Gramatika - Glagoli

 

Glagoli - su nesamostalne promenljive reči koje označavaju radnje, stanja ili zbivanja.  Nesamostalne su jer zavise od imenice, odnosno od pojma kojem pripisuju radnju, stanje ili zbivanje - radnja je nemoguća bez vršioca radnje: Slavko piše pismo (SLAVKO = vršilac radnje, PIŠE = radnja, PISMO = predmet, objekat radnje).

 

Glagoli radnje - označavaju da neko svesno vrši neku radnju: PISATI, PITATI, KOPATI, NOSITI, GRADITI.

 

Glagoli stanja označavaju da se neko ili nešto nalazi u nekom stanju: SPAVATI, STAJATI, ČEKATI, MIROVATI, SEDETI.

 

Glagoli zbivanja - označavaju zbivanja koja izazivaju prirodne pojave (GRMETI, SEVATI, SVANjIVATI) ili ono što se nekom ili nečem zbiva mimo njegove volje (BOLOVATI, STREPETI, DRHTATI, VENUTI).

 

Glagoli se ne izdvajaju u posebnu vrstu reči po značenju (ista radnja UČITI može se iskazati imenicom UČENjE), nego prema gramatičkim kategorijama koje su svojstvene samo glagolima: glagolski vid, glagolski rod, lice (kategorija svojstvena i zamenicama), vreme, način.

 

Gramatičke kategorije

 

Obličke (morfološke) osobiie glagola kao promenljivih reči čini sedam gramatičkih kategorija.

 

1. Kategorija lica je karakteristično svojstvo glagola (imaju je i zamenice). U kojem je licu glagolski oblik kazuje nastavak za lice. Glagolski oblici iz kojih se sagledava lice koje vrši radnju spadaju u lične glagolske oblike.

 

Prezent

1.1. Govorno lice DOLAZI-M DOLAZI-MO

1.2. Lice sagovornik DOLAZI-Š DOLAZI-TE

1.3. Odsutno lice DOLAZI-0 DOLAZ-E

 

2. Kategorija vremena je specifična gramatička kategorijaglagola: menjaju svoj oblik po vremenima. Vreme vršenja radnje u odnosu ia trenutak govora označavaju nastavci za oblik.

 

Aorist

2.1. DOĐ-OH-0 DOĐ-OS-MO

2.2 DOĐ-0-E DOĐ-OS-TE

2.3. DOĐ-0-E DOĐ-OŠ-E

 

Sistem ličnih glagolskih oblika za izražavanje vremena vršenja radnje čini sedam glagolskih vremena

 

prezent: DOLAZIM

perfekat: DOLAZIO SAM

pluskvanperfekat: BEJAH DOLAZIO BIO SAM DOŠAO

aorist: DOĐOH

imperfekat: DOLAŽAH

futur 1: ĆU DOLAZITI, DOLAZIĆU

futur 2: BUDEM DOLAZIO.

 

3. Načini (modusi) su glagolski oblici kojnma se izražava stav govornog lica prema radnji koja tek treba da se vrši:

 

imperativ: ČITAJ

potencijal: ČITAO BIH.

 

4. Glagolski vid je svojstvo glagola u srpskom jeziku da svojim značenjem ukazuju na svršenost ili nesvršenost radnje, stanja ili zbivanja.

 

Svršeni: SKOČITI

Nesvršeni: SKAKATI.

 

5. Glagolski rod je svojstvo glagola da zahtevaju upotrebu pravog objekta u obliku akuzativa bez predloga (On piše pismo.) kao obaveznu dopunu ili ne zahtevaju (Sedeti. - Ćutati.). Prema tom svojstvu dele se na tri grupe:

 

prelazni glagoli: ČITATI KNjIGU

neprelazni glagoli: SEDETI

povratni glagoli: KUPATI SE.

 

6. Gramatički rod (muški, ženski, srednji) svojstven je samo glagolskom pridevu radnom (PISAO, PISALA, PISALO, PISALI, PISALE, PISALA) i glagolskom pridevu trpnom (PISAN, PISANA, PISANO, PISANI PISANE, PISANA).

 

7. Gramatički broj (jednina i množina) imaju svi glagolski oblici osim glagolskog priloga sadašnjeg, glagolskog priloga prošlog i infinitiva (PIŠEM, PIŠEMO).

 

Gramatičke kategorije 1-5 pripadaju samo glagolskim rečima (osim kategorije lica koja je svojstvo ličnih zamenica i prisvojnih zamenica), dok su kategorije 6 i 7 svojstvene i imenskim rečima.

