Moj najbolji drug

Kažu da se čovekova vrednost meri po broju jezika koje govori i prijatelja koje ima. Pored porodice, važno je imati i drugare. Drugari postoje da bi se sa njima igralo, pevalo i veselilo, ali i da se dele nevolje i tuga. Ja imam puno drugara, ipak bih kao najboljeg izdvojio mog drugara iz detinjstva. Njegovo ime je Vlada. Nas dvojica smo istih godina, ali ne živimo u istom mestu.

Vladini baka i deka žive u kući pored mene, gde Vlada dolazi svakog vikenda i kada su zimski i letnji raspusti, kao i praznici. Vlada i ja smo u petom razredu, naravno, u različitim školama. Družimo se od malih nogu. Kada Vlada dođe kod bake i deke, mi igramo žmurke, fudbal, košarku ili igrice na mom kompjuteru kada je hladno. Vlada je pre mene naučio da sabira i oduzima, a ja da čitam i pišem, pa smo jedan drugom pomagali. Vlada je super đak, ima sve petice, ali najviše voli matematiku i geografiju. Voleo bi jednog dana da poseti sve glavne gradove sveta koje zna. Iako obojica treniramo fudbal, ipak ne navijamo za isti klub. On navija za Partizan, a ja za Zvezdu, nekad se i posvađamo čiji je klub bolji, ali se brzo i pomirimo i smejemo.

Sa Vladom nikad nije dosadno i uvek smo spremni za neku avanturu. Preko letnjeg raspusta idemo na jezero da plivamo, a nekad nas i njegov deka povede sa sobom na pecanje. Omiljena igra s Vladom je potraga zakopanog blaga. Sami nacrtamo mapu, a onda zamišljamo da smo istraživači u potrazi za blagom. Vozimo bicikl i rolere, a s mojim tatom povremeno odemo u bioskop. Zimi, kada padne sneg, obavezno pravimo Sneška Belića, idemo na grudvanje i sankanje sa ostalom decom iz kraja. Iako ne živimo u istom mestu, na Vladu uvek mogu da se oslonim. Nikada nije odao nijednu moju tajnu, kad god bih imao neki problem, prvo bih njemu rekao. Tako sam jednom dobio lošu ocenu iz matematike i bio nesrećan zbog toga, a onda mi je Vlada pomagao da savladam gradivo kako bih dobio veću ocenu, i uspelo je! Nekad poželim da Vlada i ja živimo u istom mestu, onda bismo išli u istu školu i razred i sve bi bilo puno lakše.

Vlada je moj najbolji drug jer je dobra osoba, uvek je spreman da pomogne, da se našali i da radimo nešto zanimljivo. Nikada se ne pravi važan kada zna i ume nešto što ja ne znam, kao druga deca. Voleo bih da se Vlada i ja uvek družimo i da naše drugarstvo jednog dana izraste u pravo i veliko prijateljstvo.

_________________________________

Moj najbolji drug  

U svoj spomenar nedavno sam napisala:

"Drugarstvo je zvezda koja nebo krasi, drugarstvo čuvaj da se ne ugasi." To zaista i mislim.

Moj najbolji drug se zove Nemanja. Mi idemo u isti razred i sedimo u istoj klupi. Nemanja je dobar i iskren drug. Jednako se dobro slaže i sa dečacima i sa devojčicama. Od igara najviše voli da igra fudbal i mislim da mašta kako će postati dobar fudbaler. Srednje je visine. Ima kratku crnu kosu i krupne tamne oči. Stalno je u pokretu, po malo nestašan, ali u granicama pristojnosti. Domaće zadatke obično piše, ali ponekad i zaboravi. Za testove i pismene vežbe se priprema, ali, voli i da zaviri kod mene. Ja mu nekada dozvolim, a nekada ne jer se bojim da to učiteljica ne primeti.

Uvek je kulturan i spreman da pomogne drugu ili drugarici. Zato je omiljen u razredu.

"Dobar drug ti vredi više i od sunca, i od kiše."

________________________________

Moj najbolji drug

Juče me zaprosio najbolji drug. Znamo se još od srednje škole, čak smo isti i fakultet završili, skoro 10 godina smo nerazdvojni, ali nikada ništa među nama nije bilo. Sve te godine sam ga smatrala iskrenim i najboljim prijateljem, toliko smo bili bliski da sam ga smatrala i prijateljem i prijateljicom, čak sam se pred njim bez ikakavog srama i presvlačila, znači više puta sam bila potpuno naga.

Prošli smo zajedno sve njegove veze, početke i raskide, sve moje veze takođe početke i raskide, smrt mog oca, preživeli smo skoro sve zajedno. I juče je u centru grada, špica, stotine ljudi oko nas, bez ikakve najave, iskazivanja ljubavi, bilo čega kleknuo je na koljena i sasvim ležerno ponudio mi prsten uz riječi; I onako ćemo ceo život biti uvek tu jedno za drugo, zašto ne bi to pod istim krovom? Želiš li da mi budeš ljubav do kraja života? Ostala sam skamenjena, u šoku jer to ni u najluđim snovima nisam zamišljala, jednostavno nikada ga nisam gledala tim očima kojim je on izgleda gledao mena. Nisam znala šta da radim i tada sam mu okrenula leđa, nekako instiktivno odregovala i bez riječi otišla od njega. Cijelu noć evo nisam spavala, razmišljam, al jednostavno to je bio šok za mene i nisam znala šta da kažem, šta da uradim. 

Stvarno ga nikada nisam gledala kao nekoga s kim bih imala djecu, dijelila krevat, radila ONE stvari. Nisam mu nikada ni dala povoda da pomisli da bi naše prijateljstvo moglo preći u ljubavnu vezu. Dobar je on u duši, nema boljeg, ali nikada prema njemu nisam osjetila to nešto, jednostavno niži je od mene skoro 10 cm i ne idemo jedno s drugim kao par nikako. Nakon ovoga juče malo sam i ljuta na njega, bolje reći razočarana, jer shvatam da njegovo prijateljstvo nije bilo iskreno, a i ovo sa prošenjem mogao je nasamo, ovako sam ja ispala crna ovca u gradu i sada će svi mene blatiti kako sam loša osoba jer sam ga ispalila.