Jovan Jovanović Zmaj - Svetli grobovi

Književni rod - lirika
Književna vrsta - misaona (refleksivna) pesma sa elementima rodoljublja

Pesma Svetli grobovi koju je napisao naš čuveni pesnik Jovan Jovanović Zmaj je izuzetno kompleksna i slojevita, pa je takva i njena tema. Ali, ako moramo da preciziramo, onda bi tema ove pesme bila prošlost našeg naroda, a posebno onih ljudi koji su ostavili nešto za sobom, poput Đure Jakšića, u čiju čast je Jovan Jovanović Zmaj i spevao pesmu Svetli grobovi. Takođe, moglo bi se reći i da je tema pesme Svetli grobovi odnos pesnika prema velikanima naše istorije i književnosti, i uopšte ljudi koji su svojim radom i zalaganjem ostavili traga u istoriji. Opet, precizno određivanje teme ovog dela zavisi od toga kakva je vaša interpretacija, to jest viđenje Zmajevih stihova.

Prvo što treba imati na umu kada je u pitanju analiza i interpretacija pesme Svetli grobovi, jeste objašnjenje koja je vrsta pesme u pitanju. Naime, iako je primarno u pitanju vrsta pesme poznata kao misaona, to jest refleksivna, ne treba zaboraviti i da su u njoj prisutni mnogi rodoljubivi motivi. Baš iz tog razloga se vrlo često može pročitati da je vrsta pesme Svetli grobovi, čiji je tvorac veliki srpski pesnik Jovan Jovanović Zmaj: misaona (refleksivna) pesma sa elementima rodoljublja.

Pesma Svetli grobovi je sačinjena jednom, da tako kažemo specijalnom prilikom. Naime, Jovan Jovanović Zmaj je bio pozvan kao gost posela, koje su organizovali tadašnji beogradski gimnazijalci, a prilog od posela je bio namenjen kao pomoć udovici čuvenog Đure Jakšića, koji je bio veliki Zmajev prijatelj. Zbilo se to 25. januara 1879. godine i tom prilikom je Jovan Jovanović Zmaj prvi put odrecitovao svoju, sada već čuvenu pesmu Svetli grobovi. Ukoliko ste imali priliku da gledate domaći fiml Šešir profesora Koste Vujića, sigurno ste videli i scenu u kojoj Jovan Jovanović Zmaj recituje svoju pesmu Svetli grobovi beogradskim gimnazijalcima.

Kompozicija pesme je prilično neuobičajena, jer je čini tri strofe, a svaka od njih je potpuno različite dužine. Ali, upravo je ta i takva kompozicija i zaslužna za neobičan ritam koji se oseća u ovoj pesmi. I ne samo kompozicija, več i brojni epiteti i stilske figure ( antiteza, metafora, personifikacija, gradacija, anafora i poređenje ) su ti koji daju posebnu snagu ovoj pesmi.

Kada se obrađuje ova lektira, obično se kao tema za sastav iz srpskog jezika uzima upravo sam naslov pesme, jer nastavnici žele da saznaju šta za svakog učenika zapravo predstavlja metafora "svetli grobovi" i kako oni doživljavaju stihove velikog čika Jove Zmaja.

Da bi naša analiza i interpretacija ove pesme bili potpuna, potrebna je pažljiva analiza sve tri strofe ponaosob. Međutim, opet se vraćamo na ono čuveno da interpretacija isključivo zavisi od vašeg viđenja i shvatanja ovih stihova. Zato vam predlažem da pre nego što sednete da pišete sastav iz srpskog, čija je tema Svetli grobovi dobro proučite sve detalje vezane za ove stihove, a to su pre svega: tema, analiza, interpretacija, motivi i na kraju, prepričano delo.

Pesma počinje pitanjem, koje pesnik upućuje svojoj braći. Braći, u smislu pripadnika svog naroda:

Bejaste li, braćo moja mlada,
Da l' bejaste vi na groblju kada...
Zatim sledi pesnikovo viđenje groblja:
Groblje j' zemlja kom se hodi;
Groblje j' voda kom se brodi;
Groblje – vrti i gradine;
Groblje – brda i doline;
Svaka stopa:
Grob do groba.

