Duša je velika kao sinje more

Često se tako zagledam i čitam. Ne vidim tada ništa ispred sebe, samo prazninu koju znam da treba da popunim i prosto me uplaši taj prostor. Kuda odlaze sve neizgovorene istine? Da li one ikada saznaju. Da li to što zaista jesmo i osećamo, ima bar malo veze sa onim kakvim se predstavljamo? Ko sam ja? Moje najtananije misli, osećanja, želje, ono što bih želela da budem ili iskrivljenje projekcija moje ličnosti u stvarnosti, ono što bih želela da me drugi ljuda vide?

Verovatno se sve tri ličnosti stapaju u jednu i ja sam zapravo to što jesam-zrno peska u nepreglednoj pustinji života koje stalno menja oblik i prilagođava se vetru. Onda pokušavam da se zagledam još dublje u sebe-u duši. Povučem ručnu i polako i bezbrižno stižem do snova o koji je pokretač svega, koji krije najskrivenije mesto u duši. Šta se tu krije? Čega sve tu nema? Putovanje kroz ljudsku dušu za mene je tako interesantno kao i putovanje kroz mene samu. Suština i dubina duše večito nepoznanica čovečanstva. Dati svoj skromni doprinos čovečanstva u tom smislu je za mene velika čast i veleke izazov. Sem toga, tako ću lakše prepoznati sebe-neće me mučiti ovi strahovi sumnje bolje ću razumeti ljude oko sebe i sutradan i svoju decu. Borbu sa drugima možeš izbeći, ali borbu sa samim sobom?! To je već nešto drugo. Jedan deo tebe će izgubiti, ali koji? Kada u čoveku pobedi dobro, tada je svima jasno koje su posledice, ali šta se dešava kada u čoveku pobedi loše? Kako to prevazići i usmeriti u pravi put?

Drugarice mi često kažu da sam postojna kao tvrđava što ima optimizma i razumevanja za sve što me okružuje. One ne znaju da su i velike zvezde često krhke i ranjive i da velike tvrđave mahom imaju i velika podzemlja. Ljudska duša je zapravo tabula, velika praznina na početku, ogledalo panike naših roditelja od nepoznatog isčekivanja, ali i ogromno bogatstvo, jer je duša velika kao sinje more kada se ispuni ljubavlju, nadom i verom u sebe.

__________________________________

Duša je velika kao sinje more

Najveća ljubav na svetu je kada si zdrav, kada u sebi neguješ puno ljubavi kada si tolerantan i širokogrud, kada umeš da ceniš ljude. Veliko delo je kada umete nekoga da saslušate, kada pomognete starima u nevolji, kada invalidu pomognete da pređe preko ulice, kada gladnome date hleba.

Ljudska duša je velika reka, veliki borac koji može da se izbori sa svim bitkama ovoga sveta ne može niko da iskaže koliko je ljubavi naših predaka teklo, kada su se borili da nam stvore ono što danas imamo. Ljudska duša teži ka velikim idealima. Duša je velika cvetna bašta, ispunjena srećom i ljubavlju "Ko čini dobra dela, dobro mu se i vraća", jer ljudi su uspešni samo kada se uzajamno pomažu. Duša je veliki plavi horizont koji može da dopre do najdubljih svetskih, životnih ostvarenja.

Ljudski um sve što može da zamisli to i ostvari. Ni u jednom moru ne može da stane toliko ljubavi koliko može u našoj duši. Duša je jedna velika ruža koja svojim mirisnim laticama grli sve. Duša je jedna magnetna sila koja uvek vodi prema nekom cilju. Sve ono što je usađeno u našu dušu, sve ono što skrivamo u svojoj duši, i sve ono što nam dušu ispunjava, ne može da stane ni u najveće ni najdublje sinje more.