Gramatika - Padežni sistem

Pojam padežnog sistema i predloško-padežnih konstrukcija

Padeži su oblici imenskih reči kojima se označavaju različiti odnosi među rečima u rečenici. Padež je gramatička morfološka kategorija jer imenica mora da bude u jednom od sedam padeža, koji označavaju odnose među rečima u rečenici. Padež je i sintaksička kategorija jer reguliše upotrebne vrednosti imeničkih reči. Zato je padež jedna od morfosintaksičkih kategorija imeničkih reči. Druga morfosintaksička kategorija je broj - jednina i množina: imenička reč u rečenici uvek mora biti u nekom padežnom obliku u jednini ili množini. I jedna i druga su opšte morfosintaksičke kategorije u okviru kojih su posebne morfosintaksičke kategorije svakog člana sistema - svaki od sedam padeža, jednina, množina.

Padežni sistem srpskog književnog jezika čini sedam posebnih kategorija u jednini i množini. Svaki padež ima svoj oblik, karakteristično značenje i funkciju rečeničnog člana (konstituenta). Svoje puno značenje padeži (s predlogom ili bez predloga) dobijaju u rečenici.

Padežni sistem, kao podsistem jezičkog sistema. ima funkciju ostvarivanja komunikativne uloge jezika. Padeži i predloško-padežne konstrukcije konstituišu rečenice kao komunikativne jedinice.

Značenje padeža iskazuje vrstu odnosa imenice u datom padežnom obliku prema predikatu i drugim rečima u rečenici. Padež istovremeno, kao sintaksička kategorija, obeležava ne samo značenje imeničke jedinice nego i njenu sintaksičku funkciju u rečenici.

Svaki padež ima svoju konstituentsku vrednost u rečenici (član rečenične konstrukcije) pa samim tim označava strukturnu, semantičku i komunikativnu vrednost imeničke jedinice u rečenici.

Strukturna vrednost je u sintaksičkoj funkciji, u službi padežnog oblika u rečenici (subjekat, objekat, priloška odredba). Ona identifikuje sintaksičku funkciju konstituenta:

Plivao je s naporom. (Odnos prema predikatu, odredba za način.)

Sintaksička vrednost je u značenju imeničke reči (imenička, pridevska i priloška značenja). Ona identifikuje značenje sintaksičke funkcije:

Dobio je kutiju za pribor s poklopcem.. (Odnos prema objektu, atribut.).

Komunikativna vrednost je u tipu odnosa datog padeža prema situaciji (dozivanje, skretanje pažnje):

Ovo nije u redu, Petre!

Kada se govori o padežima koriste se dva termina: padež i predloško-padežna konstrukcija. Padež je naziv za padežni oblik bez predloga (Nabavio je knjige), dok je predloško-padežna konstrukcija naziv za padežni oblik sa predlogom (Razgovarali su o knjigama).

Oblicima padeža upravljaju druge reči ili njihovi drugi oblici (imenice, glagoli, pridevi, prilozi).

- Genitivom upravljaju imenice (komad hleba, čovek visoka rasta), nomina agentis (lovac ljudi, lovac riba), nomina akcionis (kopanje zemlje, klesanje kamena).

- Akuzatatvom upravlja glgol (pisati pismo, čitati novine).

- Genitivom upravlja pridev (pun vode, želja i čokolade) « prilog (malo hleba, puno siromaha).

- Glagoli kretanja ili mirovanja upravljaju istim predlogom i istom imenicom: U, SOBA (Sedi sam u sobi, - Ušao je u sobu.).

Padeži su nezavisni i zavisni. Nezavisni padeži su nominativ i vokativ. Nominativ je padež naziva, imenovanja; on je nezavisni oblik sa glavnom funkcijom u rečenici (subjekat). Vokativ ima značenje dozivanja, skretanja pažnje, divljenja, čuđenja, uzvika, eksklamacije. Naknadno je došao u rečenicu, labavo je vezan za nju, labavost se označava znacima za razdvajanje. Zavisni (kosi) padeži su svi ostali. Oni označavaju da imenica stoji u nekom zavisnom odnosu prema drugim rečima u rečenici. Zato nezavisna.reč (imenica) preko svog zavisnog oblika, funkcionalno (u upotrebi u rečenici), prelazi u priloško, pomoćno značenje. Tako su od zavisnih padeža s predlogom ili bez predloga nastajali mnogi prilozi (s mukom, na brzu ruku, subotom, nedeljom, danju, noću, zorom, zimi, leti, ujutro, napolju, namrtvo, izjutra, napamet) i predloški izrazi.