Ali, ono što je najvažnije, jeste da Jovan Jovanović Zmaj groblja vidi kao "povesnicu svih zemalja", odnosno osnov svih zemalja i svih naroda. Analiza ovih stihova, kao i njihova interpretacija je verujem sasvim jasna, jer Jovan Jovanović Zmaj zapravo ukazuje na to da gde god da se nalazimo, u našoj blizini se nalaze groblja, to jest ostaci nekih minulih vremena, koji služe da nas podsete na značaj ljudi koji su nekada tu živeli. A posebnu pažnju, kao što i sam naslov kaže poklanja onim grobovima koji svetle. Završni stih prve strofe:

Sve j' groblje, al' je i kolevka!

... je posebno značajan i njegova analiza je vrlo važna kako bi analiza i interpretacija pesme u celini bila jasna. Naime, u ovim stihovima Jovan Jovanović Zmaj je spojio tamu i svetlosti, jer grobovi oličavaju sve ono tužno i mračno, dok kolevka označava radost zbog rođenja i svetlu stranu života uopšte. Time, zapravo Jovan Jovanović Zmaj pokazuje da su preci izuzetno važni u našim životima, jer da nije bilo njih, ne bi bilo ni nas danas.

U drugoj strofi pesnik već govori preciznije na koga misli kada pominje svetle grobove:

Niko ih se više i ne seća,
– No pogdekom uvek gori sveća.
Il' je sveća, il' je ime svetlo,
Il' su dela koja se ne gase,
Pa redove nedoglednog groblja
Svojim zrakom krase.

Stihovi druge strofe pesme " Svetli grobovi " jasno pokazuju da Jovan Jovanović Zmaj misli na one ljude koji su ostavili traga u istoriji, bilo u kom pogledu. Pa čak iako:

Milione progutala j' tama,
Crna tama mnogih tisućleća,
Niko ih se više i ne seća...

... njihova dela i dalje osvetljavaju budućnost potomcima i čitavom našem narodu.

Iako neobična kompozicija ovog dela, ona ima vrlo precizne elemente. Tako, u trećoj strofi Jovan Jovanović Zmaj dolazi do poente, iskazujući poruku koju su naši očevi i uopšte naši preci ostavili nama, a mi ćemo opet našim potomcima:

Gde ja stadoh – ti ćeš poći!
Što ne mogoh – ti ćeš moći!
Kud ja nisam – ti ćeš doći!
Što ja počeh – ti produži!
Još smo dužni – ti oduži!

Time još jednom pesma Svetli grobovi ukazuje na neraskidivu vezu koju imamo sa našim precima, u svakom smislu i koliko je važno da ih ne zaboravimo, jer nam njihovi grobovi, odnosno njihov trud i zalaganja i danas osvetljavaju put.

Završni stihovi pesme Svetli grobovi su ujedno i želja kako za gimnazijalce kojima je Jovan Jovanović Zmaj recitovao ove svoje stihove, tako i generacijama koje tek dolaze:

Da vas združi bratska sloga,
Zavetnike koji s' kupe

Oko groba Đurinoga!

Motivi - Iako su u pesmi Svetli grobovi prisutni brojni motivi, svakako je naupečatljiviji motiv groblja, ali on nema ono mračno značenje, kako se obično misli. Naprotiv, motivi grobova u ovoj Zmajevoj pesmi su prikazani na potpuno drugačiji način, a o čemu jasno govori analiza i interpretacija dela koj uste imali prilike da pročitate.

Pesma Svetli grobovi počinje pesnikovim obraćanjem beogradskim gimnazijalcima i svoj braći, to jest narodu u celini. Jovan Jovanović Zmaj ih pita da li su nekada bili na groblju, a pesma se nastavlja proširivanjem slike groblja i objašnjenjem da su groblja svuda oko nas. Pesnik groblja vidi kao osnov naše istorije, ali i istorije svih zemalja.

U nastavku pesme Svetli grobovi, Jovan Jovanović Zmaj opisuje sve one grobove koji su zaboravljeni i veli kako tek na po nekom svetli sveća, ali ipak postoje svetli grobovi, kao simbol ljudi koji su ostavili traga iza sebe. Oni zapravo osvetljavaju i budućnost ostalih generacija.

Pesnik govori o tome da upravo ti grobovi, pored toga što su utrli put budućim pokoljenjima svojim delima, ostavili su i zavet da se završi ono što su oni započeli.

Na neki način Jovan Jovanović Zmaj upućuje poruku budućim naraštajima da postoji nešto što će ih uvek održati u životu i borbi, a to su ideali:

A ko behu oni divi
Koji su te napred zvali,
Koji su te ojačali,
Koji su ti krila dali?
– To bejahu ideali!
Bez njih nema više leta
Nad oblakom mraka gusta,
Bez njih bi se malaksalo,
Bez njih bi se brzo palo,
Svet bi bio grob bez cveta,
život prazan – mladost pusta!

