Zimski pejzaž

Zima nam svima donosi poklone u kojima je puno snega i pahulja belih koje predstavljaju našu sreću. Zima je tu da nas usreći i da nam pokaže kako i hladni dani mogu biti puni radosti i topline. Svakodnevno, zima nas oduševljava svojom lepotom i stavlja nam do znanja da je ona snežna kraljica prirode. Zima svojim čarobnim moćima može pretvoriti čitav svet u beskrajno belu površinu koja je pokrivena snegom. Volim kada je zima i kada mogu da uživam u snegu, volim da gledam prelepe zimske pejzaže koji su svuda oko nas. Oduvek me je radovala činjenica da dolazi zima i da pada prvi sneg. Prvi sneg je za mene nešto što je od neprocenjive vrednosti, prvi sneg je poput skrivenog blaga koji uvek iznova uzburka moje srce. Kada dođe zima moje oči mogu da vide najlepše prizore koje samo zima može da napravi. Zima ima običaj da sve prekrije svojom belinom i da sakrije sve ono što je nevažno. Zima ima svoj ledeni plan i u svakom trenutku želi da svojom lepotom osvoji naša srca. Moje srce je oduvek pripadalo zimi i prosto ne mogu da odolim njenoj lepoti. Čim ugledam sneg i osetim kako zimska hladnoća klizi po mojoj koži, u meni se probudi želja za uživanjem. Volim da gledam prirodu oko sebe koja je u zimskom periodu veoma interesantna. Zima prirodi daruje neku novu boju, neku novu svetlost, zima prirodi daruje nešto zaista fascinantno. Volim da krišom gledam životinjice koje su izašle iz svog skrovišta i koje se raduju snegu i po njemu veselo trčkaraju. Tada znam da baš svi uživaju u zimi i njenim lepotama.

Zima nam govori da je za sreću potrebno veoma malo, zima nam govori da je čovek srećan kada uživa u nečemu što voli. Volim zimu i zima je moja sreća, volim sve boje zime, volim svaki trag u snegu, volim svaku nežnu pahulju koja pada sa neba. Zima zna šta moje srce voli i zbog toga mi svakodnevno poklanja najlepše prizore u kojima preovladava zimska idila. Zimski pejzaš je sinonim za zadovoljstvo, zimski pejzaž oslikava lepotu prirode na najbolji mogući način. Oduvek sam voleo da razgledam prirodu u kojoj vlada slika zime, nežna belina proširuje moje vidike i umiruje moju dušu. Obožavam kada je bela boja svuda, obožavam kada se čitav svet pretvori u jednu ogromnu grudvu koja je sačinjena od snega. Neopisiv je osećaj kada je svuda miris zime i kada se u dugim zimskim noćima čuje talasanje vetra koji sa sobom nosi gomilu snega. Reč zima se može poistovetiti sa čarolijom, zima može da učini da se osećamo lepo kao u nekoj bajci. Zimski dani su veoma dragi mom biću i prelepi zimski pejzaži će uvek ostati u mom najlepšem sećanju.

_________________________________

Zimski pejzaž  

Gde god da pogledam prostire se belina koja pokriva sve dokle mi pogled doseže. Ravnica u kojoj živim omogućava mi da punim oči lepotom ovogodišnje zime. Svaki dan sam primoran da se služim autobusom , kao prevoznim sredstvom, kako bih stigao do škole što mi omogućava da uživam u jednoj meditaciji čitavih pola sata. Gde god da idete, pogled se pruža u beskraj dok se nebo i zemlja na određenoj udaljenosti ne sastave.

Put kojim putujem je smešten među kućama, autoputem i nemam priliku da posmatram ravnice pod snežnim pokrivačem osim kad sam u selu sa bakom i dekom. Uglavnom je to put koji se na svetlosti zimskog sunca cakli i sija kao da je prekriven nekim štrasom. U Zemun Polju skoro svuda možete ugledati po koje ogoljeno drvo ili žbun, koje osim granja koje štrči smrznuto ka nebu, ničim drugim nema da se ukrasi. Ponekad mi pogled odvuče poneki zec koji se kreće po uglovima zgrada u nadi da ce pronaći nešto od useva da je odolelo mrazu kako bi se nahranio. Sav taj veličanstveni pogled, začinjava spoznanja da sve to posmatram iz toplog sedišta u sedamsto četvorci u kojem je skoro uvek tišina jer i ostali putnici ili uzivaju u istom prizoru ili hvataju poslednju dremku pred radni dan.

Ponekad čak i dođu neki momci koji beli od inja stoje i glasno se smeju ili gađaju rančevima. Kad izađem, belina kao da me prekriva svojom veličanstvenošću da moj pogled u realnost stane, moja duša odleti u neviđene visine, kao da sam u Raju, ali prava realnost je u stvari samo put prekriven snegom, zgrade koje blokiraju pogled, gasovi automobila... Prava realnost nikad neće biti ista kao mašta deteta. Šta li se u njoj sve skriva, ali šta je sve i u realnosti: splet pogleda, života, tajni... Gde god da stanete u vreme zime, zimski pejzaž koji će se pružati pred vama oduzimaće vam dah sigurno. Ovo je jedno od mojih omiljenih godišnjih doba ne samo zbog pogleda nego zbog tihog šapata bele zime i vetra, razgovora sa svakom pahuljom čiji su trenutci još malo odbrojani... Mnogi bi pomislili da je zima samo hladno godišnje doba, ali upravo to je u meni stvorilo najveću toplotu.

Nemanja Vučković