Desanka Maksimović - Tražim pomilovanje

Zbirka pesama Tražim pomilovanje Desanke Maksimović je prvi put objavljena 1964. godine. U njoj se nalazi ukupno 66 pesama, a tematika im je vrlo specifična, kada se uzme u obzir da pesništvo Desanke Maksimović karakteriše najpre ljubavna poezija.

I mada su i ove pesme pune emocije, reč je emocijama druge vrste. Naime, u pitanju je rodoljubiva poezija, jer pesnikinja u zbirci Tražim pomilovanje na vrlo neobičan način vodi diskusiju sa jednim dokumentom, odnosno "Dušanovim zakonikom".

Davne 1349. godine, na praznik Vaznesenja Gospodnjeg 21. maja, u gradu Skoplju je donet akt, poznat kao "Dušanov zakonik", u želji da se tadašnja država uredi tako da svi zakoni važe za svakog u svim delovima carstva. Takođe se smatra da je ovaj Zakonik donesen najpre sa željom da se učvrtsi vlast srpskog cara Dušana, koja je u pojedinim momentima bivala poljuljana previsokim zahtevima vlastele. Baš iz tog razloga u Zakoniku postoje prava i obaveze za određene društvene staleže. Prema mišljenju mnogih stručnjaka koji su se bavili analizom ovog dokumenta, on je ocenjen kao prilično surov, barem kada je o kažnjavanju reč. Ovde se nećemo baviti analizom Zakonika, ali to treba imati na umu, jer ćete lakše razumeti i zbirku pesama Tražim pomilovanje Desanke Maksimović, a samim tim i bolje uraditi sastav iz srpskog jezika na ovu temu.

U zbirci pesama "Tražim pomilovanje", Desanka Maksimović se obraća srpskom caru, tražeći pomilovanje ne za sve, već za pojedine. A pretpostavlja se da su ti "odabrani" odabrani ličnim osećajem pesnikinje.

Ni u jednom trenutku i ni u jednoj od pesama koje čine zbirku "Tražim pomilovanje" Desanke Maksimović ne oseća se osuda, već samo reč puna topline i nade, ali i razumevanja za sve i za svakoga. Oseća se i tiha, ali izuzetno snažna molitva, čiju snagu pojačava kontrast "Dušanovog zakonika". Zato pesnikinja traži oproštaj od svih i za sve, pa i od samog cara koji je takođe nesavršen.

Analiza zbirke pesama "Tražim pomilovanje" Desanke Maksimović svakako jasno pokazuje da je u njoj na nesvakidašnji način prikazan odnos čoveka, kao pojedinca i istorije, ali u isto vreme pokazuje i odnos istog tog "malog čoveka" i vremena u kome živi, pa i svega što to vreme donosi.

Ukoliko imate za domaći zadatak da napišete sastav na temu neke od pesama iz zbirke "Tražim pomilovanje" Desanke Maksimović najbolje je da ih pročitate pažljivo, jer ćete ih samo tako razumeti na pravi način. Jedino tako ćete osetiti taj mirni, molitveni ton koji je prisutan gotovo u svakom stihu. Pesnikinja nikoga ne osuđuje, već se jednostavno zalaže za nesavršene ljude i, na vrlo specifičan način traži oproštaj za njih.

Ono što, prema mnogima koji su se bavili analizom stvaralaštva ove velike srpske pesnikinje, pa samim tim i zbirkom pesama "Tražim pomilovanje" čini ovu zbirku savršenom, jeste činjenica da se ni u jednoj strofi ne oseća borba. Niti unutrašnja borba onoga ko piše, niti spoljašnja borba. Nema ni osude, već samo želje za razumevanjem. Na taj način je Desanka Maksimović pokazala koliko ima veliko srce i koliko vodi računa o tome da joj reči ne budu grube, niti da bilo koga povrede. I to je upravo ono što treba razmotriti i čemu treba posvetiti pažnju, ukoliko imate sastav na temu zbirke pesama "Tražim pomilovanje" Desanke Maksimović.

Borislav Mihajlović Mihiz je izrekao možda najjasniji prikaz zbirke pesama "Tražim pomilovanje" Desanke Maksimović, odmah nakon njenog prvog izlaska iz štampe. Tom prilikom je u beogradskom dnevnom listu "Politika" objavljen njegov prikaz ove zbirke pesama sa posebnim obraćanjem pažnje na, kako je naveo "toplinu i mudrost koje leže u svakom stihu jedne od najznačajnijih zbirki pesama ove decenije".