Uz grobove, kao nešto što asocira na tamu, na prestanak života, Jovan Jovanović Zmaj uvek navodi i reč kolevka, koja asocira na svetlost, na rađanje života:

Ti grobovi nisu rake,
Već kolevke novih snaga!

Završni stihovi pesme iskazuju želju pesnika da se svi okupe oko groba velikog Đure Jakšića, da iz njegovih dela crpu snagu i da budu blagosloveni.

Poruka - Na prvom mestu je poruka da ne treba zaboraviti prošlost, to jest naše pretke i sve što su oni učinili za nas. Tu se ne misli samo na pretke naše porodice, već na sve one važne ličnosti naše istorije, jer su se upravo ti i takvi ljudi trudili da izgrade bolju budućnost za naredna pokolenja. Pored ove poruke, izdvojila bih i onu koja se tiče ideala, jer Jovan Jovanović Zmaj u stihovima pesme Svetli grobovi jasno poručuje mladima da moraju da veruju u neko bolje sutra i da se trude da postignu nešto u životu, kako i njihovi grobovi jednog dana ne bi bili samo rake, već da osvetljavaju budućnost za pokoljenja koja dolaze, da budu kolevke za buduća pokoljenja.

_________________________________

Jovan Jovanović Zmaj - Svetli grobovi

Pesmu Svetli grobovi Jovan Jovanović Zmaj je napisao nedugo posle smrti njegovog dugogodišnjeg prtijatelja Đure Jakšića. U njoj je izrazio veru u napredak, stvaralačka povezanost među generacijama i neuništivost životnih ideala kroz jedinstvo života i smrti, groba i kolevke. Naglasak je pesme na ulozi velikih ljudi u večnoj težnji čovečanstva prema višim ciljevima i njihovi svetli grobovi.

Grob je spomenik smrti i mesto tame. Njegova suprotnost su su život i svetlost. Svetli grobovi spajaju ove dve krajnosti. Oni su veza između početka i kraja, neprekidno kolo koje sjedinjuje prošlost, sadašnjost i budućnosti. Simbol su simbol prolaznosti, zaborava i potpunog nestajanja, ali i znak pamćenja i vekovne mudrosti. Za pesnika grobovi nisu samo počivališta umrlih ljudi, tamna mesta na kome se život završava. Oni svetle duhovnošću i predstavljaju kolevke novih snaga, svetla mesta oko kojih se skupljaju novi naraštaji. Mnoge Srbe je progutala tama, ali oni nisu umrli i potpuno nestali u toj tamnini. Još uvek žive u mislima svojih potomaka, a sećanje na njih čuvaju njihovi svetli grobovi koji se kroz vekove sjaje zbog plamena sveća, njihovog svetlog imena i učinjenih dobrih dela. Ti grobovi su podsetnik novim generacijama na velikane koji su živeli pre njih, na sve one čija dela se pamte večno, a ideali nikada ne umiru. Oni vezuju tradiciju i kolektivni duh. Ljudi odlaze, ali njihova dela ostaju. Svetli grobovi prenose duh jednog naroda sa kolena na koleno i daju smernice budućim naraštajima kamo treba da idu. Oni su podstrek novim generacijama da nastave tamo gde su njihovi prethodnici stali, da se bore za svoje ideale i svoju otadžbinu.

Čovek ne nestaje svojom smrću. On živi sve dok živi sećanje na njega i dok ima onih koji ga pamte. Neki ljudi žive večno, kroz dela koja su iza sebe ostavili i njihovi grobovi nikada neće prestati da svetle.

Analiza - Sveti grobovi Jovan Jovanović Zmaj je napisao za poselo koje su organizovali učenici beogradske gimnazije 25. januara 1879. godine u korist porodice pokojnog pesnika Đure Jakšića, koji je bio njegov dobar prijatelj. Spada u misaone (refleksivna) pesme sa elementima rodoljubive pesme, a sastoji se od tri strofe različite dužine.

Prva strofa - Pesnik pita braću da li su bili na groblju i objašnjava šta sve predstavljaju grobovi. On prikazuje svoje viđenje groblja, na jedan potpuno drogačiji način od onoga kakvim ga mi najčešće vidimo. Groblje je svuda oko nas. Na svakom mestu kojim prođemo nalaze se ostaci prošlih vremena, podsetnici na ljude koji su tu nekada živeli. Grobovi su znak prolaznosti, smrti i zaborava i Istorija života i naroda u prošlosti. Pri samom kraju strofe imamo čudno poređenje:

Sve j' groblje, al' je i kolevka!

