Gramatika - Pridevi

Pridevi su nesamostalne, odredbene reči, koje stoje uz imenice da označe osobine bića, predmeta i pojava koji su tim imenicama označeni. Oni označavaju:

- kakvo je što (lepa revojka),

- kome/čemu nešto pripada (gradska vlast),

- čemu je nešto namenjeno (povrtna bašta),

- od čega je što (zemljana brana),

- vreme za koje je što vezano (jutarnja kafa),

- prostor za koji je što vezano (ovdašnje stanovništvo).

Dva su načina pripisivanja osobine onome što imenica označava.

1. Neposredno, pridev se nalazi uz imenicu prethodeći joj. Zajedno sa imenicom čini imeničku sintagmu u kojoj je imenica glavna reč i po funkciji subjekat, a pridev je odredbena reč i po funkciji atribut: PRIJATAN povetarai je rashlađivao putnike. - SRDIT Marko niz Kosovo jezdi.

2. Posredno, preko pomoćnih glagola JESAM i BITI, kada je pridev u funkciji imenskog dela predikata:

Dragan je VREDAN.

Zima je SUROVA.

Pridevi kao imenske reči, odredbe imenica, slede imenice u gramatičkim kategorijama roda, broja i padeža. Jedan pridev ima različite oblike za muški, ženski i srednji rod:

KIŠNI dan - muški rod - MUTAN izvor

KIŠNA jesen - ženski rod - MUTNA reka

KIŠNO jutro - srednji rod - MUTNO jezero.

Kažemo da je imenica DAN muškog roda, a da pridev KIŠNI stoji u muškom rodu. To znači da je rod imenice stalna osobina, a rod prideva je privremena, nestalna osobina navedenih imenica - recimo, za IZVOR su alternativne vrednosti BISTAR, PROZRAČAN, PENUŠAV, BLjEŠTAV itd.

Pridev se slaže (kongruira) sa imenicom u broju i padežu:

MUTNE REKE potmulo šume.

Zaustavljeni smo MUTNIM REKAMA.

Bude nas KIŠNA JUTRA.

Sećamo se KIŠNIH JUTARA.

Obličke kategorija

Pridevi kao nesamostalne odredbene reči stoje uz imenice i sa njima se slažu (kongruiraju) u rodu, broju i padežu. Sa aspekta značenjskih grupa svi pridevi imaju tri roda (muški, ženski i srednji), dva broja (jedninu i množinu) i sedam padeža. To su pridevske obličke (morfološke) kategorije.

Rod prideva: MLAD čovek, MLADA žena, MALO dete, KISEO kupus, KISELA paprika, KISELO mleko.

Broj prideva: MLADA žena, MLADE žene.

Padež: MLADA žena, MLADE žene, MLADOJ ženi, MLADU ženu, MLADA ženo, MLADOM ženom, o MLADOJ ženi.

Pored navedenih morfoloških kategorija (rod, broj i padež), pridevi imaju još dve morfološke kategorije: pridevski vid (neodređeni i određeni) i komparaciju.

Naiomena: Neki Pridevi su nepromenljivi; to su uglavnom reči stranog porekla: TEGET, BRAON, BEŽ (boja), MINI (suknja), PORTABL (mašina), SUPER.

Vrste prideva po značenju

Prema tome šta označavaju, pridevi se dele na više značenjskih grupa.

Opisni (kvalitativni) pridevi označavaju kvalitet onoga što označava imenica uz koju stoje:

MLADA žena, SNAŽAN čovek, PONOSNA majka, SMEĐA devojka, DOBRO dete, LjUBAZNA prodavačica.

Gradivni (materijalni) pridevi označavaju sastav, materijal od kojeg je načinjeno ono što imenica znači:

DRVENI stub, SVILENA haljina, PLASTIČNI tanjir, METALNI obelisk, KAMENI most.

Prisvojni (posesivni) pridevi označavaju pripadanje, čije je to što je označeno imenicim:

SUSEDOV automobil, ŠKOLSKO dvorište, OČEVO preduzeće, ANDRIĆEV roman.

Mesni pridevi, odnosno pridevi prostornog odnosa označavaju na koje se mesto odnosi ono što je označeno imecicom uz koju pridev stoji:

GORNjI sprat, DESNA obala, POSLEDNjI ulaz, DONjI tok, OVDAŠNjE stanovništvo.

Vremenski pridevi, odnosno pridevi vremenskog odnosa označavaju vreme na koje se odnosi ono što je označeno imenicom uz koju pridev stoji:

ZIMSKI raspust, BUDUĆI saradnik, PROŠLI izbori, JESENjI radovi, JUNSKI rok, JUTARNjA šetnja, DANAŠNjI dan.

