Gramatika - Sintaksa - Naporedne konstrukcije rečenice

Naporedne (koordinativne) konstrukcije čine dve ili više nezavisnih predikatskih rečenica:

Dolazi mesec jun i počinju prijemni ispiti.

Ovakve konstrukcije nazivaju se naporednosložene rečenice ili nezavisnosložene rečenice. Ovde termin nezavisna označava da su dve rečenice međusobno nezavisne, odnosno da su povezane naporednim (nezavisnim) odnosom. Ova veza više predikatskih rečenica imenuje se terminima naporednost, nezavisnost, koordinacija, parataksa, priređenost. U navedenoj rečenici dve klauze su potpuno zaokružene poruke. U prvoj rečenici centralna reč (leksičko jezgro) jeste glagol DOĆI, a u drugoj to je glagol POČETI.

U naporednoj konstrukciji treba uočiti:

1. članove konstrukcije

2. funkciju koju obavljaju

3. tip naporednog odnosa

4. obeležja odnosa.

U navedenom primeru članovi (jedinice) naporedne konstrukcije su obaveštajne rečenice doći i početi; njihova funkcija je obaveštenje; tip naporednog odnosa je sastavni; obeležje naporednog odnosa je naporedni veznik I.

U okviru jedne naporedne konstrukcije u naporednom odnosu su rečenice iste vrste (obaveštajne, upitne i slično). Ređe su heterofunkcionalne veze rečenica različite vrste: Petar odlazi, isprati ga (obaveštajna + imperativna rečenica).

Sva obeležja naporednih odnosa (veznici, rečce) nazivaju se koordinatori.

Među članovima naporedne konstrukcije postoji nekoliko vrsta naporednih odnosa: sastavni, rastavni, suprotni, zaključni, isključni i gradacioni.

Sastavni odnos (kopulativni) ostvaruju jedinice naporedne konstrukcije sa paralelnim (istovremenim) i međusobno saglasnim radnjama ili situacijama ili sa radnjama koje se nadovezuju jedna na drugu. Obeležja njihovog odnosa su veznici I, NI, NITI; PA, TE:

Autobus se pokvario i nismo stigli na utakmicu.

On pije kafu i čita novine.

Spakovao je knjige pa otišao u školu.

Nije ni telefonirao ni pisao.

Rastavni odnos (disjunktivni) povezuje dve alternativne jedinice naporedne konstrukcije od kojih može da se realizuje samo jedna, a obeležje je veznik ILI. Alternacija se ističe stavljanjem veznika ILI na početku obe rečenice:

Ići ću u šetnju ili ću ostati kod kuće.

Ili kupi alat ili ospšvi zanat.

Ili ću ići u šetnju ili ću ostati kod kuće.

Suprotan odnos je veza dve jedinice naporedne konstrukcije, koje međusobno nisu saglasne nego su suprotne, nesaglasne i protivurečne. Obeležja ovoga odnosa su veznici: A, ALI, VEĆ, NEGO, NO, PA IPAK.

Ja mu pišem, ali on ne odgovara.

Petar se spremao za utakmicu, ali je ostao na klupi.

Nije prijavio ispit, nego je odustao.

Um caruje, snaga klade valja.

U ovim naporednim odnosima (sastavnim, rastavnim i suprotnim) mogu stajati nezavisne predikatske rečenice, zavisne predikatske rečenice, sintagme i reči.

Zaključni odnos (konkluzivni) ostvaruju dve nezavisne predikatske rečenice kada sadržina druge rečenice proističe iz sadržine prve rečenice kao logični zaključak. Obeležje ovog odnosa je veznik DAKLE i veznički spoj PREMA TOME:

Dobro se pripremio, biće primljen.

Solidno je uradio zadatak, dobiće dobru ocenu.

Uporno vežba, sigurno će naučiti plivanje.

Isključni odnos (ekskluznvni) ostvaruju dve nezavisne predikatske rečenice kada se drugom rečenicom nešto isključuje iz sadržine prve rečenice. Obeležja ovog odnosa su veznici SAMO, JEDINO i spojevi SAMO ŠTO, JEDINO ŠTO, TEK ŠTO:

Svi su položili, Petar je pao.

Svi su dali po dvadeset dinara, jedino je Ivan dao pedeset dinara.

Svi su ponešto rekli, samo je Ivan ćutao.

Gradacioni odnos (odnos stepenovanja) dveju nezavisnih predikatskih rečenica nastaje tako što se druga rečenica ističe u odnosu na prvu rečenicu naročitim naglašavanjem koje se postiže na dva načina. Obeležja su NE SAMO (ŠTO/DA) uz prvi član i VEĆ, A KAMOLI, NEGO/NO uz drugi član. Naglašavanje se postiže na dva načina.