Groblje koje važi za mračan i tmuran pojam povezano je sa nečim veselim i svetlim. Groblje označava smrt, a kolevka nov život. Pesnik nam ovakvim poređenem, poručuje da su život i smrt su jako povezani, jer živih ljudi ne bi ni bilo da nije bilo njihovih predaka.

Druga strofa - Pesnik govori o simbolici grobova i ukazuje da oni svetle i uvek su okrenuti uzvišenoj budućnosti. Pojedini grobovi svetle u tami zaborava – grobovi junaka, državnika, naučnika i stvaralaca, onih koji su zadužili svoj narod, na primer, Đura Jakšić.

Milione progutala j' tama,
Crna tama mnogih tisućleća,
Niko ih se više i ne seća,
- No pogdekom uvek gori sveća.
Il' je sveća, il' je ime svetlo,
Il' su dela koja se ne gase,

Treća strofa - Ukazuje nam na veličinu žrtava naših predaka i govori nam šta je amanet dedova naših budućim naraštajima. Svi mi težimo ka jednom istom cilju – da obezbedimo što bolju budućnost našim potomcima. Trudimo se da izgradimo što bolje i čvršće temelje koje će naši potomci nastaviti da nadograđuju, uvek stremeći ka tome da kuća znanja bude što lepša i veća. Neraskidiva vezu između prošlosti i budućnosti pokazuju stihovi u kojima borac borcu poručuje:

Gde ja stadoh - ti ćeš poći!
Što ne mogoh - ti ćeš moći!
Kud ja nisam - ti ćeš doći!
Što ja počeh - ti produži!
Još smo dužni - ti oduži!

Tema pesme Svetli grobovi su odnos i stav pesnika prema grobovima predaka koji svetle za sve buduće naraštaje. Pesnik je želeo da pronikne u tajnu koju kriju ti pusti grobovi. Kroz stihove ove pesme on je iskazao svoja snažna rodoljubiva osećanja, ljubav prema svojoj domovini i poštovanje prema precima i njihovoj prošlosti. On govori o slavnoj smrti predaka, ukazuje na odnos predaka i potomaka, obraća se novim pokolenjima i daje im savete. Grobovi predstavljaju večnost i istrajnost jednog naroda i uspomenu na dobre i hrabre ljude koji ne smeju da padnu u zaborav. Smrt nije kraj. Svi umiru, ali svi nastavljaju da žive kroz svoja djela, svoje potomke i ono što iza sebe ostavljaju. Svetli grobovi pišu istoriju. Oni spajanju prošla, sadašnja i buduća pokoljenja. Simbol su prolaznosti, smrti, zaborava i potpunog nestajanja, ali i znak pamćenja i vekovne mudrosti. Istovremeno su simbol i običnog čoveka, kraljeva i careva i svih velikana jednog naroda. Grobovi predstavljaju prošlost jednog naroda, a naš narod je mnoge junake izgubio za bolje sutra. Njihova žrtva, smrt i dela svetle za buduća pokoljenja. Zato njihovi grobovi nisu samo samo tama, nego i svetlost. Oni svetle svetle duhovnošću, vrednim i velikim, u nauci i umetnosti. Prenosnici su velikih misli i ideja, uzvišenih stremljenja i svega što spaja „vek sa vekom, čoveka sa čovekom". Zahvaljujući njima, prožimaju se staro i novo, na ideale jednih nadovezuju se ideali drugih, bez kojih život i nema smisla, a do idela se stiže borbom, verom i nadom, ali i upornošću koja ne zna za sumnje i klonuća. Oni vezuju tradiciju i kolektivni duh i povezuju prošlost, sadašnjost i budućnost. Kolevka su za buduće naraštaje i podrška novim generacijama. Oni prenose duh jednog naroda sa kolena na koleno, "duh kome nema groba" i daju smernice svakom naraštaju kamo treba ići.

Stilske figure

Epiteti - mlada, viših, nedoglednog, klete, daljnih, uzvišenoj, bistrim, mračni, zračni', gromkim, božanskom, svetlog...

