Portret najboljeg druga

Tesko je opisati dragu osobu, pogotovo sto posle izvesnog vremena vise ni ne opazate njegov lik, vidite samo ono sto cini njega osobu a to je njegov karakter.

Imao sam vise najboljih prijatelja u zivotu ali vremenom se ljudi udalje, ostali su sa onim istim kvalitetima koji su ih oduvek krasili, ali su je zivot ili okolnosti odveli dalje. I uvek je jedan dobar prijatelj menja drugog, tako da mogu reci da sam imao tu srecu da mesto najboljeg prijatelja u mom zivotu nikad nije bilo upraznjeno. Sada je to Marko. Cini mi se da se on i najduze zadrzao kraj mene, uprkos svemu. Ne mogu reci da sam ja bio uvek najbolji drug ali on sigurno to jeste uvek bio. Kad bih se bas potrudio da ga opisem fizicki, drzao bih se grubog opisa jer ne mogu reci da ga vrednujem zbog njegovog izgleda. Ima tamno smedju kosu, gotovo crnu, osisanu kao i kod vecine muskaraca, ne mogu reci da je sama po sebina neki nacin posebna. To je samo obicna muska frizura. Nos malcice nakrivljen, lomljen jednom na kosarkaskom terenu gde smo provodili najveci deo vremena. Ista kao i svaka druga, okruzena retkom bradom nikad dovoljno dugackom da pokaze njegove godine. Cini mi se da su oci i osmeh ono sto cu uvek pamtiti, plave razigrane oci, veddre i sirok osmeh. Malo veci zubi ali beli i pravilno poredjani savrseno se uklapaju u karakter ovog bucka. Tako je, malo je krupniji ali to ima svoje prednosti kad u odmeravanju muske strane on stane iza vasih ledja i brani vasu stranu.

Ne pitajte me puno o njegovom izgledu, prepoznacete ga jer se oko njega ljudi uvek okupljaju i smeju. Znace te ga po vedrom duhu i sirokom osmehu i meni koji je uvek sa njim u drustvu. Mislim da je on zasada najbolji drug ikad.