Jedan epski junak - Banović Strahinja

Banović Strahinja nije bio samo epski junak, poznat po snazi i junaštvu, već je bio mnogo više. Bio oličenje pravde i poštenja, neobične i neshvatljive plemenitosti. Bio je ličnost izuzetne vrednosti, što dokazuju početni stihovi istoimene pesme: Netko bješe Strahiniću bane!

To su stihovi koji pre svega naglašavaju da nije u pitanju junak kao i svaki drugi, već da je to legendarni i jedinstveni junak, neko ko je od velike važnosti i značaja. Ono što osvetljava njegov lik u vezi je sa njegovim junačkim postupcima, ali i pre svega sa morlanim. Oni su daleko vredniji od svake sile i moći, oni su kruna ljudskog lika i karaktera. Upravo tim moralnim postupcima Banović Strahinja dokazuje da on nije bilo kakav junak. Međutim, njegov fizički izgled i njegovo poreklo u bliskoj vezi su sa njegovom otmenošću i gospodskim osobinama. Potiče iz "malene Banjske kraj Kosova", a 'diba i kadifa' koju oblači, kao i 'crvena čoha', samo potvrđuju velikaško poreklo. Naravno, to su detalji koji imaju za cilj da ga prikažu u svom punom sjaju i raskošu.

Njihov zadatak jeste da upotpune unutrašnju lepotu ovog epskog junaka i da time pokažu da raskoš koji se spolja vidi prati sve ono što je vredno unutar ovog junaka. On je nazvan srpskim sokolom, ali ne zato što pobeđuje niti zato što sve na njemu vredi, već zato što je moralno vredna osoba, a takvih junaka je malo. Junaštvo se ne dokazuje samo na bojnom polju, pobeđujući neprijatelje i uzdizanjem iznad svih, već je junaštvo pobediti sebe samoga onda kad se čini da je sve samo poraz i da rešenja nema. Upravo u takvoj situaciji Banović Strahinja dokazuje svoje junaštvo i izdiže se iznad svih.

To je ono što ga odvaja od drugih junaka. O njegovom ugledu svedoči to kako je dočekan u tazbini, koje mesto za stolom njemu pripada, kako se ophode prema njemu, kojim rečima i hvalama mu se obraćaju. Međutim, od iste te ugledne tazbine, Jug Bogdana i devet Jugovića biće izdat i izneveren. Do tog trenutka dovodi saznanje i vest koja stiže do Bana i gde on saznaje kakva je zlodela učinio Vlah-Alija. Jedno od najvećih je odvođenje njegove žene u Alijin šator.

Ban, veran i moralan muž, ovu vest uznemireno prihvata, što pokazuje njegovu osećajnu prirodu, kao i to da on nije samo hladni i bezosećajni ratnik, već i emotivni muž. Njegovo duševno stanje na trenutak zanemaruje da je u pitanju patrijarhalno društvo, da porobljivači imaju sva prava, kao i to da je u pitanju žena i da li je vredno boriti se sa takvim moćnim silnikom kao što je Vlah-Alija. Odvođnje njegove žene doživljava kao ličnu sramotu, ali i sramotu njegove tazbine. Međutim, tazbina koja mu je ukazala najveće počasti, pokazuje Banu da nije baš tako kao što on misli. Oni odbijaju da pomognu Banu da oslobodi ženu, njihovu sestru i kćerku. Time pokazuju da hrabrost i junaštvo nije i merilo nečije ličnosti. Ban iako je razočaran i tužan, ipak pristaje da se bori sa Alijom i time spase svoju ljubu, ali i dokaže da se ne boji nikoga.

Banović Strahinja je lik koji niže moralne i duhove osobine i stavlja, ih pre svega, iznad megdana, snage i pobede. I onog trenutka kada bude sasvim izneveren i ponižen, kada ga njegova supruga izda i pomogne Aliji da ga ubije, on ni tada ne odustaje. Motiv ženinog neverstva i izdaje samo pojačava smisao plemenitosti i čoveštva Bana. Umesto da je ubije zbog izdaje ili da je najstrože kazni, nakon što je izborio sa Alijom, Ban, ženu odvodi živu i nekažnjenu. Nerazjašnjeno ostaje kako je na kraju Ban postupio sa ženom. Međutim, okolnosti u kojima on ne dozvoljava da je ubije sopstvena porodica zbog izdaje i greške, ipak pokazuje da Ban nije neko ko ceni osude i kazne, a pritom ne pokazuje smelost da osvetli svoj obraz i čast.

Zato im i ne dozvoljava da da je oni kazne, jer ne ceni junašvo nad slabom ženom, već nad moćnim silnikom. To je još jedan dokaz koliko je Ban, zapravo moralno uzdignuta osoba. Izborio se sa neprijateljem, a izdajnicima se sveti mudrim i istinitim rečima. Banović Strahinja je retka epska ličnost koja je opevana i uzdignuta više kao moralna i plemenita osoba, a tek onda kao junak. I pored svojstva pravog junaka i megdandžije, Ban je pre svega, osećajna osoba, neko ko je požrtvovan, pa čak i onda kada je izneveren. Njegova čast i moć praštanja, ljudska neiskvarenost, postenje i čoveštvo su iznad svake sile i pobede, jer najveća pobeda jeste biti čovek.