Antiteza, kontrast - visina zvezda i zemljica, stari i novi grobovi, daljnjih eona i uzvišena budućnost, neposećeni grobovi i neki uvek sa svećom; „Gde ja stadoh – ti ćeš poći! / Što ne mogoh – ti ćeš moći!"; „Život prazan – mladost pusta"; „nove klice, stara nada", „novo cveće, stabla stara"; „bez njih bi se malaksalo / bez njih bi se brzo palo",

Gradacija - groblje je zemlja, voda, vrt i gradine, brda i doline, stopa, grob do groba; „koji su te napred zvali / koji su te ojačali / koji su ti krila dali"; „bez njih bi se malaksalo / bez njih bi se brzo palo"

Metafora -Svetli grobovi, „kroz vekove, kroz maglinu", glasovi prodiru kroz svet mračni; „svet bi bio grob bez cveta", „kroz vekove, kroz maglinu", glasovi prodiru kroz svet mračni; „svet bi bio grob bez cveta"

Poređenje - „Baš ka' gore oko zvezda"

Personifikacija - „milione progutala j' tama", „povesnica priča ovo", „tu se sleg'o život mladi / da se s grobom razgovara".

Anafora - ponavljanje više stihova jednom rečju - "groblje"

__________________________________

Jovan Jovanović Zmaj - Svetli grobovi

Bejaste li, braćo moja mlada,
Da l' bejaste vi na groblju kada,
Aj' na groblju, na golemu?
- Ta uvek smo mi na njemu.
Groblje j' zemlja kom se hodi;
Groblje j' voda kom se brodi;
Groblje - vrti i gradine;
Groblje - brda i doline,
Svaka stopa:
Grob do groba.
Groblje j' spomen doba sviju,
Groblje - knjige što se štiju,
Povesnica svih zemalja,
Starostavnik cara, kralja.
I čitulja viših slika
Izbranika, mučenika,
Od početka pamtiveka,
Sve j' to groblje -
Al' je i kolevka.

Nema broja ni imena
U visini zvezdam' svima,
Kamol' broja i spomena
U zemljici grobovima!
Milione progutala j' tama,
Crna tama mnogih tisućleća,
Niko ih se više i ne seća,
- No pogdekom uvek gori sveća.
Il' je sveća, il' je ime svetlo,
Il' su dela koja se ne gase,
Pa redove nedoglednog groblja
Svojim zrakom krase.
Ti grobovi,
Stari, novi,
Oni sjaju
Svakom naraštaju -
Kad se umlje u prošlost udubi
U tamnini da se ne izgubi;
Kad se pustiš u davnine svete
U davnine i svete i klete,
Da ti mis'o puta ne pomete.
To su vatre doglasnice,
Pružajuć' se iz daljnih eona
U povorci onoj dugoj -
Dostavljajuć' jedna drugoj
Strujom koja napred leti,
Težeć' samo jednoj meti.
Pa se tako svetli mlazi -
Pa se vide svetli trazi
Jednog duha raznih doba,
Duha kome nema groba.
- U grob samo sruši kosti,
Strese pep'o koj' mu smeta
Bržem buju viša leta
K uzvišenoj budućnosti.

Ko s' osvrne da pogledi
Bistrim okom i pogledom
Na grobove ove svetle,
Povesnice dugim redom,
Mora čuti kako j' živo,
Kroz vekove, kroz maglinu,
Ded unuku, otac sinu,
Borac borcu dovikiv'o:
„Gde ja stadoh - ti ćeš poći!"
„Što ne mogoh - ti ćeš moći!"
„Kud ja nisam - ti ćeš doći!"
„Što ja počeh - ti produži!"
„Još smo dužni - ti oduži!"
To su zbori, to su glasi
Kojima se prošlost krasi,
Što prodiru kroz svet mračni
Sa grobova onih zračni',
Spajajući gromkim jekom
I Božanskom silom nekom,
Spajajući vek sa vekom
I čoveka sa čovekom.
Oko svakog svetlog groba
(Baš k'o gore oko zvezda)
Povesnica priča ovo:
Hvatalo se neko kolo,
Kolo mlado, kolo novo,
Nove klice stara nada,
Novo cveće stabla stara,
Duše čiste, srca mlada,
Naslednici svetog žara; -
Tu se sleg'o život mladi
Da se s grobom razgovara.
„I ti pade, dragi brate!"
- „Nisam, deco, vas dok traje!"
„Je l' ti borba bila teška?"
- „Pokušajte, milina je!"
„Šta si hteo? - kud si poš'o?"
- „Tamo kud se stići mora!"
„Zar je vera tako jaka?"
- „Uvek jača od zlotvora!"
„Malo nas je koj' bi smeli" -
- „Al' vas jaka sila kreće!"
„Zar ko može stići celi?"
- „Ko posumnja nikad neće!" -
„A ko behu oni divi
Koji su te napred zvali,
Koji su te ojačali,
Koji su ti krila dali?"
- „To bejahu ideali!
Bez njih nema više leta
Nad oblakom mraka gusta,
Bez njih bi se malaksalo,
Bez njih bi se brzo palo,
Svet bi bio grob bez cveta,
život prazan - mladost pusta!"

