i bolu. Ove pesme, međutim, iako izraz snažnog rodoljublja, imaju univerzalni smisao: u njima nema imena ni ljudi, ni lokaliteta, ni mučitelja i mučenika.

Socijalne teme su neminovne kod pesnika koji se ne zatvara u svoj intimni svet, kod pesnika koji je otvoren za sve što je izvan njega - i dobro i zlo, i lepota i rugoba; pesnikinjino pevanje obeležava etička angažovanost na strani onih koji pate - bunt protiv nepravds, problemi egzistencije, život i smrt.

Život i smrt su osnovne teme poezije Desanke Maksimović, koje prožimaju sva navedena tematska područja njene poezije. Ona život doživljava kao složen fenomen koji ima svoj prirodni početak, trajanje i kraj - sve se rađa, živi i umire; postoji radost i sreća rađanja, lepota i tegoba življenja, seta i bol umiranja. Umiranje u ovoj poeziji nije doživljeno dramatično i tragično, nego razumno i mirno jer "zemlja jesmo/ostalo su sve prividi", kaže pesnikinja. Suprotnosti sveta i života ogledaju se i u ovoj poeziji: život - smrt; radost - seta, bol; ushićenje i zanos - rezignacija; ipak, sve to natkriljuju beskonačna vedrina i optimizam.

Poezija Desanke Maksimović je izrazito subjektivna, intimna, ali nije introvertna: otvorena je prema prirodi, drugim ljudima, svetu - i sve to obojeno je ličnim viđenjem i toplinom dobrote i čovekoljublja; prisnošću, mekotom i bolećivošću. To je poezija nežnog senzibiliteta, iskrena, neposrednog kazivanja i "sve te pesme Desanke Maksimović istovrsne su, istim glasom ispevane" (Ivan V. Lalić), glasom koji je specifičan i prepoznatljiv. Čitanje njenih pesama stalno ističe lakoću pevanja, lakoću misli, lakoću oblikovanja (Ne čudi se, pesma sama niče / i protivu moje rađa se volje / ona sama od sebe biva - Pesma); stih je blag i melodičan, metrika stiha poštuje prirodu jezika. Jezik ove poezije je raskošan, slikovit, emocionalan i ritmičan; jednostavan je i skladan po značenju i melodičnosti; slikovitost je spontana, netražena, prirodna; muzikalnost je prepoznatljivo obeležje ove poezije, a pesnikinja je dobila epitet "najmuzikalniji srpski savremeni pesnik" (Borislav Mihajilović Mihiz) - intonacija je raznovrsna: od uspavanke preko molbe i opomene, do tužbalice.

Pesnici obično vrlo retko unose svoje "ja" u pesmu, pa čak kada se ono pojavi, kaže se da je to "lirsko ja", dakle ono biće koje se čuje iz pesme, koje preživljava nedaće, uživa miline života, meditira ili polemiše. Uobičajeno je da se iza takvoga, "ja" ne sagledava stvarna pesnikova ličnost. Kod Desanke Maksimović je slučaj sasvim jasan: ona ne beži od sopstvene ličnosti, ne krije se iza fiktivnog lirskog subjekta - ona je jasna ne samo iz oblika prvoga lica, nego iz tona kojim kazuje (Samo sam ja preživela/smrt voljenih bića - Čovek): nema neutralnog oblika, iz glagolskog oblika "preživela" jasno se određuje rod onoga koji peva, i koji, i pored tolikih gubitaka voljenih bića, nije klonuo nego "i opet mi se hoće / sunca i sveta".

Poznavala sam u detinjstvu pticu srca sitna kao lešnik, a umrla je već u treću zoru kad su joj ljudi oteli gnezdo i goru. I sećam se nekog starog tužnookog pseta koje je imalo snage da skapa od žalosti kada je nestalo drage ruke iz koje je primalo milovanja, udarce i kosti. Samo sam ja preživela smrt voljenih bića, i mnogo mi se dragih prijatelja izgubilo u dubini mraka, preživeča sam niz izdaja i kleveta i rastanaka i opet mi se hoće i sunca i sveta.

Poezija: Pesme (1924), Vrt detinjstva (1927), Zeleni vitez (1930), Gozba na livadi (1932), Nove pesme (1936), Pesnik i zavičaj (1946), Miris zemlje (1955), Zarobljenik snova (1959), Govori tiho (1962), Tražim pomilovanje (1964), Ptice na česmi - pesme za decu (1969), Nemam više vremena (1973), Letopis Perunovih potomaka (1976), Pesme iz Norveške (1976), Ničija zemlja (1979), Slovo o ljubavi (1983), Sajam reči (1987), Miholjsko leto - soneti (1987), Pamtiću sve (1988), Ozon zavičaja (1990), Zovina svirala (1992).

Poeme: Oslobođenje Cvete Andrić (1945), Otadžbina u prvomajskoj povorci (1949), Otadžbino, tu sam (1951).

Pripovetke: Ludilo srca (1931), Kako oni žive (1935), Strašna igra (1954), Pisma iz šume - bajke (1969).

Romani: Otvoren prozor (1954), Buntovan razred (1960), Pradevojčica - roman za decu (1970).

Putopisi: Praznici putovanja (1972), Snimci iz Švajcarske (1978).

Desanka Maksimović - Bajka o labudu 

Desanka Maksimović - Balkanac

Desanka Maksimović - Devojačka molba

Desanka Maksimović - Krvava bajka

Desanka Maksimović - Prolećna pesma

Desanka Maksimović - Selice

Desanka Maksimović - Slikarka Zima

Desanka Maksimović - Spomen na ustanak

Desanka Maksimović - Šta li te spreči

Desanka Maksimović - Strepnja

Desanka Maksimović - Tražim pomilovanje