 

Glagolski rod - glagoli prema predmetu radnje

 

Razlikovanje odnosa bića i stvari na jednoj strani i radnje, stanja ili zbivanja koji im se pripisuju glagolskim rečima na drugoj strani, naziva se glagolskim rodom u užem smislu ili glagolskim stanjem. Taj odnos je trojak.

 

1. U prvom slučaju bića čija se imena nalaze u subjektu rečenice svojom voljom vrše radnju (Petar pšie pismo.); glagoli su aktivni, što je osobina najvećeg broja glagola, u svim situacijama kada su subjekti bića koja mogu svesno vršiti radnju: RADITI, PEVATI, ZIDATI, IĆI, NOSITI.

 

2. U drugom slučaju bićima i stvarima čija se imena nalaze u subjektu rečenice dešava se stanje (označeno glagolom) bez njihove voljne aktivnosti (Dušan je oboleo.). Glagoli stanja nazivaju se medijalni: SEDETI, MIROVATI, ŽIVETI, OSTARETI, UVENUTI.

 

3. U trećem slučaju bića i stvari čije se ime nalazi u subjektu rečenice trpe radnju koju neko drugi vrši na njima (Roman je čitana prozna vrsta) glagoli su pasivni jer subjekat nije delatan, aktivan, nego je pasivan trpeći radnju koja se na njemu vrši: ZIDAN, KOŠEN, ČITAN. PISAN.

 

Glagolski rod u širem smislu je svojstvo glagola da zahtevaju upotrebu pravog objekta u akuzativu bez predloga kao obaveznu dopunu (Pšie pismo) ili je ne zahtevaju (SEDETI, ĆUTATI, BLEDETI). Prema tom svojstvu glagoli se dele na tri grupe: prelazne, neprelazne i povratne.

 

1. Prelazni (tranzitivni) glagoli su oni koji zahtevaju pravi objekat kao dopunu (u obliku akuzativa bez predloga ili u obliku deonog genitiva bez predloga): pisati pismo, piti vode. Objekat se podrazumeva i ako se ne izriče: SEĆI, JESTI, ZAMOLITI, UZETI, ČITATI, NOSITI, piti.

 

2. Neprelazni (intranzitivni) glagolinezahtevaju dopunu objektom: IĆI, LETETI, HODATI.

 

3. Povratni (refleksivni) uvek imaju rečcu SE. Dele se na tri grupe.

 

- Pravi povratni glagoli označavaju radnje koje subjekat vrši sam na sebi (Umivam se.). Pošto je subjekat istovremeno i objekat, rečcu SE treba shvatiti kao akuzativ zamenice svakog lica SEBE (Mitar se oblači. - Mitar sebe oblači.): ČEŠLjATI SE, KUPATI SE, POPETI SE, POPRAVITI SE.

 

- Uzajamno-povratni (recipročni) glagoli označavaju radnje koje vrše dva ili više vršilaca (subjekata) jedan na drugom (uzajamno): SVAĐATI SE, TUĆI SE, BORITI SE, RVATI SE, VOLETI SE, LjUBITI SE.

 

- Nepravi povratni glagoli označavaju radnje, stanja ili zbivanja koje subjekat vrši ali ne na sebi: LjUTITI SE, SMEJATI SE, ČUDITI SE, RADOVATI SE. U ovim slučajevima povratna rečca SE ne može se poistovetiti sa akuzativom zamenice SEBE jer smejati se nije smejati sebe.

 

Glagolski vid - glagoli prema trajanju radnje

 

Glagoli u srpskom jeziku sadrže informaciju o trajanju radnje, stanja ili zbivanja. Ova razlika u trajanju radnje, stanja ili zbivanja je glagolski vid, jedno od osobenih svojstava glagola kao vrste reči. S obzirom na ovo svojstvo glagoli se dele na nesvršene, svršene i dvovidovske glagole.

 

1. Nesvršeni (imperfektivni) glagoli označavaju radnje, stanja ili zbivanja čije trajanje je vremenski neograničeno. Ali način trajanja radnje nije isti pa se io tome dele na dva vidska tipa (lika):

 

- trajne (durativne) glagole čija se radnja, stanje ili zbivanje neprekidno vrši: VOZITI, ŠETATI, HODATI, IMATI, SUMNjATI;

 

- učestale (iterativne) glagole čija radnja traje neograničeno ali isprekidano, stalno se ponavljajući (učestalo): PROVIRIVATI, PROVERAVATI, PEVUCKATI, KUCKATI.

