Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - modeli rečenica

Subjekatsko - predikatske rečenice karakterišu subjekat i predikat kao glavni konstituenti pa otuda i naziv. Pored glavnih konstituenata u oblikovanju ovih rečenica učestvuju i zavisni konstituenti - dopune i odredbe. Od prirode glagola, glagolske valence i rasporeda rečenižnih konstituenata zavisi tip rečenične konstrukcije (model) subjekatsko - predikatske rečenice.

Subjekatsko-predikatska konstrukcija sa glagolskim predikatom bez dopune

To je osnovni, prosti model, minimalni tip subjekatsko-predikatske rečenice, karakterističan je za jednovalentne (neprelazne) glagole koji traže samo subjekat ali ne i drugu dopunu: RASTI, STARITI, STAJATI, PLIVATI, IĆI, ŠETATI SE, PASTI, USTATI, PLAKATI, LEŽATI, LETETI, SEDETI, SPAVATI, TRČATI, SMEJATI SE i slične. Zato ovaj tip rečenice ima samo glavne konstituente: subjekat i predikat:

Lete godine. - Ivan pliva. - Deca rastu. - Otac stari.

Dete je raslo. - Ja trčim. - Neko je pao.

Ovaj tip predikata naziva se glagolski predikat. U nazivu ovog modela rečenice nalaze se nazivi glavnih rečeničnih konstituenata - subjekta i predikata.

Imenska kopulativna konstrukcija (imenski predikat)

Ovo je dvočlana rečenica sa dva osnovna člana (konstituenta): subjektom i predikatom. Predikat je kopulativna konstrukcija od enklitičkog oblika kopulativnog glagola JESAM i imenske jedinice u nominativu (Ivan je student. - Petar je mlad) pa se zato ovaj predikat naziva imenski predikat a imenska jedinica u sastavu imenskog predikata naziva se predikativ.

Imenski predikat je predikat sastavljen od kopule (spone) i imenskog predikativa koji subjektu pripisuje neku osobinu (funkcija kvalifikacije) ili ga identifikuje (funkcija identifikacije). Glagolski deo u ovoj konstrukciji nema posebno značenje već samo vrši funkciju povezivanja imenskog dela i subjekta - otuda naziv kopula ili spona. Zato glagol JESAM/BITI nije u funkciji pomoćnog glagola (koji služi za građenje složenih glagolskih oblika) nego je u funkciji kopulativnog glagola koji realizuje pripisivanje subjektu vremena, načina, potvrdnosti, održivosti...

Kaokonstituentske jedinice u konstrukciji kopulativnog predikata upotrebljavaju se imeničke i pridevske jedinice.

Imeničke jedinice(imenice,imeničke zamenice,imeničke sintagme) u nominativu koje služe za kvalifikovanje ili identifikovanje:

Jovo je zanatlija. - Jovo je dobar zanatlija. - On je neko. - To je on.

Pridevske jedinice (pridevi, pridevske zamenice, redni brojevi, pridevske sintagme):

Petar je vredan. - Petar je mnogo vredan. - On je naš. - Ivan je prvi. - Knjiga je njegova.

Imeničke jedinice u nekom zavisnom padežu s predlogom, koje subjektu pripisuju neko svojstvo te imaju kvalifikativno značenje:

Susret je od velikog značaja. - Zid je od kamena.

Sve jedinice (vrste reči) koje ulaze u sastav kopulativnog predikata nazivaju se predikativ, imenski predikativ, kopulativni predikativ.

Značenje imenske reči iz predikata pripisuje se subjektu kao kvalifikacija ili kao identifikacija.

a) Kao svojstvo (kvalifikacija): Ivan je student. - Petar je dobar fudbaler. Rečenica se dobija kao odgovor na pitanje: Šta je Ivan? Šta je Petar?

b) Kao identifikacija: Ivan je onaj student u farmerkama. - Petar je onaj dobri fudbaler.

Rečenice su rezultat odgovora na pitanje:

Ko je Ivan? Ko je Petar?

