Romeo i Julija

Romea je Šekspir osudio na smrt, još kad mu je dodelio Juliju u naslovu. On se zaljubio i umreće, ali, kao što ni njegova izabranica nije umela da kontroliše svoju zabranjenu ljubav, nije mogao ni Romeo. Ljubav se ne može namerno ni rasplamsati, ni ugasiti. U drami koja se sve vreme odvija od ljubavi do mržnje i suprotno, glavni likovi su ljubavnici, Romeo i Julija, potomci porodica Kapuleti i Montegi, koje su u sukobu godinama. Rasplet tih nesuglasica, načinio je ovu dramu tragedijom, a Romea jednim od najvećih tragičara u svetskoj književnosti.

Ljubav između Romea i Julije desila se na balu Kapuletovih. Ona je obećana Parisu i roditelji žure da je udaju, ali se tajno sastaje sa Romeom u svojoj sobi. Monah Lavrentije kradom venčava zabranjene ljubavnike, nadajući se da će tako izmiriti zavađene porodice. Romeo ubija Tibalta, koji je kriv za smrt njegovog prijatelja i rođaka Merkucija, i prognan je iz Verone, nakon što je proveo prvu bračnu noć sa Julijom. Vratiće se kad ne treba i izazvati nesreću...

Monah Lavrentije je smislio mudar plan, dao je Juliji napitak koji će je privremeno učiniti mrtvom, a Romeu je taj glas poslao, da bi se, po njegovom povratku iz izgnanstva, njihove porodice na groblju pomirile. Romeo nije saznao ispravnu priču, do njega je došao glas da je Julija mrtva. On kupuje otrov, dolazi do njenog groba, ispija ga i umire. Julija se budi, vidi mrtvog Romea i ubija se njegovim mačem. Nad ovom tragedijom se porodice, ipak, mire i ljubav, simbolično doduše, ipak odnosi pobedu.

Romeo i Julija su se borili za uzvišenu ljubav, idealnu, ili nikakvu. Ljubav prema Rozalini je nestala tako brzo, zbog toga što je u Romeovoj duši smenila potpuna i jedinstvena ljubav kakvu je osećao prema Juliji. On je drugačiji mladić od svih u svojoj i Julijinoj porodici. Romeo je osećajan, zna šta je krivo, zna da proceni, ne reaguje hitro. Svoju ljubav ne krije, jer je ne ume sakriti, a što je drugi u Kapuleti porodici, osim Julije, ne prepoznaju, nije Romeova krivica, već samo njihova, koja je iz bezobzirne mržnje postala slepa. I kad ubija Tibalta, njega muči krivica.

Romeo je pametan, vešto smišlja kako da se tajno venča sa Julijom, mudar je, kupuje otrov, a zna da je zlato kojim ga kupuje jači otrov od samog otrova, ali je i naivan i nedovoljno lukav. Nije pomislio ni pokušao da pomiri dve porodice. Julija je sa svojih četrnaest godina zrelija i manje dete od Romea.

Možemo raspravljati o tome da li je i Romeov brzi i odlučan zaključak da se ubije nepromišljena i nezrela odluka. Ja mislim da nije. Njemu su se više puta u drami srušile iluzije da je ljubav koju oseća prema Juliji moguća. Pokušao je da se postavi neutralno u svim sukobima njihovih porodica. Nije uspeo. Nije želeo da ubije Tibalta. Ubio ga je. Probao je da spreči Julijin brak sa Parisom. Dobio je mrtvu nevestu.