 

2. Svršeni (perfektivni) glagoli označavaju radnje, stanja ili zbivanja čije je trajanje ograničeno na svršeni trenutak radnje koji je različit pa svršeni glagoli imaju više tipskih likova:

 

- trenutno-svršeni označavaju radnju koja se cela izvršila u jednom trenutku: SESTI, REĆI, USTATI, KUCNUTI, TREPNUTI.

 

- početno-svršeni glagoli označavaju svršeni početak radnje iza kojeg radnja može trajati neograničeno: ZAPLAKATI, ZAPOČETI, POĆI, POTRČATI. Ovde se završni značenjski lik dobija od prefiksa ZA-ORATI.

 

- Završno-svršeni glagoli označavaju svršetak radnje koja je dotle mogla trajati neograničeno: POSEJATI, POPITI, PROČITATI, ZAPISATI, KRENUTI. Završno-svršeni glagoli značenjski lik dobijaju od prefiksa: DO-ORATI, DO-RADITI.

 

- Neodređeno-svršeni glagoli označavaju svršeni trenutak radnje i duže ili kraće vršenje te radnje, stanja ili zbivanja: ZAGRISTI, ZAIGRATI SE, POSVIRATI.

 

3. Dvovidovski glagoli označavaju jedan ili drugi vid (nesvršeni ili svršeni) zavisno od rečeničnog konteksta: Takvi su glagoli: VIDETI, VEČERATI, TELEFONITATI, ČUTI. (On sedi iruča; čimruča, doći će.)

 

4. U srpskom jeziku postoje parovi nesvršenih i svršenih glagola: PADATI - PASTI, SEDETI - SESTI, LEŽATI - LEĆI, ČUČATI - ČUČNUTI. Kada se nesvršenom glagolu dodaju prefiksi PRO-, NA-, ZA-, PO-, OD-, DO-, O- dobija se njegov svršeni par: ČITATI - PROČITATI, PISATI - NAPISATI, ZIDATI - ZAZIDATI, JESTI - POJESTI, TRČATI - POTRČATI, TRČATI - DOTRČATI, TERATI - OTERATI.

 

Glagolski oblici

 

Glagoli su vrlo brojna, značenjski bogata i oblički složena vrsta reči. Ostvarujući se u rečenici, glagoli menjaju gramatičke oblike iskazujući različita gramatička značenja u skladu sa smislom i porukom rečenice kao nosioca informacije. Svaka promena oblika glagola dovodi do promene značenja: u osnovi, koja se ne menja, sadržano je leksičko značenje glagola, a nastavci, koji se dodaju na osnovu, izražavaju gramatičko značenje.

 

Kao promenljive reči glagoli se menjaju po licima, vremenima i načinima. Promena glagola naziva se konjugacija (lat. conjugatio = spajanje). Glagolski oblici grade se od dve gramatičke osnove: infinitivne i prezentske.

 

- Infinitivna (aoristna) osnova dobija se na dva načina:

 

1. kod glagola čiji se infinitiv završava na -TI (PISATI) odbijanjem nastavka -TI dobija se osnova PISA-TI;

 

2. kod glagola čiji se infinitiv završava na -ĆI (DOĆI) i -STI (PLESTI) odbijanjem završetka -OH u prvom licu jednine aorista dobija se osnova : DOĐ-OH, PLET-OH,

 

- Prezentska osnova dobija se tako što se od 1. lica množine prezenta odbije lični nastavak -MO: PEVA-MO, PLETE-MO.

 

Kod nekih glagola od prezentske osnove odbije se krajnji samoglasnik TRESE-MO pa na tu okrnjenu nrezentsku osnovu (TRES) dodaju nastavci za oblik: TRES+JAH, PLET+IJAH, PRED+IJAH.

 

Glagolski oblici su lični i nelični. Kod ličnih glagolskih oblika jasno se vidi koje lice vrši radnju (prvo, drugo ili treće): RADIM, RADIŠ, RADI0, RADIMO, RADITE, RADE. Nelični glagolski oblici ne ukazuju na lice koje vrši glagolsku radnju.