Pridevi namene označavaju čemu je namenjeno ono što označava imenica uz koju pridev stoji:

ŽITNI magacin, STOČNA hrana, ZDRAVSTVENI karton, PORESKA prijava, TRŽIŠNA inspekcija.

Pridevski vid

Većina opisnih i gradivnih prideva imaju kraće i duže oblike u nominativu jednine muškoga roda: kraći oblik sa nastavkom -0 i duži oblik sa nastavkom -i. To je pridevski vid: neodređeni i određeni. Kraći oblik (neodređeni pridevski vid) označava osobinu nepoznatog, neodređenog predmeta ili bića (dobija se kao odgovor na pitanje "Kakav?"): Naišao je visok mladić. Duži oblik označava osobinu poznatog, određenog predmeta ili bića (dobija se kao odgovor na pitanje "Koji?"): Onaj visoki mladić sede.

Od prideva koji imaju oba vida, kraći oblik se obično koristi u funkciji imenskog predikata (On je dobar čovek), a duži obliku funkciji atributa (Taj dobri čovek je spasio davljenika).

Ostale pridevske vrste nemaju oblike za oba vida. Prisvojni pridevi imaju ili samo neodređeni vid kada se posesivnost odnosi na lice (Petrov dolazak) ili samo određeni vid kada se posesivnost ne odnosi na lice (školski nameštaj) vremenski, mesni i pridevi namene imaju samo oblike određenog vida (zimski raspust, donji tok, žitni maGacin).

NAPOMENE: U oblicima ženskog i srednjeg roda prideva isti su završni vokali za oba vida, jedina razlika je u dužini:

Neodređeni vid: umeren-0 čovek, umeren-a žena, umeren-o dete;

Određeni vid: Umeren-i, umeren-a, umeren-o;

Množina: Meren-i ljudi, umeren-e žene, umeren-a deca.

Komparacija prideva

Komparacija (poređenje) prideva je promena opisnih prideva prema stepenu zastupljenosti osobine koja se pridevom izražava. Poređenje se sastoji iz tri člana: pozitiva, komparativa i superlativa.

Pozitiv je osnovni pridev kojim se označava osobina bića ili predmeta uz čije ime pridev stoji kao prisutna, postojeća: Ona je nežna majka.

Komparativ je prvi stepen poređenja: izražava osobinu u višem stepenu od one označene pozitivom prideva: Marija je lepša od svoje sestre. - Ljilja je lepa, ali je Marija lepša.

Oblici komparativa nastaju dodavanjem nastavka za komparativ na osnovu prideva.

1. Nastavak -IJ- + nastavci za muški, ženski i srednji rod: I, A, E:

1.1. na osnovu višesložnih prideva: HRABAR, HRABR- + -IJ- + -I, -A,-E;

1.2. na osnovu jednosložnih prideva s kratkim vokalom u osnovi: NOV, NOV- + -IJ- + -I, -A,-E;

1.3. na osnovu nekih jednosložnih prideva s dugim vokalom u osnovi: SLAN, SLAN- + -IJ- + -I, -A, -E.

Po ovom tipu oblikovanja nastaju oblici komparativa na -IJI: STARI-JI, VITKIJI, SIROMAŠNIJI, BOGATIJI, SITNIJI, NOVIJI, ZADOVOLjNIJI.

2. Nekadašnji nastavak -J koji jotuje suglasnik osnove dodaje se:

2.1. na osnovu jednosložnih prideva sa dugim vokalom u osnovi: MLAD, MLAD- + -J- = MLAĐ- + -I, -A, -E;
JAK, JAK- + -J- = JAČ- + -I, -A, -E;

2.2. na osnovu nekih jednosložnih prideva sa kratkim vokalom u osnovi:

DUG, DUG- + -J- = DUŽ- + -I, -A, -E;

2.3. na okrnjenu osnovu nekih dvosložnih prideva dodaje se nastavak za komparativ:

VIS(OK), VIS- + -J- = VIŠ- + -I, -A, -E.

Po ovom tipu oblikovanja nastaju oblici komparativa tipa: BRŽI, DUŽI, ČEŠĆI, KRAĆI, TVRĐI, GRUBLjI, DALjI, TIŠI, VIŠI.

3. Samo kod tri prideva na osnovu se dodaje nastavak -Š-:

LAK, LAK- + -Š- + -I, -A, -E LEP, LEP- + -Š- + -I, -A, -E MEK, MEK- + -Š- + -I, -A, -E.

4. Nekoliko prideva ima dopunske (supletivne) oblike komparativa: kao komparativi upotrebljavaju se pridevi sa drugim osnovama. Zato se kaže da ovi pridevi imaju nepravilnu komparaciju:

DOBAR BOLjI, A, E

ZAO GORI, A, E

MAĐI MANjI, A, E

VELIK VEĆI, A, E.

