Želim da zaboravim

Svi mi imamo neki događaj u životu koji želimo da zaboravimo. I najčešće, taj događaj najčešće nije neko lepo iskustvo.

Tako isto i ja sama. Želim da zaboravim taj nemili događaj, koji nije potresao samo mene već i sve druge ljude koju su čuli tu strasnu vest. Iz dana u dan se povećava nasilje nad životinjama i kulminiralo je napadom na psa lutalicu koji je mogao kobno da se završi po nesretnu životinju. Ljudi leče svoje frustracije zadobijene na poslu ili kući i najčešće ih leče na slabijim bićima jer one ne mogu da im se suprotstave.

Nedužno kuče lutalica, bilo je kažnjeno od strane nepoznate osobe sečenjem šapica i ostavljanjem na napuštenom mestu kako bi jadna životinja u mukama umrla. Putem medija oglasila su se razna društva za zaštitu životinja koja su na sreću i uspela da spasu psa lutalicu. Koliko god da je ovaj događaj ružan sam po sebi ja jedino želim da ga zaboravim zbog toga što me podseća na to da smo grad i zemlja u kojoj odrastaju buduće ubice i manijaci. Teško je prihvatiti ideju da neko ko je u stanju povrediti nevinu životinju, da će sutra postati kompletna i normalana ličnost.

Okružuju nas monstrumi i ne treba ignorisati njihova zlodela u zavisnosti od toga nad kim su počinjena, nego ih strogo treba sankcionisati i kažnjavati kako bi se izbegle veće nesreće u budućnosti.