Zimska čarolija

Stojim pored prozora i posmatram tu igru zvezdastih, krupnih i sitnih pahulja, posmatram već zabelele krovove, nasmejanu decu ozarenih lica, koja trčkaraju po brdašcu, pored moje kuće, i igraju svoje zimske igre, staricu koja polako zaputila ka svom toplom domu.

Srce u grudima igra i peva, sreća ne jenjava. Stigla je zima. Beli sneg me zove da dođem, mami me u svoj ledeni zagrljaj. Od malena sam volela sneg, seća me na bezbrižno detinjstvo i kada vidim ovu radraganu dečicu, kroz misli mi prođe jedna malena ja. Uputila sam se ka garaži i iz stare, prašnjave police vadim jedne oronule sanke. Ipak će poslužiti. Prethodnih godina, nisam baš imala tu sreću da budem slobodna za ovakvo vreme, jer su školske obaveze tu, a bile su i razne mećave. Međutim, danas je divan, pravi zimski dan. Sanke su tu, raspust je tu, ja sam takođe tu i čini se da je sve potrebno tu. Sanke se spuštaju, a ja osećam nalet adrenalina i neku dečiju, čistu sreću koja blješti iz mene.Smejem se iz sveg glasa. Nisam ja stara, ali nemam više ni šest godina i nisam se odavno ovako osećala.Odjednom, osetih udarac hladne grudve u potiljak.

Okrenuh se, kad se tu stvori moja drugarica koju odavno nisam videla jer se preselila u inostranstvo. Pozdravile smo se, a u sebi razmišljam kako je možda ne bih ni videla da nisam popustila pred zovom zime. Moja živahna drugarica vratila mi je nostalgične uspomene na detinjstvo i dok smo se kao mališani igrale, ispričale smo se za sve ove godine neviđanja. Iz mene isijava radost i divim se ovoj deci koja imaju toliko energije. Trudim se i ja, da ih dostignem i nekako i uspevam.

Zajedno sa drugaricom i još par devojčica i dečaka pravim velikog Sneška Belića. Neki traže delove poput kamenčića, dok neki valjaju grudve kako bi narasle u što veću glavu i telo našeg Sneška. Svi se zabavljamo, smejemo i šalimoi oseća se ta posebna čarolija u vazduhu. Oh, kako je samo lepo danas.