Volim te

Ponekad čovek u sebi nosi nešto što ga muči, što bi želeo da kaže svima, a ne može. Biće da je i godina prošla otkad se lomim da ti kažem, da ti priznam... Htela sam, razmišljala, bojala se pa tako i odustajala. Ima li smisla, da li je fer?

Noćima razmišljam i smišljam kako da ti kažem da te volim, da mi trebas, ali sutra kad te vidim, prećutim... Prećutim i kad prođem pored tebe, prosto zadrhtim. Prođe me ona čudna jeza, i pobegnem, stidim se, a znam da ne bi trebalo. Volela bih da mogu da ti kažem sve što želim, koliko mi značiš i koliko si mi potreban, ali tu je neki zid, o koji udarim svaki put kada reč krene sa usana. Kad me pogledaš, ja okrenem glavu, opet se stidim i svaki put se pitam jedno te isto: - Zašto te volim, zašto mi trebaš, zašto baš ti? ali na svako moje pitanje nemam odgovor. Želim da te uhvatim za ruku, da te uvučem u moj svet. Želim da uplovim u tvoj zagrljaj kao brod u svoju luku. Želim da te zagrlim, poljubim, da ti pokažem koliko te volim. Želim da prenesem svu svoju sreću na tebe, da osetiš koliko si prisutan u meni. Želim da ti se dopadnem. Želim da zajedno sanjamo i maštamo o lepim stvarima. A onda se trgnem. Vraćam se u stvarnost, a od svega toga ne ostaje ništa, samo praznina, mračna i tamna praznina. Sve nestaje kao dim. Hiljade neprospavanih noći, hiljade tvojih slika oko mene. Stalno si u mojoj glavi. Odatle ne izlaziš nikad. Neka, dokle god si tu, u meni, ja se nadam. Koliko toga bih ti rekla kada bih imala hrabrosti. A šta sam ja, u moru zaljubljenih i srećnih, u vrtlogu razočaranih i tužnih, bez tebe ? Bez tebe sam ništa, veliko ništa.

Sada znam, sigurna sam, ti si taj, moja jedina želja, moja sudbina. Ti si vetar u mojim jedrima, ti si ta košava koja toliko prija. Ali šteta, šteta, jer, sa druge strane reke maštanja, postoji realnost, a u tom svetu, u svetu realnosti, nemam snage da ti priznam sve ovo. Nemam snage da ti kažem da te volim...

__________________________________

Mili moj... Kada jastuk miriše na tebe... Samo te volim. Nekada je to lako, nekada tako teško, ali je uvek isto jako i ne posustaje, osećaj u stomaku, treperenje u srcu mi govori da nisam uzalud tu, jer takva ljubav se ne doživi dva puta u životu. Ona se čuva, jer je neprocenjiva, naša, a svoje se ljubomorno čuva i ne odustaje se lako. Jer najviše se voli onaj koji se teško dobije. Želim večeras da utonem u tvoje mirise na jastuku i da se iz njih nikada više ne probudim, jer ću ako se probudim shvatiti da si i ovu noć proveo na drugom mestu. Ali unapred ti to opraštam. Jer nedostaješ mi ljubavi...kada nisi tu, dan je predug bez tebe, mada si sve vreme sa mnom u mojim mislima, u srcu, glavi, tu te mazim, ljubim, pazim, milujem, i znam da ti to osećaš, znam da znaš, jer sve moje misli, liče na tvoje. Ljubim te jedini, sada te ljubim u mislima, sutra ću te ljubiti očima, ljubiću te osmesima, usnama, dodirima. Svojom ljubavlju ja sam tebe zaslužila. Ne želim jutro bez toga da mi stigne porukica od tebe i da ti ne čujem glas. Ne želim veče bez tvog zagrljaja. Ne želim život bez tebe. Ti moj život činiš životom. Jer ti si ja i ja sam ti. I da ne   uspemo da ostvarimo našu ljubav potpuno, znaću, znaću da si me želeo u svom životu. Znaću. Osećaću. Misliću. Razumeću. Plakaću. Drhtaću. Neću odustati, jer neću biti JA bez tebe. Zato živim sa nadom da ću se ostatak života buditi pored tebe. Da ćeš me uveče grliti dok ne zaspim. Da ćeš mi uvek dodavati čašu vode kada sam žedna. Da ćeš me pokrivati u snu. Da ću ti uvek biti uteha. Najbolji prijatelj. Da ćeš u mom životu i dalje živeti ali i ostati. Da ću ja dobiti svoju savršenu fotografiju sa tobom pored sebe, u tvojoj glavi, jer muče nas te slike u tvojoj glavi. Živim za dan kada će realnost ljubavi pobediti tvoje predrasude i probleme. Znam da će naša ljubav pobediti sve. Jer je tebe i mene već pobedila.

Želim da sačuvam ovaj trenutak. Želim da mi jastuk uvek samo na tebe miriše.