Pobediti sebe - cilj vredan življenja

Zavoleo je, ljubio i želeo. Volela je i ona njega, ali to nije bilo dovoljno. Trebalo je biti jači i od ljubavi, i od sebe.

Na glatkim mišićnim strunama pronalazi putanju ka nežnoj duši voljene. Nalazi put ka bogovima, biljkama, životinjama... Njegov glas oplemenjuje dušu svakome... Ali (jednog dana) Euridika pade i više se ne podiže.Uzalud ju je budio, ljubio... Njeno telo ugašeno je, oči zatvorene. Strunama i vrata podzemlja otvara, unosi dašak svetlosti tamo gde samo tama vlada... Dolazi da moli, da preklinje za dušu svoje drage. Želi je ponovo kraj sebe. Molitva mu biva uslišena, dobiće ono što traži, dobiće svoje mrtvu dragu nazad... Ali... mora da pobedi sebe, da bude jači, jači od same ljubavi, žudnje. Ne sme da se osvrne i pogleda u nju, onu koju toliko voli. U onu zbog koje je kroz trnje išao... Ide kroz tminu, srećan što je i ona tu, tako blizu njega... Srećan je, pun čežnje, nestrpljiv da ponovo ugleda to lice, tu kosu... Bori se, a tmina je sve gušća, srce jače lupa. Ona tu, na korak od njega, a on... Mora da bude čvrst, da izdrži! Okrenuo bi se, makar na tren... Euridikin lik mu igra ppred očima. I dalje se bori, ali nešto u njemu posustaje. Ljubav je toliko jaka, a on sve slabiji. Borba je iz časa u čas sve slabija. Hoda po ivici... Zastajkuje, okrene se i samo baci pogled... Nije uspeo ni da ureže njen lik, već ga nije bilo... Nestala je, ali sada zauvek!

Ostao joj je veran, vukao se kroz život. Više nije pevao, lira više nije svirala... Sudbina je i njega ubrzo poslala na neko drugo, mračno mesto...

Ljubav nije dovoljna. Ponekad je potrebno biti jači i od ljubavi, i od života. Ipak, da je pobedio sebe, dobio bi ono za čime je toliko žudeo. To je za njega bio cilj vredan življenja, samo što je to kasno shvatio.