Osoba koja mi je uzor

Među svim ljudima koji me okružuju, i onih poznatih i onih koje srećem u prolazu i sa kojim imam samo takozvani poslovni odnos, samo je jedna osoba koja je na mene izvršila najveći uticaj. To je moja starija sestra. Slobodno mogu reći, bez imalo preterivanja, da sve ono što je dobro na meni i u meni, ona je napravila. Zahvaljujući njoj , ja sam bolji i kompletniji čovek.

Ne mogu reći da je razlika u godinama velika, svega tri godine, ali opet sasvim dovoljna razlika da sve barijere sama sruši i prokrči siguran put za mene i brata. Kao najstarija uvek je bila odgovornija i više obaveza je bilo na njenim leđima, od čuvanja kao malih, spremanja obroka, kućnih poslova do pomaganja u školi. Figurativno rečeno svaka kola su se slomla na njenim leđima i svaki led sama je probijala da bi meni bilo dobro. Iako žensko, imala je uvek neverovatnu snagu kada je trebalo braniti mene i brata kao mlađe. U njoj sam uvek imala podršku i prijatelja i razumnu osobu koja će me dobro posavetovati. Nažalost, nisam naučila od nje da reagujem mirno u paničnim situacijama, ja se izgubim u takvim trenucima, ali ona je savršeno miran i trezven duh koji radi sve bez greške.

Koliko god da vraćam, nikada neću moći da joj vratim svo duhovno bogatstvo, sreću i razumevanje koje je ona meni pružila za ovo malo vremena.

________________________________

Osoba koja mi je uzor

U mom životu postoji mnogo ljudi kojima se divim i neizmerno ih poštujem, ali bih ipak izdvojio jednu osobu koja mi puno znači. To je moj deda Milan, čovek koga svi vole i cene, uvek nasmejan i dobro raspoložen čiča koga zaista vredi poznavati.

Deda Milan je već nekoliko godina je u penziji. Živi na selu u svojoj staroj porodičnoj kući i gaji razno voće. Ne viđam ga često, ali stalno mislim na njega i lepe trenutke koje smo zajedno proveli i radujem se svakom prazniku jer znam da ću ga tada posetiti i uživati u njegovom društvu. Moj deda je star čovek. Njegova crna kosa sad je sasvim seda i govori o njegovom velikom životnom iskustvu. Ali i pored godina koje ima, on je još uvek žilav i okretan čovek koji brzo korača i svojim krupnim šakama spretno barata oko poljoprivrednih mašina i alata. Mnogo je vredan i uživa da radi u svom voćnjaku. Divim se njegovoj snazi, upornosti i želji za radom pod stare dane, iako može da živi u gradu, odmara se i uživa u svojoj davno stečenoj penziji. Shvatam da on nije na selu zato što mora tamo da bude, nego zato što voli prirodu i život u njoj. Pored toga što je marljiv i i obavlja teške i grube poslove, moj deda je nežan i plemenit čovek. Dobar je prema svima, a naročito prema meni i ostalim svojim unucima. Svako od nas je osoba za sebe, sa svojim manama i vrlinama, ali deda nas sve podjednako voli i pruža nam istu nežnost i pažnju. Nikada se ne ljuti na nas zbog naših dečijih nestašluka i ne grdi nas. Njegov glas je uvek tih i smiren, a priče koje nam priča su su zanimljive i volimo da ih slušamo. I on voli da sluša nas i da smeje se našim školskim dododovštinama. Duhovit je i često se šali, ali zna i da razgovara o vrlo ozbiljnim stvarima. Ako imam neki problem i nešto me tišti deda je uvek tu da mi pomogne. Dovoljno je samo da ga pozovem telefonom i ispričam mu šta me to muči, a on uvek ima pravo rešenje i da mi dobar savet. Ponekad mi se čini da me on razume bolje od mojih roditelja i da od njega oni treba da nauče mnoge stvari. Pametan je i u sve se razume, a mata i tata za njega kažu da je stari mudrijaš u šta sam se i sam mnogo puta uverio. Mudar je i oštouman čovek koji zaslužuje da ga svi cene.

Moj deda je čovek velikog srca, nežna i osećajna osoba koja ume svakoga da sasluša i svima da pomogne. Kroz život je uvek mudro koračao i stekao je veliko životno iskustvo koje sada nesebično deli sa ljudima mlađim od sebe. On je osoba koja u meni izaziva ogromno divljenje i poštovanje. Mnogo ga volim, cenim i nadam se da će živeti još dugo, dugo.

__________________

Milovan Vitezović - Balada o zaboravnom dedi

U takvoj se sedoj glavi,
Kao što je deda Savi,
Sve moguće zaboravi.

Zanimanje mu je, već u stvari,
Zaboravljanje svakih stvari.

U parku zaboravlja dane,
Novine i kišobrane.

Ode u bioskop, zaboravi film da gleda.
Obuva se, na levoj nozi evo cipele desne
I čudi se deda:
Cipele stare, a tesne?

Uveče deda Sava
Zaboravi kako se spava.

Zakasni na ručak, zaboravi koliko je sati,
U prodavnici uzme kusur, a zaboravi da plati.

U tramvaju se zaboravio preko svih mera,
Hteo je umesto karte da kupi konduktera.

U zaboravnosti njemu je lako
Da cele novine pročita naopako.

Često obuče košulju preko kaputa,
Posle otputuje, umesto da se vrati s puta.

Umesto da povuče decu,
povuče sebe za uši,
Govori glasno kad treba govoriti tiše,
Jednom je počeo olovku da puši,
A lulom da piše.

Juče je milicioner zbunjen stao
Ispred deda Save
I promucao:
Na ulicu vas neću pustiti bez glave!