Tema zbirke pesama "Tražim pomilovanje" - Slobodno se može reći da je osnovna tema čitave ove zbirke pesama lirska diskusija sa "Dušanovim zakonikom".

Kako zbirku pesama "Tražim pomilovanje" Desanke Maksimović čini ukupno 66 pesama, gotovo je nemoguće prikazati svaku posebno. Zato će se naša analiza bazirati na onim, po našem mišljenju najupečatljivijim.

Pesnikinja na vrlo specifičan način pokušava da vodi diskusiju sa "Dušanovim zakonikom", odnosno sa njegovim odredbama. U svakoj od njih postoje dva toka, to jest dva glasa. Jedan je glas cara koji je doneo pomenuti Zakonik, a drugi je glas same pesnikinje. Tok koji se odnosi na cara je prepoznatljiv po tome što počinje sa "o", dok sa druge strane glas pesnikinje počinje sa "za".

Pesnikinja se zalaže i traži pomilovanje za svoj narod, kako uopšteno, tako i za pripadnike određenih društvenih slojeva. Kao i u mnogim drugim stihovima, tako je i u zbirci pesama "Tražim pomilovanje" Desanke Maksimović prisutno njeno čovekoljublje i izrazita dobrota. Oseća se duh humanizma gotovo u svakom stihu.

Baveći se "Dušanovim zakonikom" kao simbolom strogosti, Desanka Maksimović u ovoj zbirci pesama vodi svojevrsnu lirsku diskusiju sa ovim dokumentom, to jest njegovim tvorcem. I upravo iz tog razloga, traži pomilovanje za svoje sunarodnike. A u svakoj od tih molbi se oseća čovečnost i želja da se zaštite nedužni.

U pesmi Za Sebra Desanka Maksimović traži pomilovanje za ove obične, napaćene ljude koji su uvek bili i ostali verni svojoj državi. Ona saoseća sa svakim od njih ponaosob, jer je opštepoznato da su sebri, odnosno seljaci vekovima bili ugnjetavani, napaćeni i siromašni. Kao argumente u korist seljaka, ona navodi da su oni vredni, pošteni i plemeniti, a nadasve verni svom vlastelinu, to jest svojoj državi. Analiza ove pesme iz zbirke "Tražim pomilovanje" Desanke Maksimović pokazuje da je reč, u prvom redu o rodoljubivoj pesmi, ali i o refleksivnoj i socijalnoj.

Za neshvaćene je još jedna pesma iz zbirke "Tražim pomilovanje". U njoj Desanka Maksimović staje na stranu onih koji su neshvaćeni od drugih ljudi, a samim tim i nesrećni. Oni ne uspevaju dobro da se snađu u svakodnevnom životu. Prema mišljenju pesnikinje, to su oni koji jedinu utehu i slobodu uspevaju da pronađu u svojim mislima i, kako kaže u "tami svoje sobe". Naziva ih i "trovačima sopstvenih duša", jer oni više ne veruju da mogu doživeti sreću u životu, nepoverljivi su prema drugima i zatvoreni. Analiza pesme "Za neshvaćene" iz zbirke "Tražim pomilovanje" Desanke Maksimović kazuje da je reč o misaonoj, to jest refleksivnoj pesmi.

Još jedna refleksivna pesma u zbirci je i Za vojnička groblja, na koja velika pesnikinja, a nadasve veliki čovek u njoj takođe misli. Ona govori o mnogim vojničkim grobljima u tuđini, koja su zaboravljena, te i za njih traži pomilovanje. Za nju su to groblja koja ne smeju biti zaboravljena, jer su ti ljudi dali svoje živote za svoju otadžbinu, a njihove grobove niko ne posećuje... mnoga su i preorana i sada raste korov na njima. Pesnikinja zato traži pomilovanje i za njih, jer ona ne smeju biti zaboravljena.

A Desanka Maksimović nije zaboravila ni žene koje ne mogu da imaju potomstvo. Te u pesmi Za nerotkinje traži pomilovanje i za njih. Svesna je da su i one nesrećne, da ih kroz život prati osećaj praznine, jer ne mogu da imaju potomke.

Ovde je prikazana analiza samo odabranih pesama iz čitave zbirke. Zato ako imate sastav sa temom neke od pesama iz zbirke "Tražim pomilovanje" Desanke Maksimović svakako vam preporučujem da je pročitate i pokušate sami da analizirate, jer sada imate osnov. Kada znate šta je tema zbirke, sve će vam biti mnogo lakše. Uz to, čitanje poezije će blagotvorno uticati na poboljšanje vašeg svakodnevnog rečnika, pa ćete imati dvostruku korist: em ćete dobro uraditi sastav iz srpskog jezika sa temom analize neke od pesama iz zbirke "Tražim pomilovanje" Desanke Maksimović, em ćete obogatiti svoj rečnik. A uz to sam sigurna da ćete uživati u čitanju. Pa možda poželite da pročitate još neku pesmu velike srpske pesnikinje.

