Sreća

Čovek oduvek teži za srećom i oduvek traga za njenom spoznajom. Nezadovoljstvo trenutnom stvarnošću u životu, u čoveku budi težnju da pobegne iz teške svakodnevnice, da se vine u visine nebeskog prostranstva u izmišljeni svet lepote, ljubavi, bogatstva u kome vladaju zakoni sreće i zadovoljstva. Često čujem ljude kako govore da sreće nema, da je život surov i ohol i da samo stvara nevolje. Ne slažem se sa njima! Ipak, ne vredi se ubeđivati, jer su ljudi sve češće zatvoreni u sebe, preokupirani svojim mislima, svojim problemima te postaju prazni, prozirni, bez smeha, bez suza, nemo hodaju u pohode na bolje sutra. Isuviše okrenuti sebi ne mogu uvideti lepotu života i sve dragocenosti koje on nosi.

Ja sam srećna što postojim, što mi je pružena prilika da živim, da se radujem, da se smejem, da plačem. Srećan/srećna hodam u susret svakom izlasku sunca na istoku i radujem se što vidim i upoznajem život iznova svakim danom i što imam priliku da se družim, da uživam. Sreća je svuda oko nas, u svetu u kome živimo, u prirodi koja nas okružuje, u predmetima, u pojavama. Svet okolnih bića, stvari i pojava ma koliko nam delovali poznati, katkad i beznačajni, uvek otkrivaju primamljive draži i nude nam životne radosti i razloge za sreću.

Zaista smatram da je sreća svuda oko nas, u svim malim i beznačajnim stvarima, u ljudima, u osmesima. Možda je sreća u bogatstvu duše, jer oni siromašni duhom će uvek težiti ka materijalnim stvarima, nikada se neće zadovoljiti, te neće pronaći sreću. Sreća potiče od duhovnog, a ne materijalnog bogatstva. Srećan si onoliko koliko si dobar čovek, koliko si spreman da pružiš drugima. Srećan je onaj ko ume da voli, da prašta, da želi dobro drugima. Sreću nam ne donosi ono što vidimo idodirujemo, ni ono što drugi rade za nas, nego ono što mislimo da možemo osetiti iučiniti za drugoga, a onda za sebe same.

Sreća je svuda oko nas, ali je teško prepoznati je, jer nam svaki dan dolazi u drugačijem obliku. Sreća je u malim stvarima, u zadovoljenjem sitnicama. Neko je rekao: - Razmišljaj pozitivno, pa će se sreća otkriti sama. Sreća je smisao i svrhaživota, jedini cilj čovekovog postojanja. Sreća nije odredište, sreća je putovanje na kome je stalno iznova upoznajemo.

________________________________

Sreća  

Devojčica i majka posipale su jedna drugu laganim šuštavim lišćem. Miris jeseni protezao se u vazduhu, a toga dana bio je praćen smehom devojčice. Smešila se onako kako samo deca mogu, ta nevina bića, još uvek dovoljno čista da proizvedu tako iskrenu emociju. Emociju koja nije praćena ničim užasavajućim niti dovoljno realnim da bi omelo taj smeh. Izgledale su srećno pod plavim nebom, okupane šarenilom boja.

Ta devojčica, koja još uvek ne shvataše značaj i smisao života, niti njegova osnovna pravila, kojoj je ceo svet bio igra, i njena majka, koja je uživala u sreći svog deteta. Ali, nije samo sreća ispunjavala svaki kutak njenih misli. Sreća jeste bila prisutna tog trenutka, ali je znala da će već na putu do kuće njene misli biti negde drugde. Da će sreću zameniti obaveze, brige, svakodnevna borba za opstanak.

Devojčica je polako odrastala. A samim tim, i bez svoje ženje, igru zamenila obavezama. Kako bude starila, obaveze će se povećavati. A ne samo obaveze, veći će biti i ciljevi. Nema više čistog smeha. Šta je zapravo smisao njene egzistencije? Da li da svakodnevno traga za sobom dok ne sklopi sve delove? Da li da traga za srećom? Zapravo, ne mislim da se takozvana sreća nalazi u materijalnim stvarima. To je, možda, samo trenutna sreća. Sreća se, u stvari, nalazi u usavršavanju i u promenama. Sam put kojim prolazimo da bismo stigli do nje, sam napor koji uložimo, ključ je svega. Ako već ne možemo promeniti svet, možemo da promenimo način na koji gledamo na njega, a i na sam život.

Devojčica je izrasla u devojku, koja će kroz par godina postati i žena. Ali, njen cilj neće biti preveliko bogatstvo, uspešna karijera i velika kuća, jer, kao što i rekoh, to je samo privremena sreća, dopuna. Njen cilj biće usavršavanje, upoznavanje i prihvatanje same sebe. Tek onda biće zaista srećna iznutra. Možda se neće smejati kao nekada dok bejaše devojčica, možda neće na svet gledati kao na igru, ali će se truditi da ga učini što šarenijim. Jer konstantno sivilo zaslepljuje.

Šta je sreća