 

Lični glagolski oblici

 

prezent: DOLAZIMO

aorist: DOĐOSMO

imperfekat: DOLAŽASMO

perfekat: DOLAZILI SMO

pluskvamperfekat: BEJASMO DOLAZILI

futur 1: DOLAZIĆEMO

futur 2: BUDEMO DOLAZILI

imperativ: DOĐIMO

potencijal: DOLAZILI BISMO

 

Nelični glagolski oblici

 

glagolski pridev radni: ČITAO

glagolski pridev trpni: ČITAN

glagolski prilog sadašnji: ČITAJUĆI

glagolski prilog prošli: PROČITAVŠI

infinitiv: ČITATI

 

Prema strukturi (sastavu) glagolski oblici su prosti i složeni.

 

Prosti glagolski oblici grade se tako što se na prezentsku ili infinitivnu osnovu dodaju nastavci za oblik. Prostih glagolskih oblika ima devet: prezent, aorist, imperfekat, imperativ, glagolski pridev radni, glagolski pridev trpni, glagolski prilog sadašnji, glagolski prilog prošli, infinitiv.

 

Složeni glagolski oblici sastoje se iz pomoćnog glagola i jednog od glagolskih prideva (radnog, trpnog) ili infinitiva. Složenih glagolskih oblika ima pet: perfekat, pluskvamperfekat, futur 1, futur 2, potencijal.

 

Infinitiv je osnovni glagolski oblik koji samo imenuje radnju, stanje ili zbivanje. Njime se ne označava lice, vreme, način, rod, broj. Nema određeno gramatičko značenje pa se zato i zove neodređeni glagolski oblik. Infinitiv ima dva oblika: sa obličkim nastavkom -TI (PEVATI, RADITI, ČITATI, MISLITI) i -ĆI (REĆI, SEĆI, IĆI, LEĆI, PEĆI). Upotrebljava se:

 

1. kao dopuna nepotpunim glagolima (Ne treba žaliti... - Može se zameniti: Ne treba da žali...),

 

2. za građenje futura 1 (Pesnik će ići zemljom blagodetnom).

 

Od infinitivne osnove grade se aorist, imperfekat, radni i trpni glagolski pridev, glagolski prilog prošli.

 

Glagolske vrste

 

Po konjugacijskim karakteristikama i odnosu infinitivne i prezentske osnove, svi glagoli u srpskom književnom jeziku dele se na sedam glagolskih vrsta.

 

1. Prezentska osnova na vokal -E: trese-mo
Infinitivna osnova na suglasnik: tres-ti

 

2. Prezentska osnova na vokal -E: piše-mo

Infinitivna osnova na vokal -A: pisa-ti

 

3. Prezentska osnova na -NE: brine-mo

Infinitivna osnova na -NU: brinu-ti

 

4.1. Prezentska osnova na -JE: čuje-mo

Infinitivna osnova bez nastavka: ču-ti

 

4.2. Prezentska osnova na -JE: kuje-mo

Infinitivna osnova na -A: kova-ti

 

5. Prezentska osnova na dugo A: peva-mo

ili dugo -E: razume-mo

Infinitivna osnova na kratko -A: peva-ti

ili kratko -E: razume-ti

 

6. Prezentska osnova na dugo -I: nosi-mo, vidi-mo

Infinitivna osnova na kratko -I: nosi-ti

ili na vokal -E: vide-ti

 

7. Prezentska osnova na vokal -I: dži-mo

Infinitivna osnova na vokal -A: drža-ti

 

Glagola sa odnosom osnova e:e ima samo tri: smem:smeti, umem:umeti, razumem:razumeti.

 

Prosti glagolski oblici

 

Prezent (sadašnje vreme) označava radnju, stanje ili zbivanje koji teku u isto vreme kada se o njima govori. Ova istovremenost se obeležava nekimjezičkim sredstvima (Evo pišem Jovanu pismo. - Upravo razgovaram sa Ivanom. - Baš razmišljam o tebi.) ili se jednostavno vidi iz konteksta. Gradi se od prezentske osnove i ličnih nastavaka:

piše-m piše-mo

piše-š piše-te

piše-0 piš-u

peva-ju vid-e

 

Aorist (pređašnje svršeno vreme) označava radnju, stanje i zbivanje koji su se izvršili neposredno pred trenutak govora; to je radnja završena u neposrednoj prošlosti. Zato se u oblicima aorista gotovo isključivo upotrebljavaju svršeniglagoli (NAPISATI - NAPISAH, SKOČITI - SKOČIH) ali se upotrebljavaju i nesvršeni glagoli uz označavanje svršenosti radnje nekim jezičkim sredstvom ili kontekstom (Tresosmo šljive kad čusmo da dolazite). Gradi se tako što se na infinitivnu osnovu dodaju nastavci za oblik i lični nastavci:

tres-oh-0 tres-os-mo

tres-0-e tres-os-te

tres-0-e tres-oš-e

vide-h-0 vide-s-mo

vide-0-0 vide-s-te

vide-0-0 vide-š-e

 