_______________

Desanka Maksimović - Tražim pomilovanje

Tražim pomilovanje za zgužvane misli

Za one koji su se izgubili

i svoje srce stisli.

Za one koji klecaju pod teretom svog bremena

I koji ne znaju da za sve treba vremena

Za one koji hoće da na prečac postignu mnogo.

Tražim pomilovanje za one koji beže od života

I koji su zaslepljeni idejom

Da postoji divota

Jedino izvan naše planete

Za one koji beže kao dete

Kad se pred njima ukaže problem

Kojem u oči treba pogledati.

Tražim pomilovanje za one koji sami sebe ne razumeju

Nije zato što ne umeju

Već zato što su se udaljili od sebe

I što njihovo srce težak teret grebe

Što su ga sami sebi natovarili.

__________________________________

Desanka Maksimović (1898-1993), najplodniji srpski pesnik - njen stvaralački vek trajao je preko sedamdeset godina (prve pesme objavila je 1920. godine u časopisu Misao, poslednju zbirku Zovina svirala 1992. godine). Za to vreme je objavila četrdesetak knjiga poezije, proze i putopisa. Sve vreme svoga stvaralačkog veka ona je bila prevashodno pesnik ljubavne, rodoljubive, intimističke i deskriptivne poezije i poezije za decu. Najviše domete ostvarila je u ljubavnoj, rodoljubivoj i socijalnoj poeziji: ona se pamti po ljubavnoj poeziji tihih emocija i kamernog tona, po rodoljubivim pesmama (Krvava bajka - Desanka Maksimović) i po toploj knjizi socijalnih pesama Tražim pomipovanje.

Njena lirika je tematski bogata i raznovrsna. Tema ljubavi, kao iskrena ispovest, obogaćuje se nizom motiva: ushićenje, radost, zanos; nada, nagoveštaj, želja, čekanje; slutnja, strepnja, patnja, tajna; strahovanje, tihi bol. U ovoj poeziji je mirna, nežna i iskrena (Svoje sreće i bolove lakome / u slova sam okovala udesna / i redom ih pokazujem svakome" - Priča o pesniku). Ova poezija je u celini ispovedna: ispovest vere, ispovest sumnje, ispovest ljubavi, ispovest ustreptalosti. Njoj je, prema sopstvenom priznanju, najbliža bila poezija osećanja.

Teme prirode su vrlo česte, ali to nije čista deskriptivna pesma; u njoj se prepliću ljubav i priroda. Ostvaruje se velikim brojem motiva što svedoči da se ovde radi o širokom tematskom kompleksu: zavičaj, polja, njive, šume, livade; potok, breg, pejzaž; ljudi, životinje, ptice; pokreti, pesma i zvuk, boje i mirisi; nebo, doba dana; strepnja, sumnja, strah, smrt. Ova poezija peva o srođenosti čoveka i prirode, o pesnikovoj snažnoj ljubavi prema prirodi: "Ja sam, priznajem, rob prirode (...) Rob sam šumova, žubora, sunčevih rađanja". Motiv smrti, prisutan u poeziji o prirodi, ne znači da je smrt doživljena kao pretnja; to nije ni izraz straha ili drame; smrt je ono što je sasvim prirodno i izvesno u prirodi, svetu i čovekovom životu.

Tema rodoljublja jedna je od dominantnih tema - to je ljubav prema zavičaju i zavičajnoj prirodi, prema zemlji i narodu. Ova poezija peva o čoveku mučeniku i patniku, ali i čoveku ustaniku i braniocu; u njoj ima svedočenja o svetlim delima ustanaka i ustanika, ali i svedočenja o mraku i tami, stradanju i bolu. Ove pesme, međutim, iako izraz snažnog rodoljublja, imaju univerzalni smisao: u njima nema imena ni ljudi, ni lokaliteta, ni mučitelja i mučenika.

Socijalne teme su neminovne kod pesnika koji se ne zatvara u svoj intimni svet, kod pesnika koji je otvoren za sve što je izvan njega - i dobro i zlo, i lepota i rugoba; pesnikinjino pevanje obeležava etička angažovanost na strani onih koji pate - bunt protiv nepravds, problemi egzistencije, život i smrt.

