Labudovi

Ne sećam se da su pre dolazili. Ako bi se na obali i pojavio par labudova bila bi to prava atrakcija: za decu i sve meštane tog malog grada. A ti neki ljudi koji žive pored reke, imaju poseban odnos prema njoj. Šetaju se obalom i ponose tim parčetom zemlje. Reka urbani krajolik odvaja od čiste prirode. Leti se nad njom stapaju muzika iz lokala na obali i cvrkut ptica sa druge strane. I u toj kakofoniji matica upija u sebe otiske jednog vremena.

Prošli su praznici. Sve polako hvata ustaljeni ritam. Jutra naviknuta na uobičajeni redosled radnji koji prati disanje do kraja dana. Pa smiraj. Noć. Buđenje. Iza vremena darivanja i praznovanja ostali su kilogrami viška, brdo plastike proizvedene u funkciji igračaka, a zapravo ogroman balast planeti, i poneki preživeli četinar koji će se do proleća mučiti i boriti da oživi i ožili svoj koren na mestu gde ga je retki srećnik posadio. Ali, gledajući izvan zidova malog nam sveta u kome gradimo svoje poimanje stvarnosti, na reci je nesvakidašnji prizor.

Svi znaju priču o ružnom pačetu. Šteta je što njena ideja ne oživljava u savremenom svetu u onoj meri u kojoj bi trebalo. Šteta što lepota ima oznaku prestiža plastične igračke, i što je konformizam često najvidljiviji oblik ponašanja. Svet, slep za spoljne okvire savremenog života, u ružnom pačetu neće videti potencijal, već surogat. Površna lepota, uskakanje u očekivanu odoru i način ponašanja postaju merila vrednosti. Pa i praznik je praznik ako se proslavlja po pravilima potrošačkog mentaliteta. Ili ipak ne.

I dok je grad blistao u svetlu kič lampica i figura, na obali reke se dešavao pravi spektakl. Priroda je dozvolila da praznici poprime drugi oblik, da čoveku bude omogućeno da upije lepotu koja nema tržišnu vrednost. Jato labudova defilovalo je rekom ove Nove godine. I po tome će se ova Nova razlikovati od mnogih prethodnih. Njihova lepota i gracioznost ulivaju pouzdanje u moć prirode.

U tradicionalnom simboličkom značenju labud ima solarno značenje, i kao kombinacija vazduha i vode, predstavlja pticu života, čime simbolizuje - osvit dana. Njegova belina, snaga i ljupkost su oličenje svetlosti. I taj spoj simboličkog značenja i same njihove pojave u datom trenutku započinjanja nove godine, kada sunce načinje novi krug i kada se ponovo rađa život i rasteća moć svetlosti, doprinosi veličini samog događaja kojem možemo prisustvovati.

Postoje, međutim, i drugačija tumačenja po kojima labud predstavlja suprotan princip ili zlu ženu. Objašnjenje ovog mita je povezano sa simbolom noćne more, pri čemu mora predstavlja zlu boginju koja ima moć da u snu životinja ili ljudi izazove osećanje gušenja.

Labud takođe označava i samotnost. To je ptica pesnika. Kažu da labud pred smrt ima najlepši glas. Otuda sintagma "labudova pesma" označava zenit, nešto najbolje, što čovek ostavlja za sobom pred kraj sopstvenog trajanja. Mnogi narodi i religije pripisuju labudu pozitivna simbolička značenja. Tako u grčko - rimskoj tradiciji on predstavlja obličje vrhovnog boga Zevsa, odnosno Jupitera i simboliše zaljubljenost. U hinduizmu labud je božanska ptica koja je na vodama snela vaseljensko jaje iz kojeg je izašao Brama. U hrišćanskoj tradiciji beli labud je čistota i milost i predstavlja Devicu Mariju, a svojom pesmom na izdisaju naznačava mučenike i hrišćanski spokoj. Keltska mitologija labudovima pripisuje dobroćudnost, ljubav i čistotu, dok njihova muzika ima magična svojstva...

Jato labudova je naselilo reku. Šetnja i druženje sa njima može ulepšati ove sive, tople prolećne dane usred januara. Uskoro se očekuje sneg. Možda će se temperatura spustiti daleko u minus, a reka se zalediti. To će biti pokazatelj ovim pticama da krenu u traganje za toplijim predelima... Možda će se vratiti sledeće godine na istu obalu. Nadam se da hoće.