Kad se ostvaruje drugom rečenicom iskazana situacija: Ne samo što je položio, nego je i pohvalu dobio.

Kada se drugom rečenicom ističe sadržina druge rečenice u odnosu na prvu: Pomagao sam mnogima, a kamoli da neću tebi pomoći.

Termin nezavisna rečenica koristi se za označavanje funkcionalne nezavisnosti: rečenica je nezavisna ako može da stoji sama.

Naporedni odnosi među funkcionalno paralelnim sintaksičkim jedinicama

Među funkcionalno paralelnim sintaksičkim jedinicama uspostavljaju se naporedni odnosi.

U širim sintaksičkim jedinicama javljaju se sintaksičke jedinice nižeg reda u paralelnim funkcijama i naporednim (koordinativnim) sintaksičkim odnosima.

Petar i Ivan uče.

Petar i Ivan odmaraju i pevaju.

Petar i Ivan uče biologiju i hemiju.

U ovim primerima javljaju se

1. dva subjekta

2. dva subjekta i dva predikata

3. dva subjekta i dva objekta.

Među naporednim jedinicama uspostavljaju se različite vrste naporednih odnosa (sastavni, rastavni, suprotni), koji se obeležavaju naporednim (koordinativnim) veznicima I, ILI, NEGO:

Ivan uči hemiju i biologiju.

Ivan uči hemiju ili biologiju.

Ivan ne uči hemiju nego biologiju.

Za razumevanje načina koordiniranja naporednih jedinica u govoru su važne intonacija i pauza, a u pisanju zarez.

U funkciji naporednih konstituentskih jedinica javljaju se reči i sintagme:

Ivan polaže hemiju i biologiju.

Ivan polaže matematiku, biologiju i fizičku hemiju.

Ivan polaže fizičku hemiju i nacrtnu geometriju.

Videli smo da se koordiniraju i nezavisne predikatske rečenice sa; naporednim komunikativnim funkcijama:

Kao naporedni konstituenti javljaju se zavisne rečenice.

Sastavni: Čim je dobio knjigu, seo je da uči. (Vremenska rečenica).

Rastavni: Ako kupiš knjigu ili je pozajmiš, javi mi. (Rastavni odnos dveju uslovnih rečenica).

Suprotni: Dubravka je rekla da sprema ispit, ali ne i da će izaći na ispit. (Suprotni odnos izričnih rečenica koje su u okviru više rečenice u funkciji pravog objekta).

Raspored sintaksičkih jedinica

Rečenica se konstituiše tako što se odabrane sintaksičke jedinice raspoređuju prema sintaksičkim principima srpskog književnog jezika. Sintaksičke jedinice (od pojedinačne reči, preko sintagme do rečenice) raspoređuju se i povezuju po principima koji su rezultat prirode samog jezika, koju svaki govornik usvaja u procesu prirodnog učenja maternjeg jezika. To nisu naknadno sročeni (propisani) principi, nego principi proistekli iz prirode samoga jezika.

Reči kao najmanje sintaksičke jedinice okupljaju se u više sintaksičke jedinice - sintagme; sintagme se okupljaju u više sintaksičke jedinice - rečenice.

Sve jedinice koje čine jednu sintagmu grupišu se jedna uz drugu: raspoređivanje jedinica u okviru sintagme ograničeno je na nekoliko mogućnosti. Reč se može naći u sintagmi ili ispred ili iza jezgra sintagme (upravnog člana).

Stariji čovek, dnevne novine, šetajući parkom.

Zavisni konstituenti raspoređuju se zavisno od tipa i funkcije konstituentske jedinice. Tako na primer, atributi izrečeni pridevom i pridevskom zamenicom stoje ispred imenice, a padežni atribut stoji iza imenice koju određuje.

Novi profesor predaje istoriju.

Profesor iz Gimnazije predaje istoriju.

Predlog uvek stoji na početku predloško-padežne konstrukcije.

Petar polaže prijemni ispit u junu.

Kuća se nalazi ispod puta.

Rečenični konstituenti (subjekat, predikat, objekat) obično imaju prirodni raspored: subjekat (vršilac radnje), predikat (radnja), objekat (predmet radnje).

Stariji čovek čita dnevne novine šetajući parkom.

Stariji čovek - sub. sint.

čita - pred.

dnevne novine - obj. sint.

šetajući parkom - pril. sint.

Međutim, raspoređivanje osnovnih konstituenata rečenice veoma je slobodno jer su ovi članovi pokretljiviji.

Petar je kupio knjigu. (Svaki član pridodaje novu informaciju)

Knjigu je kupio Petar. (Subjekat rečenice pruža informaciju)

Petar je knjigu kupio. (Informacija sadržana u predikatskom jezgru rečenice)

Pravilnim rasporedom formira se rečenična perspektiva kojom se ostvaruje postupnost u iskazivanju, razumevanju i prihvatanju poruke rečenice.