Smatram da je Romeo posle povratka iz izgnanstva bio manje kriv za tragičan kraj od svih aktera drame. Najveći krivci su Montegi i Kapuleti zajedno sa svojom mržnjom. Monah je hteo najbolje i bio lukav, ali, nije pažljivo sproveo svoj plan u delo i zaboravio je na mogućnost da do Romea ne stignu baš samo istine, kao što se i desilo. Julija je bezuslovno verovala monahu, ali, s obzirom na njenu mladost i ipak zrelo ponašanje dotad, i ona je bila previše nepromišljena. Romeo dolazi na grob gde zatiče svoje sve, svoju dragu, ono čemu se nadao i što mu je jedino bilo bitno. A to sve je mrtvo. On se ovde ponaša kao junak, kao ljubavnik, ne kao nepromišljeni dečak. Odlučuje da nastavi svoj život sa svojom dragom na drugome svetu, gde nema Kapuleti ni Montegi prepreka. Okolnosti su takve da je pogrešio. Nije to mogao znati. Tragična njegova smrt, smrt njegove drage, ali, i pomirenje njihovih porodica na kraju, proizvod su sticaja okolnosti. 

Čitajući ovu Šekspirovu tragediju, sve vreme sam razmišljao o tome da li se mogla tragedija sprečiti. Došao sam do zaključka da to nije bilo moguće iz više razloga.

Romeo i Julija su se zavoleli, iako to nisu smeli. Bili su predstavnici sukobljenih porodica. Oni su tipičan primer zabranjene ljubavi. Sticajem okolnosti, greškom Lavrentija, ili Romeovim ishitrenim samoubistvom, ili Julijinom naivnošću, njihova ljubav se završila.

Ova tema me je navela na razmišljanje i o tome da li se uvek za svoju ljubav vredi boriti, iako, ponekad, izgleda kao nemoguća i neostvarljiva. Mislim da jeste. Oni se nisu srećno izborili, ali, ne znači da je nemoguće.

Veronski ljubavnici nisu uspeli da na ovom svetu ostanu zajedno. Umesto da izmire svoje porodice tako što će se voleti, izmirili su ih tako što su umrli. Misija je naizgled obavljena. Kažem naizgled, zato što su posledice ogromne. Toliko su velike i strašne da nisu ni bile vredne cilja. Potvrđuju onu staru izreku da se za ostvarenje nekog cilja nekad mora gaziti i po mrtvima.

Iako stvara gorak ukus kada se pročita, meni se drama dopala. Ja se trudim da književna dela ocenjujem objektivno. Nisam stručan baš u književnoj kritici, ali, priča o nesrećnoj ljubavi i pomirenju porodica Kapuleti i Montegi, postala je popularna preko Šekspirove drame u čitavom svetu. Ostali su večni. Možda će neki Ilić ili Marković doći u sličnu situaciju, nekad u životu, pa će se setiti Romea i Julije. I neće završiti kao oni.

Nikola, Ugostiteljsko-turistička škola, Vrnjačka banja

________________________________

Romeo i Julija - ljubav i tragika

Ponekad je ljubav slepa, srce nas vodi i ne razmišljamo o posledicama, to se najbolje može uočiti kroz Šekspirovu dramu Romeo i Julija. Kada spomenemo ovu dramu, prvo na šta nas asocira jeste tragičan završetak života dvoje mladih. I pored toga što je ovo bila zabranjena ljubav oni se nisu predavali i nisu poklekli prd mnogimi izazovima koji su im stali na put. Bili su mladi, nezreli, za njih je sve bilo novo, nisu razmišljali o posledicama i o tome šta im sve život može doneti. Želeli su da po svaku cenu ostanu zajedno pa makar to bilo i na onom svetu.

Kao i svi i ja imam stav o ovom delu. Roditelji su ponekad krivi za sudbinu svoje dece. U ovom slučaju svađa dve porodice dovela je do tragičnog završetka. Trebalo im je dosta vremena da shvate da je ljubav to što nas održava i čini srećnim. Jedan deo krivice, po mom mišljenju preuzima i monah. To je lice koje je za nas pravedno, ozbiljno ali u ovom delu čak pokušava da pobegne od zakona. U želji da pomogne maldom paru, pravi neke nesmotrene poteze koji ih koštaju života. Julija je slepo verovala u sve monahove reči i u njegov plan, jer je želela da se što pre sastane sa svojim dragim. Bila je spremna da sa Romeom pobegne iz svog raskošnog doma i ode ne znajući kakva je budućnost čeka. Dvaput meri jednom seci - je upravo ono što su junaci ove drame trebalo da urade kako bi ona imala srećan kraj.