Da sam na pustom ostrvu

Odakle ja na plaži kada nisam nigdje krenuo brodom? Odakle ja kao brodolomac kada nisam plovio brodom? Samo ta pitanja su stajala u glavi i neprestano se ponavljala.

Pomirio sam se sa sudbinom. Tu sam. Odlučih da istražim. Shvatih da sam na pustom ostrvu i shvatih da sam sam. Sta ću sad? Moje kukanje odjeknu ostrvom i jato ptica iz obližnjeg šumarka poletiše u nebo. Osjetih žeđ ali nigdje ne nađoh potok ili rijeku. Zađoh u dubinu ostrva i nađoh frižider sa koka kolom. Otkud ovdje frižider. To je morala ljudska ruka donijeti. Možda i nisam sam na pustom ostrvu. Potražih u frižideru još neko piće pošto sam bio izuzetno žedan, ali ništa osim kole u frižideru nisam našao, a kao što je poznato kola nije zdrava i odustadoh. Ponovo mi se javi misao otkud ja sam na pustom ostrvu?

Što više razmišljah to jutro bijaše bliže i odlučih sam na pustom ostrvu biti nema smisla, bolje mi je da se probudim.

________________________________

Da sam na pustom ostrvu

Sanjala sam jedan čudan san. U tom snu, ni sama ne znam kako, našla sam se sama na pustom ostrvu. Da li je to bio brodolom ili nešto drugo, ne sećam se.

Bio je mrak, a ja sam bila jako uplašena. Bespomoćno sam plakala. Čuli su se razni zvukovi i šumovi koji su bili jezivi. Stalno sam se osvrtala jer sam imala neki čudan osećaj da me neko gleda. Sedela sam na jednom velikom kamenu i zamišljala kako ovde ima puno divljih životinja kojih se plašim i kako ne smem ni oka da sklopim celu noć, ali ipak jesam. Probudilo me je sunce i bila sam jako gladna i žedna. Ostrvo je bilo puno visokog drveća i velikih stena. Izgleda da nema nikog od ljudi na njemu, ali su tu bile razne sitne životinje. Ni nalik čudovištima kakve sam ja zamišljala. Rešila sam da se prošetam. Pratila sam jednu malu macu koja me je odvela do potočića sa vodom. Veoma sam se obradovala kada sam videla neke bobice koje su ličile na ribizle .Od njih se i nisam baš najela,ali su poslužile. Šetajući po ostrvu naišla sam na drugo voće: banane ,kivi i pomorandže.

Počelo je da pada veče i meni je postalo hladno. Tražila sam mesto gde ću da se sklonim pa sam legla na meku mahovinu ispod drveća. Pokrila sam se velikom liskom koju sam našla. Prišla mi je mačka i počela da se mazi. Ona mi je davala jedinu utehu. Osećala sam se jako tužno i nedostajali su mi mama, tata i sestra. Bila sam željna i maminog finog ručka.

Trgnula sam se iz sna i otvorila oči, videla sam svoju kuću i omirisala mamin fini doručak. Skočila sam joj u zagrljaj, a ona me je začuđeno pitala šta mi je. Na to sam joj odgovorila da san krije mnoge tajne i onaj ko ne zna put lako se izgubi, baš kao i ja.

Tijana Drndarević V/2