Proleće u mom kraju

Polako nestaju bele čarolije i zima odlazi, proleće upravo počinje da budi prirodu. Sunce je sve veselije a deca slobodna u svim svojim vragolijama. Parkove ispunjava dečji smeh, neće više biti pognutih glava, niti namrgođenih lica. Vunene kape, zameniće šeširi i kačketi.

Nebo se napokon razvedrilo, i sada je čisto plave boje a društvo mu prave rasejani beli oblaci. Sve počinje da se budi. Topli zraci sunca dodiruju nove zelene pokrivače i najavljuju toplije vreme. Moj kraj postaje bogatiji novim mirisima i bojama. Priroda počinje da pokazuje svoje raskošno lice. Cveće miriše sve jače a ptice sve glasnije pevaju svoju prolećnu pesmu. Drveće nam maše svojim tek ozelenelim granama na kojima ptičice veselo skakuću. Sada već slobodno izlazim i igram svoje omiljene igre, uživam u prolećnoj idili, a u mom sećanju polako počinju da blede tmurne zimske slike. Kada proleće zameni zimu moja ulica postaje mnogo lepša. Volim da prođem njome na putu do škole jer mislim da je moja ulica najlepša u proleće kada sve krene da cveta i zeleni. Obožavam laki prolećni povetarac i uživam u njegovom lepršanju. A kako je tek lepo na livadi, prebogatoj novim bojama i mirisima koji prosto teraju čula da uživaju u njenoj lepoti. Čuje se zujanje pčelica u potrazi za hranom a cvrčak je ponovo počeo da peva svoju veselu pesmu.

Zaista se osećam bolje jer mi više ne brane da izlazim iz kuće zbog hladnoće. Ljudi su prijatniji i osmeh na njihovim licima govori da su zadovoljni. Ja sam posebno srećan, konačno mogu da se sa svojim drugovima i drugaricama igram u parku. Uživamo u lepoti i čarima naših igara, smejemo se i vrištimo. Oni mi kažu da je proleće i za njih najlepše godišnje doba jer su se baš uželeli parkova i fudbala. Sad mogu slobodno da idem kuda poželim, čak me i ne mrzi da idem u školu. Ništa mi više nije teško, sve radim sa lakoćom i voljom.

Radujem se proleću jer ovo godišnje doba donosi sa sobom veliku zabavu koju mogu da podelim sa svojim vršnjacima. Mogu da osetim lepotu i da se slobodno radujem dolasku leta i vremenu koje će postajati sve toplije. Radujem se i letnjem raspustu koji nije toliko daleko.

_________________________________

Proleće u mom kraju  

Priroda se nečujno budi, sve više se čuje pesma ptica. Šumski potok više nije okovan ledom, sad veselo žubori. Nestao je onaj zimski mir i zečiji tragovi u snegu. Ponegde je izvirila iz uvelog lišća prva prolećna visibaba. Razvigor ponekad tiho projuri pored nas, šapne i nestane. Sve se probudilo i sve udiše prolećnu svežinu. Čuje se zujanje pčela koje traže prolećne cvetove. Nebo paraju ptice koje će posle duge zime ponovo ugledati rodni kraj, dok vrapci lete tamo-amo i najavljuju njihov dolazak. Sve se uznemirilo i začas uzdrhtalo jer je i leptir opet poleteo. Na poljima traktori opet rade, dok zelena pšenica mirno raste.

_________________________________

Proleće u mom kraju

Zima je prošla, a proleće nam došlo. Priroda se digla, cvetiće nam rodila. Kad je proleće došlo sve na bolje je pošlo.

Ptičice cvrkuću i pevaju, pčelice zujkaju i lete pa svu decu prolete. Svaki dan je zabavan. Sunce stiže da nas ugreje. Trava je navukla lepu zelenu boju. Cvetić se šareni i miriše. Priroda se probudila! Ptičica pravi gnezdo za svoje ptiće. Deca imaju sreće zato što je dan duži, a noć kraća. Oblaci su nestali na plavom velikom nebu. Meda se budi iz zimskog sna, kao i puno ostalih životinja. Svi se vesele!

Veverica staje na noge lagane, da traži žirove lepe i mlade. Šumica prolistala pa nam na drveću cvetiće donela. Šuma sada nije ista kao što je u zimu bila, bilo je tiho, a sada je puno životinja i različitih glasova. Vetar lahori kroz velike krošnje. Proleće mi je omiljeno doba zato što se priroda budi i nije ni pretoplo, a ni previše hladno. Volim proleće zato što ima puno lepih boja i mirisa.

Marija Šćepanović 

Najzad proleće

Najzad stiže proleće

Proleće

Proleće i igra oblaka

Proleće u meni i oko mene

Proleće u šumi

Rano proleće