Lektire.me - sastavi je internet stranica koja sadrži primere sastava, pismenih zadataka i eseja za osnovnu i srednju školu. Cilj sajta je da pomogne srednjoškolcima da što bolje i kvalitetnije napišu sastav na određenu temu.
Samo dela ostaju
Čovek se rodi, proživi život i jednoga dana nestane. U nespornoj prolaznosti života odgovor na pitanje da li će nestati zauvek ili će živeti kroz svoja dela zavisi od toga šta je uradio za života. Neko proživi život u egoizmu, svađi i činjenju zla drugima, neko dopusti da život prođe pored njega ne čineći ni dobro ni zlo, a neki koji shvataju smisao života čine sve da učine sretnim ljude koje vole, čineći to sa merom koja priliči čoveku, bez nadmetanja ali i bez podilaženja. Život proživljen u činjenju zla, kao i čovek sličan životu lista u toku reke kojeg matica i talasi bacaju kuda oni žele, život je bez smisla i bez dela koje će ostaviti pečat. Bezlične ljude drugi zaborave čim više nisu blizu njih i nikada ih se više ne sete. Zle, pakosne i samoljubive, trude se da što pre zaborave kako im ne bi kvarili lepotu stvaranja. Samo ljude koji stvari u životu rade iz ljubavi, koji se bude sa osmehom, raduju svakom novom danu i svom učešću u njemu, koji više vole da poklanjaju nego da im se poklanja, smao takve ljude drugi ljudi pamte. Radost i toplina toka života kojim ti ljudi plove, njihove pbale uvek spremne da prime nasukane brodove tuđih sudbina, zauvek ostaju u srcima onih kojima su davali. Njihova sposobnost da očiste svoju reku života koju ponekad zamuti voda pritoke na koje nisu mogle uticati, kao i njihova sposobnost da prime u svoju reku čiste penušave i vesele pritoke i od njih poteku još topliji i čistiji, uči i vaspitava druge oko njih dajući im primer toga da je u životu sve moguće i da nikada nije sve dobijeno niti izgubljeno. Daje li im snagu Bog ili oni sami nalaze u sebi, nije važno.
Malo je mišljenja o životu posle života u kojima se slažu i religiozni ljudi i ateisti. Jedno od njih je, da kada čovekov život prođe njegovo materijalno telo sporo, ali neumitno, prestaje da postoji, ali da dela, i to dobra dela, zauvek ostaju da žive u sećanju. To sećanje je podsetnik drugima da, ako žele da ostave nešto po čemu će ih pamtiti, a niko ne želi da bude zaboravljen, to treba da budu dela ljubavi jer će i onda sećanje na njih biti puno ljubavi.
Moja draga osoba Postoji mnogo ljudi koji ispunjavaju moj život, koje volim i kojima se divim. To su moji roditelji, moja baka, ujaci, ali i moja… >
Moja škola Škola, to je ustanova čiji je osnovni zadatak prenositi znanje na mlade ljude. To su zgrade u čijim se prostorijama odvija nastava.… >
Moji snovi Ne postoji čovjek koji ne sanjari ili barem mašta. Snovi mogu biti različiti; počev od snova o uspjehu, preko ljubavnih snova pa do… >
Moja soba Razmišljajući o svojoj sobi, ne želim ju opisati kakva je ona materijalno jer se bitno i ne razlikuje od soba mojih vršnjaka. Svaka soba… >
Iskreno o sebi Iskreno o sebi. Ne znam što ne mogu da napišem par rečenica o sebi, a uvek brzo donosim zaključke o drugima. Ostavljam olovku,… >