Budućnost je preda mnom

Biću iskrena. Nikada do sada nisam razmišljala o budućnosti, o tome šta bih od nje mogla očekivati. Zato smatram da mi je ovo dobra prilika da to otkrijem. U poslednje vreme mi je samo jedna stvar na umu – muzika.

Znam da svi moji drugovi oko mene žele da imaju karijere pravnika, ekonomista, sportista, frizera... Karijere sasvim običnih ljudi. Ja ne želim taj jednostavan, monoton, dosadan život. Od njega želim da pobegnem. Ja želim da se posvetim muzici. Osim što me ona sama privlači, takođe me privlači život sa njom. Život muzičara. Želim... Želim da osetim tu uzbuđenost kad staneš na binu i znaš da su svi ti ljudi došli samo zbog tebe. Da znaš da ima još hiljade onih koji dele isto mišljenje kao i ti. Da ih tvoja muzika čini srećnima. Kroz nju možeš da opišeš svoja osećanja i da učiniš da ih drugi osete. To je ono što ja želim. Uzbudljiv život ispunjen avanturama, događajima i novim iskušenjima. Želim da upoznam mnoštvo interesantnih osoba... Naravno, muzičara. To bi bila savršena prilika da upoznam četiri dečaka za kojima "ludim - već skoro tri godine. Da pravim muziku i da inspirišem druge da je prave. Kao i oni. Tako ja vidim sebe u budućnosti i tako želim da provedem život. Pretpostavljam da mi to neće uspeti, ali dok ne probaš, nikad nećeš znati. A ja, za jedno deset godina, ne želim da pomislim šta bi bilo kad bi...

Nego hoću da budem ponosna na sebe i da znam da sam pokušala... A ne da se kajem do kraja života. To niko sebi ne bi mogao da oprosti. Zar ne?!

________________________________

Budućnost je preda mnom  

U životu je sve prolazno, pa i ovi bezbrižni dani nas tinejdžera. I svako biće, bilo da je mlado ili staro provede svoj život u iščekivanju nečega što će sutra doći. Šta nas to čeka u budućnosti?

Moj cilj je da postignem što bolji uspjeh, kako bih mogla završiti dobru školu. Prvo, završiti osmi razred, zatim deveti, i što bolje uraditi eksternu maturu, koje se pomalo plašim. Zatim, upisati se u srednju školu, i ako bude sreće, i na fakultet. A, ako bude sreće odrast ću, završiti škole, stvoriti svoju porodicu i svakog dana ću raditi da bih bila sretna. A, naposlijetku šta će mi ostati?

Ostat će mi samo lijepe uspomene i sjećanja na dane kada sam bila bezbrižna i mlada. To su dani u kojima sam sretna, neodgovorna, bez velikih obaveza i problema koji muče odrasle. To je razlog zbog kojeg ne želim da odrastem. Voljela bih još malo biti nezrela i neodgovorna, da uživam u svojoj mladosti.. Ljudi koji su prošli kroz sve ovo, završili škole, osnovali svoje porodice i uspjeli nešto u životu, kažu da je mladost početak jedne velike knjige koja se zove život. Život je vrijeme u kome se nauči mnogo, a mi mladi nismo svjeni toga dok ne uđemo u taj njihov period. Jedino što znamo o mladosti je da je ona ono što imaju samo mladi, a da je cijene samo stariji. Vrijeme brzo prolazi i znam da je preda mnom život u kojem ću se susretati sa svime i svačime: sa ljubavlju, sa srećom, sa tugom...

Svjesna sam toga, da ću kada odrastem morati da se oslonim na samu sebe i da ću sve životne probleme morati da rješavam sama. Sama, bez pomoći roditelja i bilo koga drugog, jer to se u suštini i zove odgovornost odrasle osobe, i iskreno pomalo me plaši. Teško je prihvatiti činjenicu da ćeš u budućnosti biti bez ljudi koji su, do tada, rješavali sve tvoje probleme, svojih roditeljima.