Superlativ je drugi stepen poređenja. Označava osobinu u najvišem stepenu: Jovan je najmlađe dete u porodici. Superlativ se dobija dodavanjem prefiksa NAJ- na oblike komparativa: NAJSTARIJI, NAJNOVIJI, NAJLEPŠI, NAJGORI, NAJJASNIJI.

Oblici komparativa i superlativa imaju samo određeni vid i pridevsku deklinaciju.

Porede se samo opisni pridevi. Neki opisni pridevi nemaju oblike komparativa i superlativa: BOS, GO, ŽIV, MRTAV, NAG, MUTAV, ĆORAV. Kada se pak upotrebe u poredbenim oblicima, imaju preneseno značenje: Filip je najživlje dete u Grupi. (U značenju: najživahnije.) Nema Golije i bosije dece od njih. (U značenju: siromašnije.).

Komparativni ili superlativni oblici gradivnih prideva imaju samo preneseno značenje: Jelica je drvenija od svoje sestre. (U značenju: ukočeno, nekomunikativno držanje.) Nema zlatnijeg deteta od njega. (U značenju: boljeg.) Ni komparativni oblici nekih opisnih prideva nemaju opisno značenje (jači stepen osobine) nego preneseno značenje: Sada će nastupiti topliji dani. (Ne u odnosu na tople već u odnosu na dotadašnje hladne dane.) Pao je veći sneg. (Ne u odnosu na veliki, nego u odnosu na mali sneg).

Deklinacija prideva

Pridevski vid uslovljava tip deklinacije: pridevi neodređenog vida imaju imeničku deklinaciju, a pridevi određenog vida imaju pridevsku deklinaciju.

Muški rod

Neodređen vid:

Zelen - zeleni

zelena - zelenih

zelenu - zelenim(a)

zelen/zelena - zelene

zeleni - zeleni

zelenim - zelenim(a)

Zelenu - zelenim(a)

Određeni vid:

zeleni - zeleni

zelenog(a) - zelenih

zelenom(e) - zelenim(a)

zeleni/zelenoga(a) - zelene

Zeleni - zeleni

zelenim(a) - zelenim(a)

zelenom(a) - zelenim(a)

Srednji rod

Neodređeni vid:

lepo - lepa

lepa - lepih

lepu - lepim(a)

lepo - lepa

lepo - lepa

lepim - lepim(a)

lepu - lepim(a)

Određeni vid:

lepo - lepa

lepog - lepih

lepom(e) - lepim(a)

lepo - lepa

lepo - lepa

lepim - lepim(a)

lepom(e) - lepim(a)

Ženski rod

Neodređen vid:

široka - široke

široke - pirokih

širokoj - širokim(a)

široku - široke

široka - široke

širokom - širokim(a)

širokoj - širokim(a)

Određeni vid:

široka - široke

široke - širokih

širokoj - širokim(a)

široku - široke

široka - široke

širokom - širokim(a)

širokoj - širokim(a)

1. Nominativ i akuzativ množine neodređenog i određenog vida kod prideva muškog i srednjeg roda razlikuju se po akcentu i po dužini vokala u nastavku: nom. zeleni : zeleni: akuz. zelene : zelene; nom. lepa : lepa; akuz. lepa : lepa).

2. Akuzativ jednine muškoga roda jednak je nominativu kada pridev stoji uz imenicu koja označava predmet, a jednak je genitivu kada pridev stoji uz imenicu koja označava biće: nom. BEO put (BELJI put): akuz. beo put (beli put); gen. bela konja (belog konja) : akuz. bela konja (belog konja).

3. U vokativu prideva sva tri roda upotrebljava se nastavak određenog vida: lepi (lepi); lepo (lepo); lepa (lepa).

4. Pridevi muškog i srednjeg roda u jednini imaju isti oblik instrumentala za oba vida.

Promena značenja i službe prideva

Pridevi se upotrebljavaju kao samostalne reči (imenice) kada imenica nije iskazana: SIT GLADNOM ne veruje.

Poimeničeni pridevi.

1. Lična imena i prezimena: DRAGA, VESELINOV, CRNjANSKI.

2. Geografska imena: BAČKA, BANjSKA, GROCKA, GRADSKO.

3. Oblikom pridevi, a službom i značenjem imenice:

Njen DRAGI je stigao.

STARI ga nestrpljivo prekide.

MLAĐI su imali određene dužnosti.

Rade na poljoprivrednom DOBRU.

Veliko ZLO ih je snašlo.

MLADA je bila vesela. (mlada = nevesta).

I imenice mogu izraziti pridevsko značenje (najčešće opisno, prisvojno i gradivno).