Informativna aktualizacija rečenice

Proces informativne aktualizacije rečenice je proces pridavanja rečenici i njenim konstituentima onih informativnih vrednosti koje oni treba da imaju u aktuelnoj komunikativnoj situaciji.

Način aktualizacije zavisi od rečenične perspektive koja se postiže

- raspoređivanjem rečeničnih konstituenata,

- upotrebom rečenične intonacije,

- upotrebom rečeničnog akcenta.

Rečenična perspektiva formira se tako što se iskazuje

- nosilac perspektive - imenički pojam,

- predikatsko jezgro - predikatom formirani deo rečenice.

Kada je informacija koncentrisana na samo jedan konstituent, a on se istakne rečeničnim akcentom ili se raspoređuje na kraj rečenice, onda se kaže da je to fokus ili informativno težište.

Rečenica: Petar je kupio knjigu

Svojom celokupnošću prenosi informaciju čiji je ton neutralan jer se intonacijom ni akcentom ne ističe ni jedan rečenični član. Međutim, preraspoređivanjem rečeničnih konstituenata i posebnim isticanjem svakog od njih, dobija se široka lepeza različitih informacija.

Petar je kupio knjigu. - Kupio je knjigu Petar.

Petar je kupio knjigu. - Petar je knjigu kupio.

Petar je kupio knjigu. - Petar je knjigu kupio.

Petar je knjigu kupio. - Kupio je Petar knjigu.

Petar je knjigu kupio. - Kupio je Petar knjigu.

Petar je knjigu kupio. - Kupio je Petar knjigu.

Knjigu je Petar kupio.

Knjigu je Petar kupio.

Knjigu je Petar kupio.

Knjigu je kupio Petar.

Knjigu je kupio Petar.

Knjigu je kupio Petar.

Komunikativna kohezija

Predikatska rečenica ima sopstvenu komunikativnu vrednost, ali može biti konstituent složene komunikativne rečenice. Daljim povezivanjem prostih komunikativnih rečenica i složenih komunikativnih rečenica u pisanoj poruci kao proizvodu govora nastaju nadrečenične celine čijim daljim povezivanjem nastaje tekst.

Način na koji se proste predikatske rečenice povezuju u složene komunikativne rečenice a ove dalje u tekst naziva se komunikativna kohezija.

Petar je u knjižari kupio knjigu.

Petar je ušao u knjižaru i kupio knjigu.

Prva rečenica kupiti je samostalna komunikativna celina čija je struktura: subjekat + predikat + odredba mesta + pravi objekat.

Druga rečenica kupiti koordinirana je sa rečenicom ući veznikom I (sastavni odnos). Pošto je rečenica kupiti u kontekstu rečenice ući, u njoj su izostavljeni subjekat i odredba mesta i time komunikativnom kohezijom postignuta jednostavnost i ekonomičnost izražavanja.

Komunikativna kohezija ostvaruje se u govoru i tekstu i upotrebom elipse. Ona se ostvaruje u procesu povezivanja pitanja i odgovora:

- Kada idemo na izlet?

- Sutra. (= Sutra idemo na izlet.)

U odgovoru su izostavljeni suvišni delovi koji su već sadržani u pitanju.

U nadrečenične celine ubrajaju se paragraf (pasus), odeljak, glava, deo, tom (knjiga).

Gramatika - Bezlične rečenice

Gramatika - Brojevi

Gramatika - Glagoli

Gramatika - Imenice

Gramatika - Kongruencija - slaganje reči i rečenice

Gramatika - Lični glagolski oblici

Gramatika - Nelični glagolski oblici 

Gramatika - Padeži u srpskom jeziku

Gramatika - Padežni sistem

Gramatika - Pasivne rečenice

Gramatika - Pomoćne reči

Gramatika - Pridevi

Gramatika - Prilozi

Gramatika - Sintagma

Gramatika - Sintaksa

Gramatika - Sintaksa - Glagolskih oblika

Gramatika - Sintaksa - Komunikativna rečenica

Gramatika - Sintaksa - Nezavisne predikatske rečenice

Gramatika - Sintaksa - Reč

Gramatika - Sintaksa - Rečenica

Gramatika - Sintaksa - Prosta i složena rečenica

Gramatika - Sintaksa - Sistem nezavisnih rečenica

Gramatika - Sintaksa - Zavisne rečenice

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - aktuelni kvalifikativ

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - apozicija

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - atribut

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - kopula

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - modeli rečenica

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - nepravi objekat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - pravi objekat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - predikat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - priloške odredbe

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - razvijanje rečenice

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - složeni predikat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - subjekat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - subjekat logički

Gramatika - Zamenice