Proleće u šumi

Šuma. Izvor života za velike i male životinje. Za čoveka je to izvor sreće, radosti i otvorena vrata u tajne te čudesne prirode.

Kad vidiš da se priroda budi, kad se prvo cveće zašareni iz pupoljaka i kad blistav sjaj sunca oživi u ranu jutarnu zoru, znaš, da se rasplamsala iskra prolećne radosti. Poslušni malo i čućeš pev među prolistalim granama. To se razigrani slavuj raduje proleću, suncu, životu. Onda iz žbunja izađe mrki šumski medved sa dobroćudnim izrazom lica, još uvek u debelom zimskom kaputu. Uskoro će ga skinuti.

Pogled ti padne na žuti tepih od ljupkih maslačaka. Razigrano se povijaju na blagom povetarcu. Tamo gore razigrana krošnja ponosnog hrasta sebe smatra najsnažnijim i najvećim divom u svetu drveća, granja i lišća. On već odavno broji godine gledajući sve gordo sa visine. Na sebi ima čitav orkestar koji vodi svakodnevno, inspirisan uzornim, vrednim, sunčanim nebom. Njihovu divnu muziku remeti šareni detlić, koji se bacio na jedno drvo i nemilosrdno ga buši tražeći nešto za ručak.

Kraj tebe će protrčati plašljivi zeka, između grana skakaće vesela veverica. Lane je prvi put izašlo, da bi se upoznalo sa svetom. Divi se lepoti oko sebe. U šumi ćeš uvek naći meke mahovine meke kao perje u postelji.

Kad se prošetaš šumom u jedno aprildko jutro i vidiš da su se pupolci rascvetali, a blistav sjaj sunca prožima kroz guste hrošnje drveća, znaj putniče, priroda se probudila a cvet proleća se raširio i procvetao po čitavoj šumi, nebu, vazduhu, a njegov sjaj još dugo neće zamreti.

Ljiljana Horvat VI razred OŠ "Jovan Mikić" Subotica

Najzad proleće

Najzad stiže proleće

Proleće

Proleće i igra oblaka

Proleće u meni i oko mene

Proleće u mom kraju

Rano proleće