Zimsko jutro u mom gradu

Bila je to hladna i maglovita noć u mom gradu. Maštala sam o divnom zimskom ogrtaču koji treba da obavije moj grad. Zaspala sam i nastavila da maštam...

Jutro je. Probudila sam se puna energije i nekog lepog osećaja. Pogledala sam ka prozoru i videla prelepu i magičnu zimu sa puno divnog snega sa krupnim pahuljicama koje neprekidno padaju u velikoj količini. Sve je bilo tako čarobno! Bila sam presrećna. Doručkovala sam i obavila higijenu što sam brže mogla. Toplo sam se obukla i spremila da izađem napolje. Dok sam šetala do autobuske stanice, pažljivo sam posmatrala moj grad obučen u zimsko odelo. Priroda je postala tako čarobna. Deca su bila razdragana i srećna zbog divnog snega. Na obližnjem drvetu se čuje zvuk plavičastih ptica selica koje užurbano pakuju svoje kofere za daleki put u toplije krajeve. Ušla sam u autobus i sela do prozora. Bajkovita zima bila je sve lepša i lepša. Šetala sam Knez Mihajlovom ulicom i uživala u lepoti zime. Toliko se dobro uklopila uz celu ulicu. Novogodišnji ukrasi i lampice obojeni u prozirno nežnu plavu boju sa srebrnim lampicama okolo su se popalili. Trudim se da dočaram ovakav savršen prizor moga grada. Zgrade u ulici su takođe ukrašene tako da se napravio divan novogodišnji ambijent. Vatra koja greje ljude koji su sedeli napolju u kafiću je u potpunosti dočarala ovakav prizor. Došla sam do Kalemegdanskog parka i uživala u potpuno preobraženoj prirodi. Pogled na grad bio je potpuno začaran belim ogrtačem što me je oduševilo. Trebamo biti zahvalni prirodi na ovakvoj lepoti. Napravila sam nekoliko odličnih fotografija svega ovoga što sam opisala.

Došla sam kući i odmah sam se uhvatila posla. Sobu sam ukrasila sa novogodišnjim lampicama nalik onim iz grada. Za lampice sam zakačila zimske slike sa divnim efektima. Uredila sam sobu sa velikom inspiracijom vremena. Moja soba je postala čarobna. Volim zimu jer mi daje mnogo inspiracije i izmamljuje mi osmeh na lice. Tako je moćna.

Helena Popović V4, OŠ "Desanka Maksimović", Beograd.

________________________________

Zimsko jutro u mom gradu

Primetila sam kako su jutra u suštini najlepši deo svakog dana. Bilo koje godišnje doba da je, taj prvi susret sa jutrom ostavlja najveći utisak.

Bilo da vas bude zraci sunca koji se šunjaju kroz roletne leti, ili zvuk raspevanih ptica u proleće , zvuk rominjanja kiše i njeno dobovanje po prozoru i krošnjama drveća u jesen, ili tišina zimskog jutra.

Setite se prvog osećaja kad u hladno zimsko jutro otvorite oči. To je toplota vašeg kreveta i zvuk peći koja pucketa u čosku sobe. Tada se sve čini kao muzika. Ustajete lagano iz krevete i pre nego što bilo sta drugo uradite prilazite prozoru. A tamo, beli pokrivač pokrio celi grad. Prozor moje sobe gleda na baštu. Svake godine iznova se obradujem zimskom jutru iako je uglavnom isti. Celu baštu pokrije beli jorgan, ne vidi se nijedan deo travnjaka ili mokre zemlje. Već odavno ogolelo drveće okićeno je mrazom i cakli se na zracima zimskog sunca koje steže. Trepere i presijavaju se na zubatom suncu kao da sviraju neku simfoniju. A sneg lagano veje. Padao je celu noć žustro kako bi sve prekrio i sad lagano pada u sitnim pahuljama.

Tek onda se oblačim i obavljam svakodnevne jutarnje rituale. Sećam se kao dete kako sam volela ta jutra okićena snegom, istrčavala sam iz tplog kreveta žudeći za novim zimskim radostima.