1. Najpre su to imenice kao atributi (atributivi): PŠENICA bjelica, SOKO ptica, LEPOTA devojka, GOSPODIN Petar, DOKTOR Petrović, DEDA Joviša.

2. Imeničke sintagme: ŠEŠIR PROFESORA VUJIĆA (VUJIĆEV šeširj).

3. Predloško-padežne konstrukcije: vaza OD KRISTALA (KRISTALNA vaza), romani DOBRICE ĆOSIĆA (ĆOSIĆEVI romani), dečak S PLAVOM KOSOM (PLAVOKOSI dečak). 

Od atributa ka epitetu

Atribut (lat. attribuere = šridavati, pripisivati), zavisni član imeničke sintagme, koji bliže određuje neki predmet ili pojavu označenu imenicom. Atribut kazuje neku opštu, uobičajenu, stalnu odliku pridevom u osnovnom značenju. Položaj atributa je obično u propoziciji (PLAVO more), ali se nađe i u postpoziciji (inverziji) i tada poprima stilsku vrednost i funkciju (more PLAVO). Pošto ima samo gramatičku funkciju, atribut je gramatička kategorija.

Epitet takođe određuje neki predmet ili pojavu označenu imenicom ukazujući na neku unutrašnju i nesvakidašnju osobinu pridevom u prenesenom značenju (Dete moje, ZLATO moje. - Nastupila je BESNA oluja. - MLAD vetar je donosio svežinu). Epitet odlikuje neobičnost, slikovitost i višeznačnost. Ima stilsku funkciju i predstavlja stilsku kategoriju.

Kada se u pesmi kaže da je "OŠTAR mraz spalio zeleno lisje", neobičnost je u pridevu OŠTAR. Oštrina je svojstvena nekim drugim predmetima: oštar nož. To je stalno svojstvo noža, pa je pridev OŠTAR u osnovnom značenju i atributskoj funkciji. Ali isti ovaj pridev u sintagmi OŠTAR MRAZ nema osnovno (doslovno) značenje (oštar nož koji može da poseče), nego ima preneseno značenje: mraz je tako jak da se stvara utisak kako seče po licu i rukama (kaže se da "mraz štipa"). Ovde je pridev u prenesenom značenju i epitetskoj funkciji.

Epitet nikako nije reč-ukras nego reč koja ima određenu semantičku i ekspresivnu vrednost:

rumenoprsta zora (Homer),

sumorno nebo (Vojislav Ilić),

kruti mrazi (Branko Radičević),

krvava bulka (Jovan Dučić),

tvrd pogled (Ivo Andrić),

naoblačene vjeđe (Mirko Božić).

U retke i neobične epitete spadaju sinestezija (ljubičasta noć) i oksimoron (ZIMSKO ljetovanje).

Pitanja, zadaci, vežbe

1. Objasnite smisao eiiteta u sledećim sintagmama:

Atribut / Epitet

zlatna narukvica / zlatne ruke

pospano dete / pospano more

pažljiv čovek / pažljivo srce

meka zemlja / meka mesečina

olovno zrno / olovni snovi

čelična žica / čelična ledi.

Sintagma "čelična ledi" odnosila se na Margaret Tačer, koja je svojevremeno bila predsednik engleske vlade.

2. Upotrebite sledeće prideve-epitete kao prideve-atribute:

UMORNE misli

TVRDO zelenilo

RASUTI smeh

MEKI mrak

MUTNI osmeh

POGNUTE senke.

Gramatika - Bezlične rečenice

Gramatika - Brojevi

Gramatika - Glagoli

Gramatika - Imenice 

Gramatika - Kongruencija - slaganje reči i rečenice 

Gramatika - Lični glagolski oblici

Gramatika - Nelični glagolski oblici 

Gramatika - Padeži u srpskom jeziku

Gramatika - Padežni sistem

Gramatika - Pasivne rečenice

Gramatika - Pomoćne reči

Gramatika - Prilozi

Gramatika - Sintagma

Gramatika - Sintaksa

Gramatika - Sintaksa - Glagolskih oblika

Gramatika - Sintaksa - Komunikativna rečenica

Gramatika - Sintaksa - Naporedne konstrukcije rečenice

Gramatika - Sintaksa - Nezavisne predikatske rečenice

Gramatika - Sintaksa - Reč

Gramatika - Sintaksa - Rečenica

Gramatika - Sintaksa - Prosta i složena rečenica

Gramatika - Sintaksa - Sistem nezavisnih rečenica

Gramatika - Sintaksa - Zavisne rečenice

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - aktuelni kvalifikativ

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - apozicija

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - atribut

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - kopula

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - modeli rečenica

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - nepravi objekat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - pravi objekat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - predikat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - priloške odredbe

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - razvijanje rečenice

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - složeni predikat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - subjekat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - subjekat logički

Gramatika - Zamenice