Moderna Fema

Pazi, devojko, to su skupe čizme! Bila sam kriva, zgazila sam gospođu na ulici kad sam izlazila iz autobusa. Dok sam okretala glavu da joj kažem da mi je žao, ona je još nešto mrmljala sebi u bradu. Glas mi je bio poznat. "Teta Dragice, koliko Vas dugo nisam videla!" Na moje iznenađenje bila je to majka moje nekada najbolje drugarice i prve komšinice. Nekako čudno izgleda, šta li joj se desilo. Kakva slučajnost, baš čitam "Pokondirenu tikvu". Femi se desilo da od majstorice nobles postane, a teta Dragici, se, očigledno, desio "Dior". Kaže da vredi platiti više za kvalitetnu garderobu, čak mi i citira onu izreku koju naše gospođe, koje vole da troše, prečesto koriste: - Nismo mi toliko bogati, da kupujemo jeftine stvari. Sve ja to razumem i podržavam, ali teta Dragica...

Milostiva gospođa, ili, što kaže Fema "frajla mamzel", Dragica, bila je majka moje nekada dobre drugarice, povučene, smerne i fine devojčice Marije. Bila je frizerka koja je jedva krpila kraj s krajem, ali je svoje dete vaspitala baš kako treba. Marija je i umela i htela da pomogne svakome u nevolji. A majka joj je bila neposredna, volela je puno da priča, da nosi kič garderobu i smeje se i kad ne treba. Ipak, iako je bila sva smešna ponekad, bila je maskota u kraju i svi su je voleli.

Pre par godina dobila je neko nasledstvo i odselila se. Celom komšiluku je slala razglednice, i to sa različitih krajeva sveta, pa smo shvatili da je nasledila mnogo para i da se sad provodi. Znala sam da će baš ovako izgledati kad je budem srela. Na Dragici su crne čizme sa zlatnim detaljima, bunda u leopard stilu, a tašna u bojama dalmatinca. Ali, nisam se nadala da će ona dobra i srdačna teta Dragica nestati i da će se pojaviti kao pokondirena tikva. Ni neposrednosti, ni duhovitosti više nema u njoj. Ona priča samo o svetskim dizajnerima, čija imena ni pravilno ne izgovara, o visokim školama gde će poslati svoju ćerku, o parfemima koje je kupila. Gledam je i slušam, a kao da sam u pozorištu i posmatram Sterijin komad.

Evo, baš Fema viče Vasiliju da ona nije opančareva žena i da se zbog takve njegove opaske i daske spremaju da zaplaču. Baš kao i Fema Evicu, Dragica planira da Mariju uda za nekog ko je "nobl". Već ona o tome razmišlja, već se trudi da postane deo krem društva. Zato je, kaže, i kupila "Diorove" čizme. Tamo, u tom naselju u Americi gde stanuju, sve gospođe imaju takve čizme. "Nadam se samo da ih tako ne kombinuju", mislim se ja. Po svoj prilici će se njena Marija zagledati u nekog paora, ko Evica. Neće Dragica videti "vilozofa", ko što ga ni Fema nije videla. E, kad mi je rekla da počinje i preferans da uči, tu već nisam mogla da se suzdržim. Počela sam da se smejem, prvo stidljivo, onda grohotom. Setila sam se svih scena iz komedije: i sata, i francuskog, i šaha, i vista...

- Što se smeješ?, upita me Dragica.

- Setila sam se jedne Sterijine drame, odgovorih.

- Ako, ako, samo vi čitajte, treba da se zna to. Evo, ja sam baš skoro pročitala jednu sa savetima kako uloviti bogatog muža, daću ti da vidiš, dok sam tu.

- Može, može, teta Dragice, samo da nije jedan od recepata – pokondiriti se.

- Da nije – šta?