Gramatika - Sintaksa - Prosta i složena rečenica

Prosta rečenica ima samo jedan predikat. Javlja se u dva oblika: kao prosta neproširena rečenica i kao prosta proširena rečenica. Prosta neproširena rečenica ima samo subjekat i predikat:

Ivan uči. - Kiša pada. - Voz stoji.

Prosta prošireia rečenica pored subjekta i predikata ima jedan ili više zavisnih rečeničnih članova:

- Ivan uči biologiju.

- Ivan uči biologiju i hemiju.

- Ivan stalno uči biologiju.

- Moj brat Ivan uči biologiju.

- Ivan, moj brat, uči biologiju.

Proste predikatske rečenice obrazuju šire sintaksičke konstrukcije (složene rečenice) na dva načina.

1. Naporedne (koordinativne) konstrukcije su nezavisne predikatske rečenice i mogu da stoje samostalno jer imaju svoju komunikativnu funkciju: obaveštenje, pitanje, zapovest, želju, uslov itd. Rečenica

Pao je sneg i počinju dani sankanja sastoji se iz dve predikatske rečenice koje su u naporednom nezavisnom odnosu, pa se ovakva rečenica zove naporednosložena rečenica ili nezavisnosložena rečenica. Dve klauze su potpuno zaokružene poruke. U prvoj rečenici centralna reč (leksičko jezgro) jeste glagol PASTI, a u drugoj to je glagol POČETI. Leksičko jezgro služi za označavanje predikatske rečenice pa se u toku gramatičke analize teksta upotrebljavaju izrazi: "predikatska rečenica pasti" (= predikatska rečenica formirana od glagola pasti), "predikatska rečenica početi" (= predikatska rečenica formirana od glagola početi).

2. Zavisne (subordinirane) konstrukcije su zavisne predikatske rečenice koje ne mogu da stoje samostalno nego čine delove predikatskih rečenica vršeći funkciju nekog rečeničnog člana - objekta, priloške odredbe. U ovoj konstrukciji jedna rečenica je glavna (nadređena) i može samostalno da vrši funkciju komunikativne rečenice, a druga (ili druge) je zavisna(podređena):

Ivan je otišao na letovanje kad je završio pisanje diplomskog rada.

Ova rečenica sastoji se iz dve predikatske rečenice: prva je glavna, nezavisna, može samostalno da stoji; druga ima svoj predikat ZAVRŠIO, objekat PISANjE DIPLOMSKOG RAD, subjekat se podrazumeva (IVAN), zavisna je, u funkciji je vremenske odredbe radnje glavne rečenice.

Klauza (eng. clausee = rečenica) - Termin za prostu i prosto-proširenu rečenicu u sastavu složene rečenice. Sintaksička jedinica veća od sintagme i manja od rečenice.

Gramatika - Bezlične rečenice

Gramatika - Brojevi

Gramatika - Glagoli

Gramatika - Imenice

Gramatika - Kongruencija - slaganje reči i rečenice

Gramatika - Lični glagolski oblici

Gramatika - Nelični glagolski oblici 

Gramatika - Padeži u srpskom jeziku

Gramatika - Padežni sistem

Gramatika - Pasivne rečenice

Gramatika - Pomoćne reči

Gramatika - Pridevi

Gramatika - Prilozi

Gramatika - Sintagma

Gramatika - Sintaksa

Gramatika - Sintaksa - Glagolskih oblika

Gramatika - Sintaksa - Komunikativna rečenica

Gramatika - Sintaksa - Naporedne konstrukcije rečenice

Gramatika - Sintaksa - Nezavisne predikatske rečenice

Gramatika - Sintaksa - Reč

Gramatika - Sintaksa - Rečenica

Gramatika - Sintaksa - Sistem nezavisnih rečenica

Gramatika - Sintaksa - Zavisne rečenice

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - aktuelni kvalifikativ

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - apozicija

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - atribut

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - kopula

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - modeli rečenica

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - nepravi objekat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - pravi objekat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - predikat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - priloške odredbe

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - razvijanje rečenice

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - složeni predikat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - subjekat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - subjekat logički

Gramatika - Zamenice