Priloška kopulativna konstrukcija (priloški predikat)

Ovo je rečenica u kojoj je predikat kopulativna konstrukcija kopulativnog glagola JESAM i priloškog konstituenta koji subjektu pripisuje prilošku (adverbijalnu) sadržinu (mesto, stanje, vreme):

Ambulanta je daleko. - Sednica je večeras. - Petar je dobro. - Gde je Petar? - Kada je predstava?

Zato se ovaj predikat naziva priloški predikat.

Kao konstituentske jedinice u konstrukciji priloškog predikata upotrebljavaju se priloške i imeničke jedinice.

Priloške jedinice: Raskrsnica je blizu. - Ispit je sutra. - Petar je ovde.

Priloške sintagme: Škola je vrlo blizu. - Petar je zaista dobro

Imenička jedinica - predloško-padežna sintagma sa priloškim značenjem (mesta, vremena, načina): Ivan je u školi. - Petar je na putu.

Rekcijske glagolske konstrukcije (konstrukcije s objektima)

Rekcijske glagolske konstrukcije s objektima imaju tri rečenična člana: subjekat, predikat i objekat. Ovaj tip rečenice konstituiše se kad funkciju predikata vrši dvovalentni glagol koji iskazuje završenu poruku vezujući za sebe dva imenička konstituenta: subjekat kome se pripisuje predikativnost i objekat na kome se ostvaruje situacija:

Ivan poziva Draganu. - Petar čita strip. - Ivan se plaši ispita. - Petar se bavi fudbalom. - Ivan obožava majku. - Petar priča o utakmici.

Činjenica da objekat može biti ma u kom zavisnom padežu bez predloga ili sa predlogom, ukazuje da ga takva razvijena upotreba čini značajnim, trećim glavnim članom rečenice i najglavnijim zavisnim članom rečenice.

Spoj rekcijskog glagola i objekta je rekcijska konstrukcija. Rekcijske glagolske konstrukcije konstituišu glagoli čije je svojstvo da u funkciji predikata traže dopunu imeničkom jedinicom u određenom padežu - rekcijski glagoli.

Zavisni padež u rekcijskoj konstrukciji je rekcijska dopuna. Objekat je rekcijska dopuna glagola, koja odgovara na pitanja: koga/čega, kome/čemu, koga/šta, skim/čim, o kome/o čemu.

Objekat označava predmet na kome se vrši ili u vezi s kojim se vrši glagolska radnja imenovana predikatom. Imenička jedinica u funkciji objekta ima padežni oblik (rekcijski oblik) koji zavisi od semantičkog značenja rekcijskog glagola:

Glagol - traži - primeri

napiti se - partitativni genitiv - Napiti se vode.

kloniti se - ablativni genitiv - Kloniti se protuva.

služiti - dativ - Služiti narodu.

zaljubiti se - akuzativ s predlogom - Zaljubiti se u devojku.

čitati - akuzativ bez predloga - Čitati knjigu.

baviti se - instrumental - Baviti se sportom.

žudeti - instrumental sa predlogom - Žudeti za uspehom.

uživati - lokativ sa predlogom - Uživati u predstavi.

Pravi objekat stoji u akuzativu bez predloga (Čitati knjigu) ili u partitivnom genitivu (Napiti se vode). Nepravi objekat može da stoji u bilo kom zavisnom padežu osim vokativa.

Ima više modela rekcijskih glagolskih konstrukcija s objektom.

1. Jednorekcijski prelazni glagol sa obaveznom dopunom:

Ivan uzima knjigu.

2. Jednorekcijski prelazni glagol sa fakultativnom (neobaveznom) dopunom: objekat može biti izrečen ali i ne mora biti izrečen.

Ivan uči. - Ivan uči matematiku.

3. Jednorekcijski neprelazni glagol sa nepravim objektom: Ivan se raduje nagradi.

Petar se bavi fudbalom.

