Moja plava zvezda

Svi mi imamo neke ciljeve u životu zbog kojih svako jutro otvaramo oči sa novom nadom za boljim sutra. Neretko ti ciljevi i životne želje predstavljaju naše saputnike u životu, naše plave zvezde.

Nebo vedro, tamno, zagonetno ispunjava moje plave oči. Iznenada, pažnju mi odvlači najsjajnija zvezda na nebu. Moji plavi biseri počinju da svetlucaju. Zvezda se isticala po svom sjaju i toplini koju je stvarala u meni. Izazivala je sreću i tugu, osećaj ispunjenosti i neopisive praznine, suze i osmeh. Sa osećajem ispunjenosti budila su se sva moja sećanja, dani provedeni u tišini, miru i harmoniji sa mojom plavom zvezdom. Sekunde sreće kada su se naši pogledi stidljivo i sanjivo susretali trajali su kao vekovi. Njegovom pojavom najtmurniji dan postaje najlepši. On ulaskom u prostoriju mami osmehe na lica, budi sanjalačke uspomene i izaziva jak prvi utisak. Njegove reči slagale su se jedna na drugu poput piramida, mudre misli podsećale su na citate, a vedri, duboki pogledi sijali su sjajnije od bilo koje zvezde na nebu.

Avanturističkim duhom, samouverenošću kojom ne dopušta da drugi gaze po njemu i savršeno isklesanim telom naveo me je da ga na prvi pogled zavolim, urežem u sebe njegovo prelepo ime i ljubomorno i sebično čuvam kao svoju plavu zvezdu.