Imperfekat (pređašnje nesvršeno vreme) označava radnju, stanje i zbivanje neograničenog trajanja, koji su se vršili u prošlosti naporedo sa nekom drugom radnjom ili vremenskom situacijom. Retko se koristi u savremenom književnom jeziku, naročito u govorima ekavskog tipa. Gradi se od dveju osnova:

 

- od infinitivne osnove na -A na koju se dodaju nastavci za oblik i lični nastavci (ČITATI, PISATI, PEVATI, ORATI, KOVATI). Vokal A iz nastavka za oblik -AH sažima se sa vokalom A iz infinitivne osnove PISA- u dugi vokal A: ČITA-AH > ČITAAH > ČITAH.

 

pis-ah-0 pis-as-mo

pis-aš-e pis-as-te

pis-aš-e pis-ah-u

 

- od okrnjene prezentske osnove na koju se dodaju dvojaki nastavci: nastavci za oblik i lični nastavci.

 

1. Kod glagola tipa TONUTI, BRINUTI, NOSITI, VOZITI nastavci su tipa -AH-0, -AŠ-E; ovde se suglasnici iz osnove jotuju: TONjAH, BRINjAH, NOŠAH, VOŽAH.

 

brinj-ah-0 brinj-as-mo

brinj-aš-e brinj-as-te

brinj-aš-e brinj-ah-u

 

2. kod glagola tipa TRESTI, PLESTI, PRESTI nastavci su tipa -IJAH -0, -IJAŠ -E.

 

tres-ijah-0 tres-ijas-mo

tres-ijaš-e tres-ijas-te

tres-ijaš-e tres-ijah-u

 

U imperfektu se kod nekih glagola vrši i sibilarizacija: nekadašnji glagol PEKTI danas glasi PEĆI pa imperfekat glasi PEK-IJAH > PECIJAH.

 

Imperativ (zapovedni način) označava zapovest, želju ili molbu da se izvrši radnja, stanje ili zbivanje. Da li se njime izražava zapovest, želja ili molba zaključuje se po intonaciji govornika ali i po rečima upotrebljenim uz ovaj glagolski oblik: Uzmi i idi. - Reci mu neka uzme. - Molim te uzmi i dođi. Gradi se od trećeg lica množine prezenta odstranjivanjem nastavka i dodavanjem nastavaka za imperativ: -I, -J0 i -JI:

 

(oni) SEDE:

- -SED-I-MO

SED-I -SED-I-TE

- -(neka) SEDE

 

(oni) ČITAJU:

- ČITA-J-MO

ČITA-J0 ČITA-J-TE

- (neka) ČITAJU

 

(oni) TAJE:

- TA-JI-MO

TA-JI TA-JI-TE

- (neka) TAJE

 

Imperativ nema oblik prvog lica jednine jer se sebi ne zapoveda u govoru. Za treće lice jednine upotrebljava se rečca NEKA i treće lice jednine ili množine prezenta glagola koji se menja.

 

Radni glagolski pridev je neličan glagolski oblik jer nema oblike za označavanje lica vršioca radnje. Ima gramatičko značenje roda (RADIO, RADILA, RADILI) kao i obični pridevi pa otuda i naziv "glagolski pridev". Služi za građenje složenih glagolskih oblika u kojima je nosilac leksičkog značenja (perfekta, pluskvamperfekta, futura 2 i potencijala). Radni glagolski pridev označava da subjekat vrši radnju, aktivan odnos subjekta prema radnji (aktiv): Ja sam poslao pismo. Gradi se od infinitivne osnove i nastavaka:

 

PEVATI:

PEVA-O, PEVA-LA, PEVA-LO

PEVA-LI, PEVA-LE, PEVA-LA.

