Ništa ne treba čekati, svemu treba ići u susret

Život je kao putovanje u vozu; ljudi ulaze i silaze. Prilikom nekih zaustavljanja mnogima se mogu dogoditi prijatna iznenađenja. Ponekad je drugima potrebna pomoć, nekad nama. I zato ništa ne treba čekati, svemu treba ići u susret. Tragati i grabiti ono što želimo, ali bez ikakve načinjene štete.

Kada se rodimo i zakoračimo u voz, srećemo se sa ljudima za koje mislimo da će nas pratiti tokom čitavog našeg putovanja. Na primer... naši roditelji. Navikli smo da nam pomažu i da mnogo toga rade umesto nas: da nam pišu domaći, da nas finansiraju, da nam pomažu u rešavanju problema.

Međutim, na redu je nova etapa u našim životima. Nismo više deca,sada smo postali mladi odrasli ljudi. I sve što želimo, moramo sami da ostvarimo. Ne da sedimo i čekamo da se to jednostavno desi, ostvari samo od sebe, već da idemo ka tome. Da se borimo za svoj uspeh, za svoje ideale,da postanemo samostalni. Svi mi imamo svoju fantaziju u kojoj lepršaju snovi, večitu čežnju u kojoj su sakrivene tajne života i tražimo ih, gubeći nit svojih želja i ovo malo razuma. Tragam za nečim što mi ne da mira, što tinja u meni. I ne čekam, nego idem ka tome da to pronađem i ostvarim.

Dok postanemo svesni da je vreme počelo da teče, da je voz već krenuo na put, postaje prekasno. Ne prekasno za nas, već za ostvarenje naših snova. To se dešava kada smo suviše lenji i kada čekamo da ostvarimo nešto sedeći i ne preduzimajući ništa.

Ljudi u našoj okolini nam mogu pomoći oko sitnica. Za ono glavno se mi moramo potruditi. Kao što kaže stara izreka: "Ako neće breg Muhamedu, onda će Muhamed bregu." Ali ne treba ni dugo čekati i sanjariti o tome, već se potruditi da sa tim što pre dođemo u susret, da krenemo u pohod na svoje sne.

Noću, dok misli tonu u moru zidova, u ljudskom duhu vlada mrak. Nekad nam se čini da imamo sve, ali kad tad pokleknemo gradeći iluziju od onoga što želimo. Jedno je želeti, a drugo imati. Ali ujutru kada se taj veo od snova rasprši i ostanu samo nade i sećanja, poželimo nešto i vrlo smo rešeni da to ostvarimo.

Taj bezvremeni trenutak slobode koji se rađa, pruža nam mogućnost da planiramo i ostvarimo svoje ambicije. Znam da i mene čeka tamo u daljini, nova radost i novo pregnuće, i da ću tamo uprkos svemu, naći ono što tražim. Zato neću čekati, jer čekanje ne donosi radost. Ne želim da budim nestrpljenje i nervozu. Probudiću ambiciju i trud.

To je slično situaciji kao kada želimo da vidimo nekoga, a on ne može doći. Onda nas ta želja vodi do ostvarenja tog susreta.

Često pokleknemo pred željama,često skrenemo s' koloseka tragajući u pogrešnom smeru i često krećući se dužim, zaobilaznim putem. I takav je život. Prepun izazova, snova, maštanja, nadanja, prepun sastanaka i rastanaka bez ponovnog sastajanja i vraćanja u prošlost. Ono što uradiš sad, uradio si. Šansa da ispraviš grešku je mala, a mogućnost da uradiš nešto kada je prekasno ne postoji. Ne čekaj onog što ne može doći, ne čekaj priliku za susret nečemu. Pokušaj i bori se.