Život i smrt su osnovne teme poezije Desanke Maksimović, koje prožimaju sva navedena tematska područja njene poezije. Ona život doživljava kao složen fenomen koji ima svoj prirodni početak, trajanje i kraj - sve se rađa, živi i umire; postoji radost i sreća rađanja, lepota i tegoba življenja, seta i bol umiranja. Umiranje u ovoj poeziji nije doživljeno dramatično i tragično, nego razumno i mirno jer "zemlja jesmo/ostalo su sve prividi", kaže pesnikinja. Suprotnosti sveta i života ogledaju se i u ovoj poeziji: život - smrt; radost - seta, bol; ushićenje i zanos - rezignacija; ipak, sve to natkriljuju beskonačna vedrina i optimizam.

Poezija Desanke Maksimović je izrazito subjektivna, intimna, ali nije introvertna: otvorena je prema prirodi, drugim ljudima, svetu - i sve to obojeno je ličnim viđenjem i toplinom dobrote i čovekoljublja; prisnošću, mekotom i bolećivošću. To je poezija nežnog senzibiliteta, iskrena, neposrednog kazivanja i "sve te pesme Desanke Maksimović istovrsne su, istim glasom ispevane" (Ivan V. Lalić), glasom koji je specifičan i prepoznatljiv. Čitanje njenih pesama stalno ističe lakoću pevanja, lakoću misli, lakoću oblikovanja (Ne čudi se, pesma sama niče / i protivu moje rađa se volje / ona sama od sebe biva - Pesma); stih je blag i melodičan, metrika stiha poštuje prirodu jezika. Jezik ove poezije je raskošan, slikovit, emocionalan i ritmičan; jednostavan je i skladan po značenju i melodičnosti; slikovitost je spontana, netražena, prirodna; muzikalnost je prepoznatljivo obeležje ove poezije, a pesnikinja je dobila epitet "najmuzikalniji srpski savremeni pesnik" (Borislav Mihajilović Mihiz) - intonacija je raznovrsna: od uspavanke preko molbe i opomene, do tužbalice.

Pesnici obično vrlo retko unose svoje "ja" u pesmu, pa čak kada se ono pojavi, kaže se da je to "lirsko ja", dakle ono biće koje se čuje iz pesme, koje preživljava nedaće, uživa miline života, meditira ili polemiše. Uobičajeno je da se iza takvoga, "ja" ne sagledava stvarna pesnikova ličnost. Kod Desanke Maksimović je slučaj sasvim jasan: ona ne beži od sopstvene ličnosti, ne krije se iza fiktivnog lirskog subjekta - ona je jasna ne samo iz oblika prvoga lica, nego iz tona kojim kazuje (Samo sam ja preživela/smrt voljenih bića - Čovek): nema neutralnog oblika, iz glagolskog oblika "preživela" jasno se određuje rod onoga koji peva, i koji, i pored tolikih gubitaka voljenih bića, nije klonuo nego "i opet mi se hoće / sunca i sveta".

Poezija: Pesme (1924), Vrt detinjstva (1927), Zeleni vitez (1930), Gozba na livadi (1932), Nove pesme (1936), Pesnik i zavičaj (1946), Miris zemlje (1955), Zarobljenik snova (1959), Govori tiho (1962), Tražim pomilovanje (1964), Ptice na česmi - pesme za decu (1969), Nemam više vremena (1973), Letopis Perunovih potomaka (1976), Pesme iz Norveške (1976), Ničija zemlja (1979), Slovo o ljubavi (1983), Sajam reči (1987), Miholjsko leto - soneti (1987), Pamtiću sve (1988), Ozon zavičaja (1990), Zovina svirala (1992).

Poeme: Oslobođenje Cvete Andrić (1945), Otadžbina u prvomajskoj povorci (1949), Otadžbino, tu sam (1951).

Pripovetke: Ludilo srca (1931), Kako oni žive (1935), Strašna igra (1954), Pisma iz šume - bajke (1969).

Romani: Otvoren prozor (1954), Buntovan razred (1960), Pradevojčica - roman za decu (1970).

Putopisi: Praznici putovanja (1972), Snimci iz Švajcarske (1978).

Desanka Maksimović - Bajka o labudu  

Desanka Maksimović - Balkanac

Desanka Maksimović - Devojačka molba

Desanka Maksimović - Krvava bajka

Desanka Maksimović - Na buri

Desanka Maksimović - Prolećna pesma

Desanka Maksimović - Selice

Desanka Maksimović - Slikarka Zima

Desanka Maksimović - Spomen na ustanak

Desanka Maksimović - Šta li te spreči

Desanka Maksimović - Strepnja