4. Dvorekcijski glagoli zahtevaju dve rekcijske dopune: nepravi objekat u dativu + pravi objekat u akuzativu. To su glagoli davanja i glagoli saopštavanja.

Glagoli davanja: DATI, POKLONITI, PRUŽITI, DODATI, URUČITI, POSLATI itd.

Ivan je poslao sestri poklon. - Petar je poklonio prijatelju knjigu.

Glagoli saopštavanja: REĆI, KAZATI, PRIČATI, SAOPŠTITI, JAVITI, NAPISATI, PROČITATI itd.

Učitelj je pročitao deci bajku. - Pešar je napisao majci pismo.

Konstrukcija sa semikopulativnim glagolom (dopunski predikativ)

Konstrukcija sa semikopulativnim glagolom u osnovi je imenska kopulativna konstrukcija ali sa promenom u spojnom (vezivnom, kopulativnom) glagolu. Kod imenske kopulativne konstrukcije (imenskog predikata) predikat je kopulativna konstrukcija enklitičkog oblika kopulativnog glagola JESAM/BITI i imenske jedinice u nominativu (Matematičar JE RAZREDNI STAREŠINA).

U konstrukciji sa semikopulativnim glagolom (dopunski predikat) predikat je kopulativna konstrukcija nepravog kopulativnog glagola i imenske jedinice u nominativu, instrumentalu ili akuzativu sa predlogom (Matematičar JE POSTAO RAZREDNI STAREŠINA). Zato se ova predikatska konstrukcija naziva imenskim predikatom u širem smislu, dopunskim predikativom, odnosno dopunskim imenskim predikativom. Nekoliko primera.

Imenski predikat: Petar je fudbaler. - Ivan je student. - Jovan je zanatlija.

Dopunski predikat: Petar je postao najbolji fudbaler. - Ivan je izabran za predsednika. - Jovan je postao viđeni zanatlija.

Dakle, u funkciji kopule su glagoli koji imaju svoje značenje koje se dopunjuje imenskim (imeničkim ili pridevskim) jedinicama. Značenje dopunskog predikatva pripisuje se subjektu ili objektu. Ako je vezivni glagol prelazan, sadržina dopune pripisuje se objektu (Kućni savet je odredio Ivana za blagajnika); ako je vezivni glagol neprelazan, sadržina dopune pripisuje se subjektu (Šamika je ostao večiti mladoženja). Uz neprelazne glagole dopunski predikativ sastavljen od prideva kongruira u rodu i broju sa subjektom, a uz prelazne glagole sa objektom. Ako pridev razlikuje vid, stoji u obliku neodređenog vida.

Zavisno od glagolskog roda nepravih kopulativnih glagola, konstrukcije sa dopunskim predikativom imaju dva modela.

Neprelazni nepravi kopulativni glagoli tipa OSTATI, POSTATI, POSTAJATI, PRAVITI SE, ZVATI SE, NAZVATI SE, NAZIV ATI SE, PROZVATI SE, PROGLASITI SE i slični nepotpune su predikativnosti i traže dopunu imenskim izrazom (u obliku nominativa, instrumentala i akuzativa sa predlogom ZA), koji kongruira sa subjektom pripisujući mu svoje značenje:

Predavanja su postala monotona.

Šamika je ostao večiti mladoženja.

Petar se proglasio fudbalskim genijem.

Petar se proglasio za fudbalskog genija.

Prelazni nepravi kopulativni glagoli tipa ZVATI, NAZVATI, NAZIVATI,PROZVAT Itraže dopunu u nominativu ili instrumentalu, a glagoli tipa UZETI, PROGLASITI, ODREDITI, POSTAVITI, SMATRATI, IZABRATI, IMENOVATI traže dopunu u instrumentalu ili akuzativu sa predlogom ZA. Dopunski predikativ kongruira sa objektom pripisujući mu svoje značenje:

Petra su prozvali genije. - Kućni savet je odredio Ivana za blagajnika. - Petra smatraju odličnim fudbalerom.

