Moj razred

Kao i svakii drugi razred, i moj je ispunjen ljudima različitih karaktera. Učionica nam je naložila da sedimo u tri reda, a nastavnica kako i sa kim. Sama pedagogija nalaže da u prvim klupama sede oni nemirniji učenici kako bi bili bliže nastavniku a i kako bi se lakše uticalo na njihove nestašluke. To dovodi do toga da svi bolji učenici sede u zadnjim klupama i razvijaju svoju nestašnu stranu nesmeteno, dokle god to mogu da obavljaju tiho i bez ometanja časa.

Nisam baš sigurna ima li ovaj sistem nekog boljeg učinka ali se u mom odeljenju svakako nije pokazala kao učinkovita. Oni koji su bili nemirni takvi su i ostali, oni koji su bili dobri pokvarili su se, a nastavnici su dobili veću glavobolju nego što su imali na samom početku. Moje odeljenje sabira u sebi najinteresantnije i najčudnije ljude na svetu. Da nam nije nametnuto da sedimo u odeljenju teško da bi se ova čudna družina sama od sebe sastala. Od onih mirnih i krajnje povučenih, preko mirnih i inteligentnih koji drže stubove odeljenja pa sve do onih nemirnih i jakih koji ulivaju sigurnost u zajednicu da nas spoljašnji uticaji neće napasti, predstavljamo savršen sklop koji bi svakog nastavnika doveo do ivice nervnog sloma.

Većina odeljenja se s vremenom raspadne, kako školovanje teče dalje, i sigurna sam da će mi ova odeljenska disharmonija jednog dana nedostajati.