Priča - O zlatnim jabukama

Živeli muž i žena. Imali su svega u izobilju, ništa im nije nedostajalo. Jednom je muž, vrativši se sa posla uveče, rekao ženi:

- Svake večeri prolazim pored kolibe onog siromaha, koja se nalazi pored našeg imanja, i uvek se odatle sve ori od smeha. Smeje se on i njegova žena, a ne razumem čemu se tako smeju i raduju.

Žena mu odgovori:

- Kako bih ja želela da se tako smejem celo veče bez prestanka, tako je dosadno kada padne mrak! Nemoj da zaboraviš sutra da pitaš tog siromaha, čemu se on i žena toliko raduju. Bogataš je uradio kako mu je žena rekla. Sutradan, prolažeći pored kolibe u kojoj je živeo siromah, pokucao je u jedini prozor, iza koga se orio glasan smeh i zapitao siromaha koji je izašao:

- Molim te, reci mi: siromašan si, ali je tvoja koliba svake večeri ispunjena radosnim smehom, dok je u to isto vreme u mom domu, prepunom skupocenih stvari, meni i ženi dosadno i uopšte nam nije do smeha? Daću ti novca koliko želiš, samo mi reci tvoju tajnu.

Siromah mu lukavo odgovori:

- Ma nije mi potreban tvoj novac! I ovako ću ti reći: žena i ja imamo "zlatnu jabuku". Tako, dodajemo jedan drugom tu jabuku – ja ženi, ona meni i od toga smo radosni!

Ne saslušavši priču siromaha do kraja, požuri bogataš u grad, misleći:

- Zar je samo u tome stvar? Zar žena i ja nemamo novca da kupimo zlatnu jabuku?

Našao je u gradu zlatnu jabuku, veliki je novac za nju dao, i brzo se kući vratio. Sedoše oboje, svako u suprotan kraj sobe, dobacivali su se zlatnom jabukom... samo što se nisu od toga smejali i radovali. Šta da rade, odoše da spavaju. Jutro je, kao što je poznato, pametnije od večeri.

Sutradan bogataš ponovo pokuca siromahu na vrata:

- Kupio sam zlatnu jabuku, dodavali smo se žena i ja, kotrljali je, ali zbog nečega, nije nam bilo veselo.

Tog momenta na pragu kolibe pojavilo se dete siromaha, tek što je naučilo da hoda. Siromah, pokazujući na dete, odgovori:

- Ništa ti nisi razumeo, dragi čoveče! Evo je naša "zlatna jabučica". Svako veče dolazim umoran sa polja, a ovde me žena i dete čekaju. Večeramo svi zajedno, ono što nam je Bog dao i sednemo: ja u jedan ugao kolibe, žena u drugi, a mrvica naša, čas ka meni, čas ka ženi. Smeje se on, a mi radosni! Zato se i smejemo svi zajedno!

Priča o najmlađem kaplaru na svetu

Priča - Demoklov mač

Priča - Lenka Rabasović

Priča - Milunka Savić

Priča - Neposlušna papigica

Priča - Potemkinova sela

Ravno do smrti - Istinita priča iz komšiluka

Moja ratna priča

Moja ratna priča - nastavak 1

Moja ratna priča - nastavak 2

Zatvorska priča - Centralni zatvor

Zatvorska priča - Centralni zatvor 1

Zatvorska priča - Centralni zatvor 2

Zatvorska priča - Centralni zatvor 3

Zatvorska priča - Centralni zatvor 4

Zatvorska priča - Centralni zatvor 5