Konstrukcije s priloškim dopunama

U konstituisanju predikatske rečenice značajnu ulogu imaju prilozi kao zavisni (sekundarni) konstituenti: funkcionišu kao priloški predikativ, kao priloška dopuna i kao priloška odredba.

Neprelazni glagoli nekonkretizovanog značenja, kada se nađu u funkciji predikata, traže konkretizaciju priloškom dopunom za mesto, meru ili namenu. Takvi glagoli su STANOVATI, ODSESTI, BORAVITI, SLUŽITI, NALAZITI SE, POSTAVITI SE, VLADATI SE, TEŽITI, UPOTREBLjAVATI, KOŠTATI, UĆI, ZAĆI i sl. Semantičko značenje ovih glagola ne omogućava dovršenu i potpunu poruku dok se ne dopuni jedinicama sa priloškim značenjem. Petar je boravio jeste nezavršena i nepotpuna poruka koja izaziva pitanje (Gde?) koje je zapravo traženje dopune. Na njega se dobija odgovor Petar je boravio na moru. Ovo je bila dopuna za mesto, ali se u drugim situacijama javlja potreba i za drugim dopunama: za meru (Putovanje košta mnogo), za namenu (Kuća služi za odmor).

U funkciji priloške (adverbijalne) dopune upotrebljavaju se:

- priloške jedinice: Ivan je odseo gore. - Puplova košta mnogo.

- priloške sintagme: U vodu je ulazio malo sporo. - Večera je postavljena vrlo brzo.

- predloško-padežna konstrukcija s priloškim značenjem: Često je odsedao u Ambasadoru. Vikendica se nalazi na moru.

Prelazni glagoli nekonkretizovanog značenja kada se nađu u funkciji predikata često zahtevaju dve dopune: objekatsku dopunu i prilošku dopunu koja se odnosi na objekat. Takvi glagoli su STAVITI, OSTAVITI, UBACITI, IZBACITI, UVESTI, ISTERATI, OTERATI i sl. Priloška dopuna je priloška jedinica (prilog ili priloška sintagma) i predloškopadežna konstrukcija sa priloškim značenjem:

Spustio je zadatke na sto. - Isterao je auto iz garaže. - Ostacio je suviše dosadio gosta. - Oterao je stoku u planiiu. - Kupio je mašine mašinu za vađenje krompira.

Konstrukcije s priloškim dopunama imaju dva modela.

Neprelazni glagol s priloškom dopunom.

Ivan je odseo gore.

Prelazni glagol s priloškom dopunom.

Isterao je auto iz garaže.

Gramatika - Bezlične rečenice

Gramatika - Brojevi

Gramatika - Glagoli

Gramatika - Imenice

Gramatika - Kongruencija - slaganje reči i rečenice

Gramatika - Lični glagolski oblici

Gramatika - Nelični glagolski oblici

Gramatika - Padeži u srpskom jeziku

Gramatika - Padežni sistem

Gramatika - Pasivne rečenice

Gramatika - Pomoćne reči

Gramatika - Pridevi

Gramatika - Prilozi

Gramatika - Sintagma

Gramatika - Sintaksa

Gramatika - Sintaksa - Glagolskih oblika

Gramatika - Sintaksa - Komunikativna rečenica

Gramatika - Sintaksa - Naporedne konstrukcije rečenice

Gramatika - Sintaksa - Nezavisne predikatske rečenice

Gramatika - Sintaksa - Reč

Gramatika - Sintaksa - Rečenica

Gramatika - Sintaksa - Prosta i složena rečenica

Gramatika - Sintaksa - Sistem nezavisnih rečenica

Gramatika - Sintaksa - Zavisne rečenice

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - aktuelni kvalifikativ

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - apozicija

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - atribut

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - kopula

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - nepravi objekat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - pravi objekat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - predikat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - priloške odredbe

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - razvijanje rečenice

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - složeni predikat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - subjekat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - subjekat logički

Gramatika - Zamenice