Dogodilo mi se na raspustu

Škola bez sunje ima hiljadu dobrih strana, ali svi pa i ja smo jedva dočekali da dođe raspust kako bi zaboravili na učenje, domaće zadatke i sve ostale školske obaveze.

Lepo je biti vani bez ikakvih ograničenja jer te čekaju zadaci iz matematike ili pismeni iz hemije. Lepo je igrati se i ne osvrtati se i na šta, ali najlepše od svega što se tiče letnjeg raspusta je odlazak na more, brčkanje, kupanje i mnogo mnogo vrelog sunca. I naizad iako mi je bilo lepo i kod kuće, došao je dan kada idem na more. Volim duga putovanja i nikad mi za razliku od većine nije muka. Često se desi da skoro celi put prespavam i dođem čio i odmoran na more. A more u meni budi lepa osećanja, volim njegoš šum, njegov miris i mnoga lepa sećanja me vežu za more. Ni ovog leta nije bilo drugačije.

Čini mi se da mi se miris mora uvukao u nos i da će tu dugo ostati. Nekada satima nisam želio da izađem iz vode, dok usne ne poplave. Znao sam da je to to za ovu godinu, da nema do sledećeg raspusta i da sve što mi se dogodi će napuniti moje baterije i moju energiju.

Uvek sa mora ponesem i onu prazninu u stomaku koja se javlja kao kad te odvajaju od tvoje ljubavi. Volim ja i školu, nedostajalo mi je društo, nedostajali su mi odmori, čak i strah kada profesor ispituje, sve mi je to nedostajalo, ali.. jedva čekam sledeći raspust i jedva čekam ponovni odlazak na more.