Oktobarske boje

Došao je red da i oktobar uzme četkicu u svoje ruke i oslika pejzaže, predele i prostore, preuredi prirodu po svojoj meri. Prvo je počeo sa krošnjama drveća. Svukao je odeću sa drveća po parkovima, kvartovima, ulicama, ogolio je grane! Pre nego što je to učinio, prvo je prebojio lišće od zelene do žute boje i kada je dobio željenu nijasnu, lišće je počelo lagano da pada i da se suši.

Razume se da je to uticalo i na zeleni tepih koji je izgubio zelenu boju i došao do neke suve, žute, smeđe boje, a onda je dobio i šuškavi tepih u vidu lišća. I boja tepiha razlivala i menjala se od žute do smeđe, braon, sa nijansama zlatne. Cveća nigde nema, jer oktobar nema tako lepih boja kojima bi mogao da oboji cveće. Umesto zavesa, oktobar je nebu navukao tamne i sive oblake iz kojih danima lije kiša i razliva boje jeseni na sve strane, blatnjavi ih i razvodnjava. Tek ponekad, u sumrak, sunce se zainati pa rasplamsa vatru po nebu, koje izgleda kao pravi vatromet jarkih boja sa nijansama plave. Oktobarskim bojama pripada i jarko crvena, i svetlo žuta, to su boje vina koje moji ukućani spremaju i piju. Sve se ulicom zacrveni i zamiriše od kuvanja ajvara, a tek žute dunje kakav miris daju prostoriji u kojoj se nalaze. Oktobar svojom četkicom razmrlja kapljice kiše po staklima, po prozorima, po izlozima, automobilima. Igru mu pokvari vetar, vragolan, koji za čas posla pokvari plan oktobru i premesti lišće sa jedne na drugu stranu, preusmeri kapljice kiše iz jednog u drugih pravac.

Onda se oktobar zainat, pa još više počne sve da tamni od siline njegove ljutnje prema vetru i kiša jače pada. A ljudi, tmurni kao i priroda. Navuku svoje kapute i mantile, čizme za kišu, pa se zavuku pod svoj kišobran (jedino šareno i veselih boja što se na ulicama tih dana sreće) i onda nevoljni jure i žure, da što pre pobegnu od oktobra i njegovih mokrih ulica. Oktobru ne smeta što svi više volele zelenilo trave i drveća, raznobojnsot mirisnog cveća. Ne, on svoju paletu ima i od nje ne odustaje. To su nijanse od najsvetlije žute, preko najtamnije žute sve do svetlo i tamno braon boje, pa se čak zadeci i koja zlatna nit ili linija u tom njegovom oslikavanju okoline. Oktobar je rešen da prirodu ojesenji i dobro mu ide u tome.

________________________________

Oktobarske boje  

Oktobarske boje stigle su i u moj kraj. Oktobar je doneo sa sobom promene i jesenje boje. Krošnje imaju nove ogrtače. Dok vetar njiše granje, raznobojni listići šapuću svoje tajne. Šume krase listovi: zlatni, srebrni, crveni, narandžasti, žuti, bakarni i žuti. U vazduhu se oseća miris opalog lišća. Trava se presijava na jutarnjem suncu, prošarana je opalim lišćem podseća na ćilim protkan zlatnim nitima.

Ljudi ubiraju razne plodove. Mirisne žute dunje, sočne jabuke se uveliko beru. Sve divlje životinje dopremaju u svoja tajna skrovišta hranu: orahe, lešnike i razne semenke. Oktobarske boje i šum vetra prisutni su svuda. Moj kraj je najlepši u oktobru, zato što je sve čarobno.

________________________________

Oktobarske boje  

Leto prođe ko dlanom od dlan i sve su kraći koraci sunca... Stigao je oktobar. Šuma je dobila nove oktobarske boje. Na livadi protrči po neki zec i srna. Dani su kišoviti i hladniji. Noći duže traju, a dani kraće. U poljima ljudi seju pšenicu. Ptice su otišle na jug, a vrapci ostali i traže ispod koje će strehe napraviti gnezda. Sa drveta lagano padaju: žuti, narandžasti, braon i bakarni listovi. Na sve strane čuje se glasno brujanje motornih testera. Oseća se miris ukusnih plodova. Toplo sunce još uvek nas nije napustilo. Dok hodam kroz gustu šumu ispod mojih stopala šuška šareno lišće i pucketaju opale grančice. Boje oktobra donose nam mir posle dugog i razigranog leta.

________________________________

Oktobarske boje  

Oktobar korak po korak stiže u naš kraj. Tiho rominja kiša i spušta kapi na moj prozor.

Kao najbolji slikar kad četkicom šara po platnu, da tako i mesec oktobar pomeša sve svoje boje. Drveće je obuklo nove haljine na kojima su pomešane boje: žuta, braon, narandžasta pa i zelena. A meni su te boje lepe. Od svog lišća prostire se šareni tepih. Voćnjaci su kao malo carstvo sa svojim mirisnim plodovima koji se šarene. Jabuke crvene, kruške žute, a tek dunja žuta što stoji preko puta. Njive krase zreli, žuti kukuruzi koji vire iz svog kaputa. Vinogradi su puni sladkog i mirisnog grožđa. Sve boje u oktobru su jedinstvene, svaka je na svom mestu. Zeka mali skakuće po polju i on uživa u lepim bojama. I moja bašta je lepa i puna raznobojnih cvetića koji se šarene.

Šarena polja, žbunje, šumarci, sve je tako čarobno, da to je mesec oktobar. Volim mesec oktobar i sve njegove boje zato što je naš kraj tada najlepši.