Pričala mi baka

Kad god idem u goste kod bake, pre spavanja tražim da mi priča kakvi su bili tata i stric kad su bili mali. Te su mi priče vrlo drage, pa mi ih baka priča više puta. Ponekad mi priča i o svojim školskim danima. Tim pričama nema kraja, jer je moja baka bila učiteljica četrdeset godnna. Kad počne neku od tih priča, svi se smejemo, jer tata joj kaže da ih ima bezbroj kad je deset puta išla u prvi razred. Ali, ja više volim one priče iz njenih đačkih dana.

Rado priča o tim danima sećajući se jednog posebnog časa zemljopisa kad su bili treći razred. Učitelj je morao negde da ode, a Dragana, najboljeg đaka, zadužio je da ih sve ispita o rekama, gradovima, planinama, rudnicima Srbije. Na tabli je bila karta Srbije, a na nastavničkom stolu dugačak štap, koji je služio da đak na karti pokaže ono o čemu priča.

Dragan se baš uživeo u ulogu i počeo da se ponaša kao pravi učitelj. U početku je sve bilo dobro. Svi smo izlazili i na karti pokazivali leve i desne pritoke Dunava, Save, Morave, planine... Dragan se za to vreme šepurio. Lupkao je onim štapom po klupama, a kad bi se neki đak zbunio, lupnuo bi i njega štapom po glavi. Deca bi se počešala po glavi, a oni koje bi bolelo, čak su i plakali. A onda im je dosadilo da ga trpe, pa su počeli da galame. Oduzeli su mu štap i počeli da mu udaraju ćvrge. Sad je Dragan plakao, a ostali su se smejali.

Ali ko zna kako bi se sve završilo da se na vratima nije pojavno učitelj, povikao je prodornim glasom i svi su u najvećoj tišini seli na svoja mesta. Ispričali su mu šta se desilo. Učitelj ih je izgrdio i upozorio Dragana da prut služi da se njime pokazuje na karti, a ne da se đaci njime lupkaju po glavi.

__________________________________

Pričala mi baka

U životu svih nas najvažnijeje da smo okruženi osobama koje volimo. Uvek nam je potrebna ljubav i pažnja dragih ljudi. Meni tu ljubav pruža baka koja divno govori o događajima iz svoje prošlosti. Uvek me oduševi i iznenadi nekom zanimljivom pričom.

Nedavno mije govorilao o običajima iz vremena njene majke. Mladi su ranije rano stupali u brak: iako se pre toga nisu poznavali. Roditelji su odlučivali kada će sklopiti brak i ko je najbolja prilika za njih. Par bi se upoznao tek na dan venčanja. Svadbe su trajale nedelju dana i počinjale četiri dana pre upoznavanja mladih. Baka kaže da je to veoma uzbudljivo jer žene nisu znale za koga se udaju. Oni koji su se upoznali pre braka nisu smeli da se viđaju. Komunicirali su pismima, porukama u bocama; preko goluba pismonoša. Razmišljao sam kako je to nepravedno bilo prema mladim ljudima.

Baka uvek govori emotivno i tužno. U njenim očima se oseća bol za vremenom koje je prošlo, a koje je za nju bilo lepše i bolje. Uvek tražim da mi ispriča iznova priču jer su mi one ulepšale detinjstvo; probudile maštu. U svojim mislima i srcu čuvam sve one uspomene i događaje koje sam čuo od bake a koje ću jednoga dana drugima ispričati.

__________________________________

Pričala mi baka - nekada je to bilo ovako

Jedna od retkih devojčica koja ima sreće da živi sa prabakom u istoj kući ponosno mogu reći da sam to baš ja.

Često zateknem moju prabaku kako zamišljeno i sa tugom u očima sedi kraj prozora. Primetim kako joj pogled luta negde u daljinu. Stanem da je posmatram i primetim kako joj se otme neki uzdah iz grudi. Pitam je da li je dobro: a ona tužno odgovara da je ona dobro: nego ovo vreme nije dobro. Onda sledi njena čuvena rečenica da se nekada dobro živelo. Ljudi su bili mnogo srećniji. Onda je zamolim da mi to objasni i da mi priča kako se nekada živelo. Ona sa oduševljenjem to prihvata i kreće sa pričom Vraća se u svoje detinjstvo u svoju mladost.

Zdravije se živelo, nije bilo ovakvih poljoprivrednih mašina ni ovoliko kućnih aparata. Njive su se orale drvenim plugom koji su vukli volovi ili konj. Žito se se žnjalo ručno: žnjalo se srpom. Vršeno je pomoću konja koji je hodao u krug i gazio žito: tako se odvajalo zrno od slame. Kukuruz se brao ručno: pa su se skupljale komšije da komešaju kukuruz. Muškarci su žito i kukuruz nosili u vodenice gde se mlelo. Žene su od samlevenog žita mesile hleb u drvenim posudama i pekle u crepuljama, to je posuda od zemlje. Prabaka kaže da je to najmlađi hleb.

Odeću i obuću su pretežno pravili sami. Muškarci su šišali ovce: žene prale u reci tu vunu koja se nosila kod vunovlačara da bi se napravila lepa vuna koja može da se isprede. Preko se pomoću kudelje i vretena. Proizvodio se kanap kako ona kaže pređa. Od pređe su se štrikale čarape: džemperi i ostalo. Od svinjske kože su se pravili opanci. Kovači su ručno kovali gvožđe. Vodu za piće su donosili sa kladanca ili prirodnih izvora. Prabaka je tužno uzdahnula i rekla kako je ta voda bila hladna i pitka. Kaže da su je donosili u zemljanim posudama koje se zovu testije i da je u njima voda dugo bila sveža. Ljudi su međusobno imali više poštovanja i pomagali jedni drugima. Sada mlađi ne poštuju starije. Ustaje sa stolice jer hoće da prilegne: a priču će nastaviti druti put.

______________________

Jovan Jovanović Zmaj - Stara baka

Godine su mnoge,

A leđa nejaka,

Godne su teške, -

Zgurila se baka.

Ali ipak voli

I pesmu i šalu,

Uvek ima priču

za dečicu malu.

Kad je deca sretnu,

U ruku je ljube,

A ona se smeši:

- Hvala ti, golube!

Pa se onda smeste

Ispod brsne zove,

Pa poteku priče

Sve nove i nove.

Zamiriše zova

Od sunčeva zraka, -

Uživaju deca,

Uživa i baka.