Oko svakog svetlog groba
Prikuplj'o se život novi,
Naslednici svetlog žara,
Kupili se sokolovi,
Pijuć' dušom svetle zrake. -
Jest. tako je, braćo draga,
Ti grobovi nisu rake,
Već kolevke novih snaga!
I vama je, jaoj, pao
Stegonoša dičnog stega, -
Al' je sin'o grobak novi, -
Vi stojite oko njega.
Tu pogleda brat na brata,
P' onda gore, p' onda u se;
Grudi dršću, usta ćute,
Ali duše razum'u se.
Da l' to snaga niče nova? -
- Daruj, Bože, blagoslova,
Da vas združi bratska sloga,
Zavetnike koji s' kupe
Oko groba Đurinoga!

_________________________________

Jovan Jovanović Zmaj (1833 - 1904), spada u red najplodnijih pesnika srpskog romantizma: mnogo je pisao, pokretao je i uređivao mnoge književne časopise, učestvovao je u svim vidovima i manifestacijama javnog života - bio je u pravom smislu narodni pesnik. Završio je medicinu i do kraja života radio dva posla: bio je lekar i pesnik. Pisao je lako, pisao je mnogo, različitim povodima i podsticajima, reagovao je ne samo na trenutke intimnog života - ima kod njega izvrsnih pesama, ali ima i slabih, pisanih prigodnim prilikama. Bio je veoma cenjen i voljen kao pesnik, ali bio je i osporavan. Ipak je ostavio poeziju koja ima trajne i neosporne vrednosti: Đuliće, Đuliće uveoce i pesme za decu. To je ono što niko nije osporavao i što će ostati kao trajna vrednost u srpskoj književnosti.

Život je prema ovom pesniku bio veoma okrutan. Oženio se Ružom Ličanin kojoj će posvetiti čitav ciklus pesama pod naslovom Đulići (đul - ruža). Ove pesme opevaju dana porodične sreće i ljubavi, lepotu življenja radost života. Sreća je kratkotrajna: umirala su deca, žena se razbolela, bolest je bila neizlečiva. Sada su nastali dani bola i tuge, nastajali su električni stihovi koji prate porodične nesreće, bolesti i umiranja, bol i patnju. Tako su nastali Đulići uveoci, pesme patnje i trpljenja, ali i očajnih uzdaha. Izgubio je ženu i petoro dece. Ostala mu je samo poezija. Njoj je posvetio život, neprekidno pisao, ogledao se u svim lirskim vrstama: rodoljubive pesme, misaone pesme, političke i satirične pesme, šaljive pesme i pesme za decu.

Zmaj je bio vrstan prevodilac sa mađarskog, ruskog, nemačkog, francuskog, latinskog, poljskog i češkog jezika - iz dvanaest stranih književnosti, preko stotinu pesama: Gete, Puškin, Petefi, Hajne, Ljermontov, Igo, Sili Pridom, Tenison - samo nekoliko najpoznatijih imena. Prema mišljenju mnogih znalaca ove oblasti, Zmajevi prevodi su bili izvrsni, ravni originalu, često ga prevazilazeći po umetničkim kvalitetima.

Zmaj je pokretao i uređivao mnoge književničke časopise: Javor, Zmaj (po njemu je dobio nadimak), Staramali, Žiži, Neven - časopis za decu. Mnoge od njih ispunjavao je uglavnom svojim pesmama.

Najznačajnija objavljena dela: Đulići (1864), Đulići uveoci (1882), Pevanija (1882), Snohvatice (1895), Čika - Jova srpskoj deci (1899), Devesilje (1900), Čika - Jova srpskoj omladini (1901).

Jovan Jovanović Zmaj 1883 - 1904 Biografija

Jovan Jovanović Zmaj - Đulići

Jovan Jovanović Zmaj - Jututunska narodna himna

Jovan Jovanović Zmaj - Materina maza

Jovan Jovanović Zmaj - Pođem, klecnem, idem, zastajavam

Jovan Jovanović Zmaj - Taši taši