Gramatika - Brojevi

Brojevi se dele na:

- Osnovni brojevi

- Zbirni brojevi

- Redni brojevi

Brojevi su promenljive nesamostalne odredbene reči koje označavaju koliko ima onoga što označava imenica uz koju stoje, u kojem se redu među drugim predmetima ili pojavama nalazi ono što je označeno imenicom. Prema značenju brojevi se dele na osnovne, redne i zbirne.

Osnovni brojevi

Osnovni brojevi (prosti, glavni, kardinalni) kazuju koliko nečega, označenog imenicom, ima na broju: JEDAN učenik, PET prstiju, DVANAEST predmeta, TRIDESET učionica, PEDESETŠEST godina, PETSTOTINA kilometara.

Promenljivi su samo brojevi JEDAN, DVA, TRI, ČETIRI. Brojevi od PET nadalje spadaju u nepromenljive reči. Brojevi STOTINA, HILjADA, MILION, MILIJARDA samo su po službi brojevi a po ostalim osobinama su imenice i imaju promenu imenica: milion, miliona, milionu... - kao imenice muškoga roda na suglasnik; hiljada, hiljade, hiljadi... - kao imenice ženskog roda na -A.

Broj JEDAN ima oblike za sva tri roda i menja se po zameničk-pridevskoj promeni.

Muški rod: jedan, jednog(a), jednom(e/u), jedan/jednog(a); jednim, jednom

Ženski rod: jedna, jedne, jednoj, jednu; jednom, jednoj

Srednji rod: jedno, jednog(a), jednom(e/u), jedno; jednim, jednom.

Nema oblika množine osim kada se upotrebe uz imenice koje oblikom množine označavaju jedan predmet (pluralia tantum): JEDNE gusle, JEDNA vrata.

Broj DVA ima jedan oblik za muški i srednji rod i drugi oblik za ženski rod:

Muški i srednji rod: dva, dvaju, dvema, dva, dva, dvama, dvama

Ženski rod: dve, dveju, dvema, dve, dve, dvema, dvema.

Isti obrazac promene imaju brojevi OBA, OBE.

Brojevi TRI i ČETIRI imaju istu promenu (nekadašnje dvojine) i isti oblik za sva tri roda: TRI, TRIJU, TRIMA..., ČETIRI, ČETIRIJU, ČETIRMA... Međutim, retko se dekliniraju, posebno u govornoj praksi. Obično se mesto padežnog oblika koristi brojna imenica: Pisao je trima drugovima: Pisao je trojici drugova.

Zbirni brojevi

Zbirni brojevi označavaju skup mladih bića (dvoje dece, petoro jagnjadi, troje teladi, desetoro pilića), odnosno skup osoba muškog i ženskog roda (troje učenika, petoro radnika). Kada sintagmu čine zbirni broj i imenica, imenica je uvek u obliku partitivnog genitiva. Zbirni brojevi određuju po broju zbir predmeta koji znače neku celinu - tada imaju oblik množine: petora vrata.

Kada je zbirni broj višečlan (trocifren, na primer) samo poslednji član je u obliku zbirnog broja, a ostali članovi su u obliku osnovnog broja: dvesta pedeset četvoro.

Retka je upotreba zbirnih brojeva u padežnim oblicima.

Brojne imenice na -ICA izvedene su od zbirnih brojeva. Označavaju skup muškaraca i upotrebljavaju se uz zajedničke imenice u množini: trojica radnika, dvojica momaka, trojica braće (ovde određuje zbirnu imenicu), sedmorica mladih. Imenica koju određuje brojna imenica stoji u obliku partitivnog genitiva.

Od brojeva nastaju brojni pridevi. Oni zvuče kao množina osnovnog ili zbirnogbroja (JEDNI od, JEDAN, DVOJI, TROJI od DVOJE, TROJE). Kao i pridevi, imaju tri roda i dekliniraju se. Sa imenicom koju određuju kongruiraju se u rodu, broju i padežu. Brojni pridevi upotrebljavaju se uz imenice pluralia tantum (dvoje pantalone, troje sanke) i uz imenice koje označavaju funkcionalnu celinu (troje rukavice = tri para rukavica, dok sintagma tri rukaviie označava tri pojedinačne rukavice). Umesto brojnih prideva češće se upotrebljava reč par: tri para rukavica.

Redni brojevi

Redni brojevi (ordinalni) kazuju koji je po redu predmet ili pojava (pojam) označen imenicom uz koju stoji: prvi čovek škole, druga nagrada, sedmi razred, četrnaesti kilometar, druga munja.

U višečlanim brojevima samo je poslednji član redni broj, dok su ostali članovi u obliku osnovnog broja: sto trideset peti kilometar.

Redni brojevi imaju oblike za sva tri gramatička roda i za oba gramatička broja.

Dekliniraju se po promeni prideva određenog vida, kongruiraju sa imenicama uz koje stoje:

deveti grad, devetog grada, devetom gradu...

treće selo, trećeg sela, trećem selu...

druga reka, druge reke, drugoj reci...

Gramatika - Bezlične rečenice

Gramatika - Glagoli

Gramatika - Imenice

Gramatika - Kongruencija - slaganje reči i rečenice

Gramatika - Lični glagolski oblici

Gramatika - Nelični glagolski oblici 

Gramatika - Padeži u srpskom jeziku

Gramatika - Padežni sistem

Gramatika - Pasivne rečenice

Gramatika - Pomoćne reči

Gramatika - Pridevi

Gramatika - Prilozi

Gramatika - Sintagma

Gramatika - Sintaksa

Gramatika - Sintaksa - Glagolskih oblika

Gramatika - Sintaksa - Komunikativna rečenica

Gramatika - Sintaksa - Naporedne konstrukcije rečenice

Gramatika - Sintaksa - Nezavisne predikatske rečenice

Gramatika - Sintaksa - Reč

Gramatika - Sintaksa - Rečenica

Gramatika - Sintaksa - Prosta i složena rečenica

Gramatika - Sintaksa - Sistem nezavisnih rečenica

Gramatika - Sintaksa - Zavisne rečenice

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - aktuelni kvalifikativ

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - apozicija

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - atribut

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - kopula

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - modeli rečenica

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - nepravi objekat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - pravi objekat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - predikat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - priloške odredbe

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - razvijanje rečenice

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - složeni predikat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - subjekat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - subjekat logički