Jedan kišni dan

Jutro je. Budim se iz sna i čujem da neko kuca na prozor. Ustajem i pogledam. Želja da ću da ugledam neko drago lice pretvori se u razočarenje. To je samo dosadna kiša.

Razočarana se vraćam u krevet. Još jedan kišni dan. Igranje sa drugarima na ulici je propalo. Ostaje mi da biram između igre u kući sa sestrom i gledanje televizije.

Možda ću da pročitam nešto lepo da me malo razveseli i odvuče misli od ovog ružnog i tmurnog kišnog dana. Najradije bih ostala u toplom krevetu slušajući lupanje kiše dok me ne uspava.

Zamišljajući kako kišne kapi na mom przoru zamenjuju sunčevi zraci polako tonem ponovo u san. Jedno je sigurno ne volim kišu i kišne dane.

_________________________________

Jedan kišni dan

Bila je subota. Spremao sam se da sa drugarima idem na fudbal. Radovao sam se zakazanoj utakmici. Bacio sam pogled kroz prozor. Napolju se smračilo, tamni oblaci su zaklanjali Sunce i pretili jakom kišom. Strašno sam se razočarao! Ništa od utakmice! Moram ostati u kući. Nastavio sam da posmatram kroz prozor. Umorni ljudi su žurili sa ulica. Želeli su da se na vreme sklone od kiše.

Kiša se nekeko brzo spustila na zemlju. To je bio pravi pljusak. Gledao sam kako vetar savija mlade grane drveća a kiša udara u moj prozor. Vrapci se posakrivali ispod strehe. Baka je žurila da sakupi veš sa žice a deka baštensku garnituru. Ceo dan je padala kiša. Nisam mogao izaći iz kuće. To mi je veoma teško palo. Ali, ja znam da posle kiše dolazi Sunce i unapred mu se radujem.

________________________________

Jedan kišni dan  

Bio je utorak. Još dok sam bila u krevetu, čula sam kako kapi kiše udaraju u moj prozor. Prolazilo je vreme, a ja sam morala da se spremim za školu. Kiša je sve više padala, a vetar je počeo naglo da duva. Mama je krenula na posao i mene je odvezla do škole. Krajem ulice su deca išla sa kišobranima raznih boja koje su jedva držali od jačine vetra. Oko nas je letelo uvenulo lišće sa grana. Ubrzo smo stigli do školskog parkinga i ja sam krenula sama uz stepenice. U rukama sam nosila omiljen kišobran, ali mi ga je vetar, posle samo nekoliko koraka, prevrnuo i polomio. Osetila sam strah i počela da trčim po barama, jer sam želela da što pre uđem u školu. Iako sam bila uplašena, ovaj dan je na mene ostavio utisak.

________________________________

Jedan kišni dan  

Budim se i ustajem. Odlazim do prozora. Napolju kiša pljušti. Razmišljam šta da radim ovog kišnog dana. Poželela sam da se ponovo vratim u krevet. To sam i uradila. Ali nisam mogla više da ležim.

Ustala sam i obukla se. Obula sam gumene čizme, kabanicu i uzela kišobran. Izašla sam napolje. Šljapkala sam po baricama. Tražila sam drugare. Ali nikog nije bilo. Kiša je i dalje pljuštala. Ušla sam u kuću. Razmišljala sam zašto kiša pada, pa sam pomislila da se tata oblak naljutio na svoju decu. Sigurno mali oblačići nisu bili dobri, pa ih je tata grdio i zato oni plaču i prave kišu.
Uzela sam knjigu i rešila da ovaj kišni dan provedem čitajući.