Gramatika - Pomoćne reči

Pomoćne reči koje se koriste u srpskom jeziku su: predlozi, veznici, rečce i uzvici.

Predlozi

Predlozi su nepromenljive pomoćne reči koje stoje ispred padežnih oblika samostalnih reči ili padežnih sintagmi. Oni bliže određuju značenje padežnog oblika i njegov odnos prema drugim rečima. Ti odnosi su različiti.

1. Prostorni odnos - odnos po mestu:

U dvorištu je rastao veliki dud. - Brod je krenuo iz luke. - Sedeo je na pragu.

Za označavanje prostornih odnosa služe predlozi: NA, U, PRED, IZA, O, PO, K(A), NIZ(A), UZ (A), OD, DO itd.

2. Vremenski odnos - odnos po vremenu:

U proleće sređujemo dvorišta. - Od rane mladosti maštao je o avionima. - Pred zimu pripremaju ogrev.

Za označavanje vremenskih odnosa služe predlozi: OD, DO, U, NA, POSLE, NAKON, KROZ, USRED, OKO, PRE itd.

3. Uzročni odnos: Nije došao u školu zbog bolesti.

4. Odnosi cilja: Živela je radi svoje dece.

5. Odnosi poređenja: Nema boljeg od njega.

6. Odnosi zajednice: Putuje sa drugovima.

Predlozi su dvojaki: pravi i nepravi. Pravi predlozi su skupovi fonema ili foneme: OD, DO, NA, UZ, S, O, U.

Nepravi predlozi postali su od drugih vrsta reči:

1. od priloga (BLIZU, VIŠE, NIŽE, PRE, POSLE): Uvek stiže posle njega

2. od imenica (VRH, DNO, ČELO, PUT): Krenuo je put sela

3. predloški izrazi tipa: ZA VREME, U TOKU, U POGLEDU, U ZNAK, U ODNOSU NA i slično: U toku sednice začula se buka u hodniku.

Kod predloga koji se završavaju na suglasnik javlja se nepostojano A: UZ i UZA, NIZ i NIZA, S i SA.

Veznici

Veznici su nepromenljive pomoćne reči koje služe za označavanje veza među rečima u rečenici i veza među rečenicama.

Veznici označavaju i vrstu veze i odnosa među povezanim rečima ili rečenicama: poređenje (KAKO, KAO), uzrok (JER), suprotnost (A, ALI), istovetnost (ILI), vreme (KAD).

Veznici su pravi i nepravi. Pravi veznici: ILI, ALI, I, PA, TE, DA, DOK, JER, AKO. Nepravi veznici su istovremeno i prilozi, imeničke zamenice, upitne i odnosne zamenice: KO, ŠTA, KADA, VEĆ, SAMO, POŠTO, KAKO, KOJI.

Po funkciji koju vrše veznici su nezavisni i zavisni.

Nezavisni (naporedni) veznici povezuju naporedne rečenice i po tome se dele na sastavne (I, NI, NITI, PA, TE), rastavne (ILI), suprotne (A, ALI, NO, NEGO, VEĆ).

Zavisni veznici povezuju zavisne rečenice određijući i njihovu vrstu: namerne, vremenske, načinske, poredbene, izrične, uzročne, posledične, pogodbene, dopusne (AKO, JER, DOK, DA, KAKO, IAKO, MADA, KOD, POŠTO itd).

Funkciju zavisnih veznika mogu da imaju upitno-odnosne zamenice (KO, ŠTO, KOJI, ČIJI, KAKAV, KOLIKI), upitno-odnosni zamenički prilozi (GDE, KUDA, ODAKLE, DOKLE, OTKAD, DOKAD, KAKO), rečce (LI, DA LI, NEKA), veznički izrazi (U SLUČAJU DA. POD USLOVOM DA, S OBZIROM NA TO ŠTO).

Redovna je pojava da ista reč nekad ima funkciju veznika, a nekad funkcioju rečce pa se i pojavljuje u obe vrsne skupine.

Rečce

Rečce (partikule) su nepromenljive pomoćne reči kojima se označava lični stav prema onome što izražava rečenica, one su jezički znaci koji se odnose na celu rečenicu. Široka je skala funkcionalne upotrebe rečca.

- Isticanje suprotnosti: MEĐUTIM, PAK.

- Posebno isticanje: BAŠ, BAR, I, UPRAVO.

- Isticanje ličnog stava (modalne rečce): DA, DAKAKO, UISTINU, ZAISTA, NIPOŠTO, VALjDA, ZBILjA, MOŽDA.

- Pokazivanje: EVO, ETO, ENO.

- Pitanja: ZAR, DA LI, LI.

- Potvrđivanje i odricanje: DA, NE.

- Izuzimanje: SAMO, OSIM.

- Imperativna: NEKA.

- Uzvična: ALA.

- Zaključna: DAKLE.

- Isključna: SAMO, JEDINO.

- Poredbena: KAO.

Uzvici

Uzvici (interjekcije) naziv je za pojedine glasove ili glasovne skupove koji se upotrebljavaju u jeziku za označavanje ličnih osećanja i raspoloženja kao izraza spontanog reagovanja na utiske iz spoljašnjeg sveta. Prema tome šta izražavaju, dele se na više grupa.

- Za izražavanje osećanja straha, užasa, bola, žalosti, iznenađenja: O, OJ, AH, UH, JAO, JOJ, AVAJ.

- Za vabljenje ili teranje životinja: AJS, GIC, IŠ, PIS, ŠIC.

- Onomatopejski uzvici - podražavanje zvukova iz prirode: DUM, BUM, KVRC, FIJU, TRAS.

- Za dozivanje: EJ! OJ!

- Imperativni: HAJD, NEMOJ, DE, DEDE, PST.

- Pozdravi: ZDRAVO, ZBOGOM.