Milan Šipka - Zašto se kaže - Jabuka razdora

Otkad je sveta i veka, među ljudima i narodima bilo je ljubavi, ali i mržnje i razdora. U davna vremena, kad se verovalo da prirodom i ljudskim sudbinama (srećom ili nesrećom u životu) upravljaju razne božanske sile, postojali su, kod mnogih starih naroda, bogovi sunca, svetla, munja i gromova, vetrova, zore, proleća, veselja, lepote, ljubavi, pa i - mržnje i razdora.

U grčkoj mitologiji boginja razdora (nesloge) bila je Erida, kći Noći i majka mnogih zala: Tegobe, Zaborava, Gladi, Bola, Svađe, Tuče, Bitke, Ubistva, Krvoprolića, Laži, Bezakonja, Zaslepljenosti i Krivokletstva. Ta zla boginja, sestra i verna pratilja boga rata Areja, jednim svojim postupkom, o kome će ovde biti reči, uzrokovala je posredno i veliki Trojanski rat. Taj su rat vodili Grci i Trojanci - i jedni i drugi uz pomoć sukobljenih bogova, koji su prvi sve i počeli. Desilo se to na svadbi boginje Tetide, prekrasne Nerejeve i Doridine kćeri, majke najvećeg helenskog junaka Ahila. Svadbi na Pelionu prisustvovali su, kao što je i red, svi bogovi olimpijski, među njima i Hera, sestra i zakonita supruga vrhovnog boga Zevsa, zatim Atena, boginja mudrosti, i Afrodita, boginja lepote i čulne ljubavi.

Svadbenu buktinju zapalila je Hera, a zatim je nastalo veselje. Slavilo se uz božanska jela i pića i uz pesmu muza. I sve bi proteklo u najboljem redu da zla Erida nije smislila pakleni plan: bacila je među zvanice zlatnu jabuku s natpisom „Najlepšoj". I upravo ta jabuka postaće predmet velikog spora. Koja je među prisutnim gošćama najlepša? Njih tri - Hera, Atena i Afrodita - svaka za sebe, smatrale su se najlepšom. Svaka je od njih bila uverena da je lepša od ostalih i da joj zato pripada jabuka. Nastao je spor i neko je morao presuditi. Pošto nijedan od bogova nije hteo da bude sudija, Zevs je naredio da se sukobljene boginje odvedu na Idu, smrtniku Parisu - da on odluči koja je najlepša.

Paris je, inače, bio sin trojanskog kralja Prijama. Zbog proročanstva da će izazvati propast Troje, otac je naredio da ga odmah po rođenju ubiju, ali je on ipak ostao živ, odrastavši u planini sa zverima i pastirima. Kao pastir, sa strahom je dočekao bogove koji su došli sa zahtevom da donese odluku u njihovom velikom sporu. Da bi dobile jabuku, zainteresovane boginje su mu obećavale različite nagrade, ističući pri tom svoje vrline i mogućnosti. Hera mu je nudila gospodstvo nad celom Azijom i ostalim svetom, što će mu pribaviti uz Zevsovu pomoć, Atena velike ratne pobede i trofeje, a Afrodita- ljubav najlepše smrtnice, Zevsove kćeri Helene, supruge spartanskog kralja Menelaja. Paris se nije mnogo kolebao. Između veličine i slave, na jednoj, i ljubavi, na drugoj strani, opredelio se za ljubav, tj. za lepu Helenu. Stoga je proglasio Afroditu najlepšom i predao joj zlatnu jabuku, izazvavši time srdžbu ostalih dveju boginja - Here i Atene.

Afrodita je ispunila dato obećanje: Paris i Helena su se sreli i planula je velika ljubav. Potom je trojanski princ, uz Helenin pristanak, izvršio otmicu i odveo je sa sobom. Zbog toga je buknuo Trojanski rat, u koji će se uključiti svi sukobljeni bogovi. Prauzrok toga velikog sukoba bila je, kako smo videli, Eridina zlatna jabuka ili jabuka razdora. I od tada, pa do dana današnjeg, izraz jabuka razdora upotrebljava se u značenju: "uzrok, razlog ili povod svađe", "predmet spora ili neslaganja" i sl.

Danas su druga vremena i jabuke razdora ne bacaju više bogovi nego ljudi. A i predmet spora ne mora biti božanski. Najčešće je sasvim običan, ljudski.

U naše vreme u svetu ima mnogo različitih sporova, a njihov su predmet (ili, da kažemo - jabuka razdora) veće ili manje teritorije oko kojih se bore države i narodi. Tako je Gibraltar jabuka razdora između Španije i Velike Britanije, Foklandska ostrva (ili Malvini) između Velike Britanije i Argentine, Kašmir između Indije i Pakistana, Ierusalim između Izraela i Palestinaca... A to su tek neke od brojnih jabuka razdora, koje mogu biti urok nekom novom ratu, čak i mnogo opasnijem i većem od onog trojanskog.

__________________________________

Milan Šipka rođen je 7. oktobra 1931. godine u Drageljima kod Gradiške. Filozofski fakultet je završio u Zagrebu, gdje je kasnije i doktorirao na temu Jezik Petra Kočića.

Radio je kao profesor srpskohrvatskog jezika i filozofije u Gimnaziji u Bosanskom Novom, Učiteljske škole i Više pedagoške škole u Banjoj Luci. Zatim je u Sarajevu radio kao direktor Instituta za jezik i književnost, kao naučni savjetnik u Institutu za proučavanje nacionalnih odnosa i kao redovni profesor Univerziteta u Sarajevu, na Akademiji scenskih umjetnosti i Pedagoškoj akademiji. Kao gostujući profesor Instituta za slavistiku Univerziteta u Klagenfurtu držao je predavanja iz jugoslavističke sociolingvistike, a gostovao je i na univerzitetima u Beču, Poznanju (Poljska) i Novom Sadu. Veliki dio svog života posvetio je staranju o srpskom jeziku, posebno srpskoj jezičkoj kulturi.

Zajedno sa akademikom Ivanom Klajnom autor je kapitalnog djela Veliki rečnik stranih reči i izraza (prvo izdanje: 2006) i samostalno Pravopisni rečnik srpskoga jezika (prvo izdanje: 2010).

Objavio je više od 600 naučnih i stručnih radova, među kojima i više od 20 knjiga (naučnih monografija, jezičkih savjetnika, popularno - naučnih tekstova, udžbenika i priručnika).

Milan Šipka - Zašto se kaže - Medveđa usluga

Milan Šipka - Zašto se kaže - Nabiti rogove 

Milan Šipka - Zašto se kaže - Novinarska patka

Milan Šipka - Zašto se kaže - Španska sela 

Milan Šipka - Zašto se kaže - Solomonsko rešenje

Milan Šipka - Zašto se kaže - Vartolomejska noć

Zašto se kaže - Baronisati

Zašto se kaže - Drakonska kazna

Zašto se kaže - Drvena Marija

Zašto se kaže - Judin poljubac

Zašto se kaže - Kiša lije kao iz kabla

Zašto se kaže - Kolumbovo jaje

Zašto se kaže - Luda Nasta

Zašto se kaže - Pandorina kutija

Zašto se kaže - Peta kolona

Zašto se kaže - Plašljiv kao zec

Zašto se kaže - Plava krv

Zašto se kaže - Upala mu sekira u med