Portret moje duše

Bogatstvo duha i osnovna jedinica mere ljudskosti - duša.

Upoznala sam je jednom i znam, ako ne peče, ne boli, i spokojna je, podariće mi ono najvažnije, miran san.

Neretko razmišljanje dušom dovede do očaja. Ona idealizuje svet oko mene, kao da želi da je stvarno tako. Toliko daleko dosegnem u razmišljanju da me glava zaboli, a u stomaku, kao da se stvara džak koji biva sve teži i teži. Oslobode se misli koje su bile duboko iza nekih vrata za koje ključa nije bilo. Teško im je u zarobljeništvu, a sada, kada su slobodne, razdragano jure po mojoj duši. Najgore su mi one misli koje ljudi šalju da bi nahranili, umirili svoju pohlepu. Namerno mi otvaraju nove rane, čak su i toliko darežljivi da je zatrpaju solju, te mi se najviše obiju o dušu. Veoma je nezahvalno biti prema nečoveku ljudina. Biti velikodušan prema onome ko umesto duše ima crnu rupu? Oduvek su me putevi odvodili od tih osoba.Nešto iznutra mi je govorilo: Nemoj kod njih, zaledićeš se.

I zaista, bezdušne osobe su hladne, u očima im se ogledaju sante leda i oluje koje nemilosrdno odvode na pogrešan put. Prepoznajem ih po kukavičluku. Oni strahuju od bliskosti, nedodirljivi su. Svaki susret sa unutrašnjom toplotom drugih, kod njih izaziva strepnju. Nažalost, bolje prolaze u životnim iskušenjima. To je zato što umeju da iskoriste one emotivne, a one koji su robovi svojih emocija, tretiraju baš tako, kao vlasništvo, igračku.

Najviše me je bolelo kada sam velikodušno obasipala osećanjima pogrešne ljude.

Mnogo kasnije uspela sam da svojoj duši objasnim da, upravo takva iskušenja, govore istinu moje ličnosti. Svaki minuti tog zbivanja odslikavaju portret moje duše. Talog koji je ostao nakon ljudske zlobe, naveo me je da budem surovo iskrena, nepokolebljiva, da iz mog srca izlazi samo golema istina. Da budem hrabra, da moja duša preraste u neustrašivog orla koji leti visoko iznad nečoveštva.

To je bila osnova gradnje tvrđave moje ličnosti- temelj. Zidove sam zidala ciglama od vedrine, smeha, brižnosti i ljubavi. Užurbanim koracima stižem do polovine, kako moja duša raste, tako je i tvrdoća za jedan stepenik bliže vrhu.

Zaista se trudim da se duhovno obogaćujem, jer je to za mene jedino vredno, neotuđivo bogatstvo. Osim u vremenu, portret moje duše odslikaće se u očima posmatrača. Pitajte ih šta su videli.

Napisala Milana Beleuc VIII-2