Teško je prihvatiti to da se moraš osloniti samo na sebe. Znam da život odraslih nije kao život nas mladih i da su godine u kojima sam trenutno najljepše godine mog života. Najljepše su zato što niko od mene ne traži da budem ono što nisam i što me roditelji još uvijek gledaju kao malu, nezrelu, neodgovornu djevojčicu o kojoj se moraju brinuti i često opraštati glupe greške koje napravim. Zbog toga, zar nije lijepo biti nezreo, neodgovoran i ne razmišljati mnogo o ozbiljnim stvarima? Mnogo je ljepše uživati u svakom danu i ne zamarati se problemima odraslih ljudi. Ja mislim da nema ništa bolje od toga i zato bih voljela da vrijeme što sporije prolazi. Voljela bih da što duže ostanem ovakva kakva jesam, mlada, nezrela, bezbrižna i neodgovorna. Ali, sve bude i prođe. Kada ja budem na mjestu odraslih, moj život će biti potpuno drugačiji od sadašnjeg. Biti odrastao čovjek u današnjici nije nimalo lako, a vjerujem da će biti još teže u budućnosti.

Vrijeme brzo prolazi i svejsna sam toga da će na kraju biti kako mora, da ću ući u svijet odraslih i iza sebe ostaviti ove bezbrižne dane. Jedino što mogu je da uživam u ovim bezbrižnim danima. Ne želim da odrastem, jer svijet odraslih nije lijep i zanimljiv kao svijet mladog čovjeka.

________________________________

Budućnost je preda mnom  

Budućnost... Budućnost zvuči kao praznina, neizvesnost, tišina. Bez obzira na sve svi mi razmišljamo o njoj, ali ponekad sa strahom šta ona donosi.

Kroz život svakog čoveka prođe milion različitih stvari i osećanja. Nekome je budućnost kao što zamišljamo, srećna i sa puno radosti, a nekome tužna i puna bola. Ne znam da li treba da se o njoj uvek razmišlja i nada za nečim boljim ili prepustiti sve sudbini. Neki ljudi kažu da sreću u budućnosti čovek sam traži i bira. Možda je to i tačno, ali svaka sutrašnjica za čoveka predstavlja i jednu veliku misteriju, koju retko ko može otkriti. Preda mnom je moja budućnost, nejasna ali stvarna, a iza mene samo uspomene. Svako bi voleo da se u njemu rađa samo osećanje sreće, ali u realnom životu to nije uvek moguće. Da bismo ostvarili svoje ciljeve skrećemo sa utabane staze kojom smo ranije prolazili i tako otkrivamo neke nove životne staze. Ipak, pre nego što pođemo da tražimo sreću i više od života, treba da se zapitamo da li smo mi srećni ili ne, i da li se, možda, ponašamo neskromno i sebično tražeći velike stvari? Zato se moramo potruditi da se prilagodimo onom što nam život i budućnost donose. Kada uporedim svoj život sa životom pojedinih osoba, shvatam da, u stvari, imam ono što želim, odnosno ono što bi trebalo da ima svaka osoba za normalan život i shvatam da se u životu sve stiče na ovaj ili onaj način. Hi ljadu ljudi na svetu nema optimalnih uslova za život, hiljade dece nema sopstveni krov nad glavom, hranu, zadovoljavajuće uslove za život. Da, bojim se svoje budućnosti. Svakim danom sve više ćutim i drhtim poput lastavice. Želim da ovaj strah nestane, želim, želim što lepšu budućnost!

Svesna sam da mogu puno da dobijem, ali još više mogu da izgubim. I imam svoj cilj, svoju čežnju i želju, zacrtane puteve... Svojom voljom i verom ću uspeti da sebi stvorim što bolju budućnost. Sigurnim koracima ka boljem sutra...