Otuđenost, besmislenost i apsurdnost života u Strancu

Ličnost osobe, razmišljanje, stav o životu, osobine su koje se stiču postepeno, od samog rođenja, a kasnije razvijaju. Okruženje, ljudi u njemu, njihovi odnosi, reči, sve to utiče na oblikovanje čoveka.

Osetiti radost primanja majčinske ljubavi od samog početka daje nam nadu da je ipak lepo živeti u ovom, pomalo teškom, ali ipak lepom životu. Posao koji ne voli, komšije koje ne razume, majku koju ne poštuje, svakodnevnicu koja je ista, preslikana, kao i ženu prema kojoj je osećao samo ravnodušnost imao je Merso, glavni junak Stranca. Nedostatak komunikacije sa ljudima, prihvatanje nasilja kao nečeg normalnog, sve to vodi do otuđenosti, besmisla i apsurdnosti Mersoovog života. Kockice mozaika njegove ličnosti skrivene su u nekim apsurdnim izjavama i postupcima. Hladnokrvnost i nepoštovanje u odnosu sa majkom i njenom smrću pokazuje nedostataknjene ljubavi u prošlosti, koje je dovelo do stvaranja socijalno otuđenog čoveka, koji se plaši vezivanja sa ljudima, nezainteresovanog za komunikaciju i priče o tuđim osećanjima, problemima i životima.

Svetlost dana koju predstavljaju sunčevi zraci u Mersou pobuđuju strah, odbojnost i prezir koji proizilaze iz njegove mračne ličnosti, loših misli i previše tajni za koje se boji neće li na tim zracima isplivati i izaći na videlo. Kako opisati, kako razumeti čoveka koji na neki način odbija lepotu shvatanja muško-ženskih odnosa i ljubavi? To je prosto nemoguće. Nezainteresovanost za prepuštanje drugoj osobi i nedavanje dozvole da još neka osoba uđe u njegov život odlika je izgubljenog čoveka bez nade, bez želje za lepšim životom, ali i za životom uopšte. Samo je jedan nejasan potez koji se ne može uklopiti u ličnost Mersoa. To je njegova želja da ubije i skonča život nepoznatog čoveka bez razloga. Njegov ume jeste bio pomalo poremećen i čudan, ali način njegovog razmišljanja pre je vodio ka samoubistvu. Kasnija pažnja (doduše negativna) prema osećanjima koja su mu pružili drugi ljudi, i na kraju smrtna kazna daju mu na neki način adrenalin, potrebu za golom egzistencijom. To pokazuje da je i on ipak čovek, istina veoma loš čovek. Ostaje otvoreno pitanje zbog čega su ga pokrenule loše stvari umesto lepih? Upravo zbog ovog pitanja on će ostati stranac.

Smisao života jeste u razvijanju međuljudskih odnosa, građenju porodice, ljubavi i pažnji onih koji nas okružuju. Nažalost, Merso je to osetio u pogrešnom trenutku i na pogrešan način. U ovom našem svetu i u ovom našem životu on će ostati samo stranac.

________________________________

Otuđenost, besmislenost i apsurdnost života u Strancu  

Ovo je priča o čoveku bez nada, bez želja. Ovo je priča o čoveku koji nerado preuzima inicijativu, koji ravnodušno sledi ljude koji ga okružuju. Ovo je priča o jednom strancu. Merso je stranac u društvu, baš kao što je njemu strano društvo. On nije neko ko se boji ljubavi, on je neko ko ne poznaje ljubav. Predao se jer mu je tako bilo lakše. Apsurdno je tražiti opravdanja za njegove postupke, nemoguće je razumeti njegov otuđen život. Vratiću se u prošlost, tamo gde je njegov život tek počeo, tamo gde se njegova ličnost počinjala formirati. Možda tamo uspem da nađem razloge zbog kojih je Merso takav kakav jeste. Svi ljudi u sebi imaju potrebu da budu voljeni. Ako im još u detinjstvu ta potreba ne bude ispunjena, onda im je zaista svejedno šta ih čeka u životu. Iz kuće ponosimo sve svoje osobine i manire.

Merso uz svoju majku nikad i nije naučio ni da voli ni da mrzi. On je odmalena živeo otuđenim životom i jedino osećanje koje je iskazivao bilo je ravnodušnost. Možda bih razumela njegovo ponašanje kada bih znala da Merso u svom životu nije imao prilike da se otrgne i promeni. Odbio je ponudu da ode u Pariz. Na pitanje koje mu je postavila njegova devojka, on je odgovorio da mu je svejedno. Krupne životne odluke i događaji koji bi svakom čoveku promenili život iz korena, Marsoa nisu nimalo doticali. Smrt njegove majke, bračna ponuda, suđenje za ubistvo – sve je to ravnodušno prihvatio. U njegovoj glavi se javljaju misli koje kazuju koliko je apsurdan položaj čoveka u svetu jer ma šta god radio, rezultat je isti: ako čovek ide lagano po suncu, dobiće sunčanicu, ako ide isuviše brzo, oznojiće se. Znači, izlaza iz pojedinih situacija nema. Smrt je najnormalnija stavka u životu koja se pre ili kasnije mora dogoditi.

Mnogi su postavili pitanje da li je on zaista bezosećajan čovek ili on jednostavno ne ispoljava osećanja. Moje mišljenje je da ovde nema nekih skrivenih motiva, zato što je delo napisano u prvom licu. On je u svakom trenutku nama jasno iskazivao svoje mišljenje. Celog njegovog života nije se pojavio neko ko bi u njemu probudio bunt, pobunu i želju za životom. Sve do samog kraja, kada je u suočenju sa sveštenikom iznenada prasnuo i po prvi put se otvorio pred sobom i pred svetom. U tom trenutku on je napokon upoznao sebe i dozvolio svetu da vidi kakav je. Posle toga mu je zaista sve bilo svejedno. Imao je jedinu želju, da ga na pogubljenju posmatra grupa ljudi i da sa osuđivanjem stanu svi ispred njega. Merso je tragični junak svakodnevnice. Njega možemo pronaći i među svojim komšijama, prijateljima. Merso ponekad živi i u nama samima. Razlika je u tome što smo mi Merso na dan-dva, na nedelju dana... On je ceo svoj život živeo tragičnu i apsurdnu sudbinu. Predao se jer mu je tako bilo lakše. Svojim prilagođavanjem situacijama, ostaje stranac svima. Privićiće se na sve. Čini se da čovek može zaista i u sanduku da živi.

Možda je naše postojanje sloboda