 

Trpni glagolski pridev je neličan glagolski oblik koji označava da se na nekome ili nečemu vrši ili je vršena neka radnja odnosno da neko ili nešto trpi vršenje radnje. Trorodan je (pridevska osobina pa zato i naziv "glagolski pridev"). Služi za građenje posebnih složenih glagolskih oblika u kojima je nosilac leksičkog značenja u pasivu. U rečenici Uvek je bio hvaljen radnju ne vrši subjekat nego neko ili nešto izvan njega - trpno stanje, pasiv (on ne hvali, nego njega hvale); Jovan je udaren na pešačkom prelazu ("Jovan je udario..." - subjekat je vršilac radnje; "Jovan je udaren..." - na subjektu je vršena radnja, on je trpeo radnju). Trpni pridev se gradi od infinitivne i prezentske osnove dodavanjem obličkog nastavka za trpni pridev i gramatičkih nastavaka za rod i broj:

 

-N; PELCOVAN, PELCOVANA, PELCOVANO

PELCOVANI, PELCOVANE, PELCOVANA

 

-EN: HVALjEN, HVALjENA, HVALjENO

HVALjENI, HVALjENE, HVALjENA

 

-T: SAGNUT, SAGNUTA, SAGNUTO

SAGNUTI, SAGNUTE, SAGNUTA.

 

Glagolski prilog sadašnji je neličan glagolski oblik koji se upotrebljava uz glagol u ličnom obliku (koji vrši predikatsku funkciju) određujući mu način vršenja radnje (Pripovedao je osmehujući se). Zato se i naziva "glagolski prilog". Označava radnju koja se vrši u isto vreme kad i neka druga radnja (predikatska): Idem pevajući. - Išao sam ievajući. - Ići ću pevajući. Gradi se od punog oblika 3. lica množine prezenta dodavanjem obličkog nastavka -ĆI: oni NOSE > NOSE + ĆI > NOSEĆI; oni PEVAJU > PEVAJU + ĆI > PEVAJUĆI. Gradi se od nesvršenih glagola.

 

Glagolskn prilog prošli je neličan glagolski oblik koji se upotrebljava uz glagol u ličnom obliku označavajući radnju koja se izvršila pre radnje glagola u ličnom obliku (predikata): Prekrstivši se, zaora prvu brazdu. Zato što određuje vreme vršenja radnje glagola u ličnom obliku naziva se glagolski prilog. Gradi se obično od svršenih glagola dodavanjem obličkih nastavaka -V ili -VŠI na infinitivnu osnovu: SKOČITI > SKOČI + VŠI > SKOČIVŠI; VIDETI > VIDE + V(ŠI) > VIDEV(ŠI).

 

Promena pomoćnih glagola

 

Pomoćni glagoli su oni glagoli čija je osnovna funkcija da svojim oblicima služe za građenje složenih glagolskih oblika (perfekta, pluskvamperfekta, futura 1, futura 2, potencijala). U srpskom književnom jeziku pomoćni glagoli su JESAM, BITI, HTETI. Ovi glagoli imaju i posebne oblike promene.

 

Pomoćni glagol JESAM ima samo oblike prezenta u punom (naglašenom) i kraćem (nenaglašenom, enklitičkom) obliku. jesam, sam jesmo, smo nisam nismo jesi,si jeste,ste nisi niste jeste, je jesu, su nije nisu.

 

Pomoćni glagol BITI ima sve oblike osim trpnog glagolskog prideva.

 

Prezent: budem, budeš, bude, budemo, budete, budu

 

Imperativ: -, budi, (neka bude), budimo, budite, (neka budu)

 

Aorist: bih, bi, bi, bismo, biste, biše

 

Imperfekat: bejah, beh; bejaše, beše; bejaše, beše; bejasmo, besmo; bejaste, beste; bejahu, behu

 

Radni glagolski prilog: bio, bila, bilo; bili, bile, bila

 

Glagolski prilog sadašnji: budući (budući)

 

Glagolski prilog prošli: bivši (biv)

 

Pomoćni glagol HTETI ima sve oblike osim trpnog glagolskog prideva.

 

Prezent:

hoću, ću / neću

hoćeš, ćeš / nećeš

hoće, će / neće

hoćemo, ćemo / nećemo

hoćete, ćete / nećete

hoće, će / neće

 

Imperativ: -, htedni, (neka hoće), htednimo, htednite, (neka hoće)

 

Aorist:

hteh, htedoh

hte, htede

hte, htede

htesmo, htedosmo

hteste, htedoste

hteše, htedoše

 

Impervekat: hoćah, hoćaše, hoćaše, hoćasmo, hoćaste, hoćahu

 

Glagolski prilog sadašnji: hoteći

 

Glagolski prilog prošli: htevši, htev

 

Radni glagolski pridev: hteo, htela, htelo; hteli, htele, htela

 

Glagoli JESAM i HTETI u prezentu imaju i kraće, enklitičke oblike koji se češće koriste od dužih, akcenatskih oblika.

