Gramatika - Bezlične rečenice

Rečenice bez subjekta - bezlične (impersonalne) su one rečenice u kojima je predikat u trećem lidu jednine srednjega roda, ako se u glagolskom obliku razlikuje rod. U predikatu su najčešće glagoli zbivanja kojima se označavaju neke prirodne pojave ili atmosferska stanja uz koje ne može da se javi subjekt.

Najbolji test za proveru da li je neka rečenica stvarno bezlična jeste da je prebacimo u perfekat jer se u prezentu ili u futuru ne razlikuje rod glagolskog oblika. Ako je predikat u perfektu trećeg lica jednine u srednjem rodu i nema subjekta, onda je to bezlična rečenica.

Ako je i ovo nejasno, evo i primera jer se na njima najbolje nauči:

Iz subjekatsko - predikatske rečenice ''Grom grmi'':
Grmi (prezent) - Grmeo je (perfekt) ; Grmi. Grmelo je (bezlična rečenica)

Iz subjekatsko-predikatske rečenice ''Munja seva'':
Seva (prezent) - Sevala je (perfekt) ; seva. Sevalo je (bezlična).

Postoje i drugi tipovi bezličnih rečenica u kojima se podrazumeva da subjekat predstavljaju ljudi - svi ljudi, neki ljudi, neko

Zna se da je zemlja okrugla - ljudi znaju da je zemlja okrugla

Kod nas se vozi desnom stranom - Kod nas ljudi voze desnom stranom

Uopšteno govoreći - ove rečenice imaju element SE kao pokazatelj bezličnosti. One, za razliku od drugih bezličnih rečenica, imaju uopšten agens (ljudsko biće), koji je odgovoran za vršenje radnje. Ove rečenice se obrazuju sa predikatom od prelaznih i neprelaznih glagola. Kada je predikat obrazovan od prelaznih glagola, te rečenice se mogu formalno podudarati sa pasivnim refleksivnim rečenicama. To je slučaj kada te pasivne rečenice imaju predikat u trećem licu srednjeg roda jednine (što je svojstveno za predikat bezličnih rečenica) i kad je njihov sintaksički subjekat izostavljen.

__________________________________

Gramatika - Bezlične rečenice

Bezlična (impersonalna) rečenica je svaka ona rečenica koja nema gramatički, nominativni subjekat.

U jednostavnoj rečenici Kiša pada, subjekat kiša je imenica u nominativu, i baš zbog tog oblika ovaj subjekat se naziva nominativni.

Dakle, ako prepoznaš da je u nekoj rečenici subjekat u nominativu, budi siguran da ta rečenica nije bezlična.

Iako bezličnih rečenica u našem jeziku ima nekoliko vrsta, najčešće se one u kojima se predikatom konstatuje zbivanje meteoroloških ili prirodnih nepogoda.

Primjeri ovih bezličnih rečenica su - Odjednom se razvedri, pa se opet naoblači, Smrkava se, Grmi, Kasno je itd...

Osnovna karakteristika svih bezličnih (impersonalnih) rečenica je da njihovi predikati imaju neutralan oblik roda i lica i da su u trećem licu jednine. To ćeš lako prepoznati u rečenici Naoblačilo se. Dakle, bezlične rečenice imaju predikat u trećem licu jednine.

Za razlikovanje bezličnih rečenica evo ti dva jednostavna primjera:

1. Strašna je zima bila. (Ova rečenica ima gramatički subjekat u nominativu) - nije bezlična rečenica
2. Strašno je zima bilo. (Ovo je impersonalna rečenica u kojoj riječ zima ima prilošku funkciju)

Sintaksičari su saglasni da su impersonalne rečenice – potpune rečenice, iako se nekima čini da to nisu.

Čak i kada kažeš samo Naoblačilo se, subjekat se u strukturi rečenice nazire i kada bi ga dodao, npr. Nebo se naoblačilo, to više nije bezlična rečenica.

Stevanović navodi primjer Andrićeve rečenice: Zna li se sada gde je vođa pobunjenika?, i ubraja je u bezlične konstrukcije.