 

Akcenatski oblici nrezenta glagola JESAM i HTETI upotrebljavaju se kada je rečenični akcenat na njima, kada se naglašava ono što kazuju: Ja jesam to rekao i ostajem pri tome prema, Ja sam to rekao i ostajem pri tome.

 

Enklitički oblici nikada ne stoje na početku rečenice. U tom položaju može se upotrebiti samo oblik JE u upitnim rečenicama pored upitne rečce LI: Je li ispitivao?

 

Enklitički oblici nikada ne stoje iza delova rečenice koji su odvojeni zapetom.

 

U odričnim oblicima glagola JESAM i HTETI odrična rečca NE piše se spojeno sa pomoćnim glagolom.

 

Odrična rečca NE piše se zajedno sa svim oblicima glagola IMATI: NEMAM, NEMAHU, NEMAJUĆI. Međutim, ima i izuzetaka: Ne imao od sria poroda. - Ne imadoh vremena da se javim.

 

Odrična rečca NE ide spojeno i u posebnim oblicima imperativa: NEMOJ, NEMOJMO, NEMOJTE.

 

U svim ostalim slučajevima negacija NE piše se odvojeno od glagola uz koji stoji.

 

Pomoćni glagoli ne služe kao pravi glagoli da subjektu pripišu neku radnju, stanje ili zbivanje.

 

1. Oni su samo spona između subjekta i onoga što mu se predikatom pripisuje: Petar je zanatlija. - On će doći,

2. Oni su oznake rečeničnosti.

3. Najzad, pomoću njih se oblikuju složeni glagolski oblici. Iz tih razloga se zovu pomoćni glagoli.

 

Složeni glagolski oblici

 

Složeni glagolski oblici sastoje se iz pomoćnog glagola JESAM, BITI ili HTETI u ličnom glagolskom obliku (obično enklitičkom) i glagolskog prideva ili infinitiva. Složeni glagolski oblici su perfekat, pluskvamperfekat, futur 1, futur 2, potencijal.<

 

Perfekat (prošlo vreme) označava da se neka radnja vršila ili izvršila u prošlosti uopšte. Gradi se od nenaglašenog (enklitičkog) oblika prezenta pomoćnog glagola JESAM i radnog glagolskog prideva glagola koji se menja.

 

Muški rod: Ja sam pevao, ti si pevala, on je pevao, mi smo pevali, vi ste pevali, oni su pevali.

 

Ženski rod: Ja sam pevala, ti si pevala, ona je pevala, mi smo pevale, vi ste pevale, one su pevale

Srednji rod: -, -, ono je pevalo, -, -, ona su pevala.

 

Ako subjekat nije iskazan, enklitički oblik pomoćnog glagola stoji posle radnog glagolskog prideva: Pevao sam. - Došla je.

 

Kada se posebno želi istaći neka radnja, to se ostvaruje dužim (akcentovanim) oblikom prezenta pomoćnog glagola JESAM: On jeste odustao od letovanja prema neutralnom - On je odustao od letovanja. U drugom primeru reč je o običnoj informaciji; u prvom primeru čin odustajanja je naglašen.

 

Koristi se i krnji perfekat, uglavnom iz stilskih razloga: Sedeo sam na keju i tonuo u sećanja na te dane.

 

Kod povratnih glagola u trećem licu jednine pomoćni glagol se izostavlja: Ja sam se vratio ali On se vratio; Ja sam se vratila ali Ona se vratila.

 

Pluskvamperfekat (davno prošlo vreme) označava radnju, stanje ili zbivanje koji su se vršili i izvršili u prošlosti pre neke druge prošle radnje. Gradi se na dva načina.

 

1. Od imperfekta pomoćnog glagola BITI (BEJAH...) i radnog glagolskog prideva glagola koji se menja:

 

bejah / beh pevao, bejasmo / besmo pevali

bejaše / beše pevao, bejaste / beste pevali

bejaše / beše pevao, bejahu / behu pevali

 

2. Od perfekta pomoćnog glagola BITI (BIO SAM...) i radnog glagolskog prideva glagola koji se menja:

 

bio sam pevao bili smo pevali bio si pevao bili ste pevali bio je pevao bili su pevali.

 

Futur(buduće vreme) označava radnje koje će se vršiti posle vremena govorenja, u budućnosti.