Važno je znati da su impersonalne rečenice sve one rečenice koje nemaju subjekat ali i sve one rečenice sa logičkim subjektom. Bezličnost (Impersonalnost) podrazumjeva da je predikat u 3. licu jednine srednjeg roda i to je najbolji način da se uvjeriš da je rečenica bezlična.

__________________________________

Gramatika - Bezlične rečenice

Bezlična rečenica ima samo predikat koji je u bezličnom glagolskom obliku:

Sviće. - Seva. - Svitalo je. - Sevalo je.

Ove rečenice nemaju subjekat pa se situacija, zbivanje ili stanje izraženo glagolskim oblikom ne može pripisati subjektu. Kad nema gramatičkog subjekta (ne podrazumeva se, ne može se zameniti ličnom zamenicom trećeg lica /on, ona, ono/, nepoznat je, neodređen) nema ni kongurencije (slaganja).

Iz tih razloga kaže se da ovde glagol ne stoji u kongruentnom, nego u neutralnom obliku roda i lica - 3. lica jednine, srednjeg roda. Ovaj glagol je u finitnom obliku jer uvek označava vreme ili način (Svitalo je = perfekat). Treće lice jednine srednjega roda (Sviće. - Svitalo je.) semantički je nepoznato i neodređeno, nema značenja. U bezličnoj rečenici moguć je samo jedan oblik roda i lica - treće lice srednjeg roda. Nema oblika "svitao", "svitala" kao što nema ni oblika "svićem", "svićeš" - uvek je samo treće lice srednjeg roda pa se zato ovi oblici nazivaju bezlični, impersonalni oblici, a rečenice bezlične (podsetimo se: 3.lice. je neodređeno i bez značenja), bezsubjekatske, impersonalne.

Subjekatsko-predikatske rečenice mogu iskazati sve situacije, dok su bezlične rečenice ograničene na iskazivanje samo nekih situacija: atmosferske pojave, psihološka stanja, fiziološka stanja. Osnovno semantičko značenje glagola koji u bezličnoj rečenici imaju funkciju predikata jeste neka prirodna pojava: SVANUTI, SEVATI, SVITATI, GRMETI, OTOPLITI, RAZVEDRITI SE, SMRKAVATI SE.

Bezlične rečenice razlikuju se po prirodi i sastavu predikata.

a) Predikatska vrednost iskazuje se bezličnim glagolom (glagolski predikat): Grmi. - Seva. - Sviće.

b) Predikatska vrednost iskazuje se ličnim glagolskim oblikom upotrebljenim u bezličnom značenju koje se izražava rečcom SE: Priča se. - Govorka se. - Videlo se. Govorno lice ne zna vršioca radnje - navodi se samo radnja koja se vrši.

v) U sastavu predikata je situacioni prilog (priloški predikat): Toplo je. - Hladno je. - Dobro je.

g) U sastavu predikata je priloška odredba: Mnogoje oblačno. - Svanuloje davno. - Napolju je duvalo.

Gramatika - Brojevi 

Gramatika - Glagoli 

Gramatika - Imenice 

Gramatika - Kongruencija - slaganje reči i rečenice 

Gramatika - Lični glagolski oblici

Gramatika - Nelični glagolski oblici 

Gramatika - Padeži u srpskom jeziku

Gramatika - Padežni sistem

Gramatika - Pasivne rečenice

Gramatika - Pomoćne reči

Gramatika - Pridevi

Gramatika - Prilozi

Gramatika - Sintagma

Gramatika - Sintaksa

Gramatika - Sintaksa - Glagolskih oblika

Gramatika - Sintaksa - Komunikativna rečenica

Gramatika - Sintaksa - Naporedne konstrukcije rečenice

Gramatika - Sintaksa - Nezavisne predikatske rečenice

Gramatika - Sintaksa - Reč

Gramatika - Sintaksa - Rečenica

Gramatika - Sintaksa - Prosta i složena rečenica

Gramatika - Sintaksa - Sistem nezavisnih rečenica

Gramatika - Sintaksa - Zavisne rečenice

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - aktuelni kvalifikativ

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - apozicija

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - atribut

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - kopula

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - modeli rečenica

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - nepravi objekat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - pravi objekat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - predikat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - priloške odredbe

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - razvijanje rečenice

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - složeni predikat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - subjekat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - subjekat logički

Gramatika - Zamenice