 

1. Kada se gradi od glagola čiji se infinitiv završava na -TI futur ima dva lika:

 

- složeni glagolski oblik: od enklitičkog oblika prezenta glagola HTETI i infinitiva glagola koji se menja:

ja ću pevati, mi ćemo pevati

ti ćeš pevati, vi ćete pevati

on, ona, ono će pevati

oni, one, ona će pevati

 

- prost glagolski oblik: na okrnjeni infinitiv dodaju se enklitički oblici prezenta glagola HTETI: PEVAT + ĆU > PEVATĆU (T je već sadržano u nastavku -ĆU pa se ono iz infinitiva gubi) > PEVAĆU.

pevaću, pevaćemo

pevaćeš, pevaćete

pevaće, pevaće

 

2. Kada se gradi od glagola sa infinitivom na -ĆI, uvek je složeni glagolski oblik:

 

ja ćureći, rećiću

ti ćeš reći, reći ćeš

on, ona, ono će reći, reći će

mi ćemo reći, reći ćemo

vi ćete reći, reći ćete

oni, one, ona će reći, reći će

 

Futur 2 (predbuduće vreme) označava radnju, stanje ili zbivanje koji će se vršiti ili izvršiti pre neke druge buduće radnje:

 

Ako me budu pozvali, pevaću u horu.

 

Buduće radnje:

budu pevali - prethodna radnja

pevaću u horu - potonja radnja

 

Gradi se od prezenta pomoćnog glagola BITI (BUDEM...) i radnog glagolskog prideva glagola koji se menja:

budem radio, budemo radili

budeš radio, budete radili

bude radio, la, lo, budu radili, le, la

 

Potencijal, kondicional (mogući način) izražava mogućnost, želju, nameru ili uslov vršenja ili izvršenja neke radnje:

 

Mogućnost: Ti bi položio da nisi imao preveliku tremu.

Želja: Upisao bih stomatologiju.

Namera: Da biste pobedili, morate češće trenirati.

Uslov: Ako bih postigao odličan uspeh, upisao bih fakultet.

 

Gradi se od oblika aorista pomoćnog glagola BITI i radnog glagolskog prideva glagola koji se menja.

 

bih radio Ali i: radio bih

bi radio

bi radio

bismo radili biste radili bi radili

 

PItanja, zadaci, vežbe

 

1. Glagoli DIĆI, MAĆI, TAĆI, DOBIJATI imaju još jedan infinitivni oblik. Ispišite te oblike.

 

2. Kako glasi prvo lice jednine prezenta glagola MOĆI?

 

3. Od sledećih glagola načinite oblike trpnog prideva: PUSTITI, VODITI, OBUTI, SAVITI, PEĆI. Objasnite koje se glasovne promene dešavaju u oblicima trpnog prideva.

 

4.Glagoli NEGODOVATI, NEDOSTAJATI, NESTATI, NESTAJATI napisani su pravilno. Zašto je to tako?

 

Da pomognemo. Uporedite sledeće dve rečenice i značenje istaknute reči u njima:

Neke reči će nestati iz jezika svakodnevnog Govora. Važno je: ne stati pred preprekama.

 

Gramatika - Bezlične rečenice

Gramatika - Brojevi

Gramatika - Imenice

Gramatika - Kongruencija - slaganje reči i rečenice

Gramatika - Lični glagolski oblici

Gramatika - Nelični glagolski oblici 

Gramatika - Padeži u srpskom jeziku

Gramatika - Padežni sistem

Gramatika - Pasivne rečenice

Gramatika - Pomoćne reči

Gramatika - Pridevi

Gramatika - Prilozi

Gramatika - Sintagma

Gramatika - Sintaksa

Gramatika - Sintaksa - Glagolskih oblika

Gramatika - Sintaksa - Komunikativna rečenica

Gramatika - Sintaksa - Naporedne konstrukcije rečenice

Gramatika - Sintaksa - Nezavisne predikatske rečenice

Gramatika - Sintaksa - Reč

Gramatika - Sintaksa - Rečenica

Gramatika - Sintaksa - Prosta i složena rečenica

Gramatika - Sintaksa - Sistem nezavisnih rečenica

Gramatika - Sintaksa - Zavisne rečenice

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - aktuelni kvalifikativ

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - apozicija

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - atribut

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - kopula

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - modeli rečenica

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - nepravi objekat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - pravi objekat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - predikat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - priloške odredbe

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - razvijanje rečenice

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - složeni predikat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - subjekat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - subjekat logički