Zavisni padež i upravna reč čine padežnu sintagmu: leteti avionom, zid od kamena, bogat rudama.

Struktura padežnog sistema

Padežni sistem srpskog književnog jezika čini sedam padežnih oblika: nominativ, genitiv, dativ, akuzativ, vokativ, instrumental i lokativ. Kada se imenica upotrebi u rečenici ona mora da bude u jednom od sedam padeža, kojim će se označiti njen odnos prema drugim rečima u rečenici. Za označavanje tog odnosa, značenja i funkcije imenice u rečenici nije dovonjan samo padežni oblik; te relacije preciziraju se upotrebom predloga i predloških izraza. Nominativ i vokativ uvek su bez predloga, lokativ je uvek sa predlozima, ostali zavisni padeži idu bez predloga i sa predlozima. Genitiv je padež sa najvećim brojem predloga i predloških izraza; uz dativ idu samo tri predloga. Mnogi predlozi idu sa dva ili tri padeža: akuzativ i lokativ (O, U, NA); akuzativ i instrumental (ZA, POD, PRED, MEĐU, NAD); genitiv, akuzativ, instrumental (PRED).

1. Nominativ (Dobija se na pitanje Ko? Šta?), oblik koji označava ko je vršilac radnje ili kome/čemu se pripisuje osobina ili stanje: Moj profesor je otšiao u penziju.

2. Genitiv (Koga? Čega?), označava od koga/od čega što potiče, od čega se uzima deo, kome / čemu nešto pripada: Usuo je malo šećera. - Plaši se zmije. - Pozajmio sam auto moga prijatelja.

Predlozi: OD, DO, ISPRED, IZNAD, ISPOD, IZA, SA, KOD, OKO, PRED, IZ, KRAJ, PRE, POSLE, ZBOG, PROTIV, RADI, ISPRED.

3. Dativ (Kome? Čemu?), označava kome/čemu je nešto namenjeno, dato, upućeno: Pomogao je Jovanu da uradi domaći rad.

Predlozi: K(A), PREMA, UPRKOS.

4. Akuzativ (Koga? Šta?), označava koga/šta obuhvata glagolska radnja: Upoznali su većinu sela u okolini grada. - Rano su stigli u Grad.

Predlozi: NA, O, PO, U, KROZ, NIZ, NAD, POD, PRED, MEĐU, ZA.

5. Vokativ služi za dozivanje, skretanje pažnje, obraćanje: Gospodine profesore, doneo sam vam knjigu.

6. Instrumental (S kim? Čime?), označava čime se vrši radnja (oruđe) i s kim/ s čim je što u zajednici: Najradije pšiem olovkom. - Putovao sam sa drugovima iz odeljenja.

Predlozi: S(A), NAD, POD, PRED, MEĐU, ZA.

7. Lokativ (O kome? O čemu?), označava o kome/o čemu se govori ili gde se što vrši, čini ili nalazi: Razgovarali smo o ekskurziji. - Najradije je živeo u svojoj planinskoj kućici.

Predlozi: U, NA, O, PO, PRI, PREMA.

Uz padežne oblike idu i predloški izrazito su imenice u zavisnom padežu sa ili bez predloga: U IME, POVODOM, PRILIKOM, BEZ OBZIRA NA, S OBZIROM NA, U VEZI SA, U ZAVISNOSTI OD.

Glavna značenja padeža

Isti padež često može imati različita značenja koja su specifičnost i nekog drugog padeža. Množina različitih značenja jednog padeža s predlogom ili bez predloga ukazuje na velike mogućnosti u razvijanju sinonimike i bogatstva izražajnih mogućnosti srpskog književnog jezika.

Nominativ je padež imenovalja nekog pojma, vršioca radnje, nosioca stanja ili osobine. Gost otvori kapiju. -Ivan je bolestan.

Genitiv je padež snajširim značenjem i najraznovrsnijom upotrebom bez predloga i sa predlozima. Opšte značenje mu je poticanje:

- Posesivni (prisvojni) genitiv označava potpuno ticanje (pripadanje i slično): Ovo su deca moje sestre.

- Partitivni (deoni) genitiv označava delimično ticanje, deo nečega: Uzmi malo čaja.

- Ablativni genitiv označava ticanje po poreklu, odvajanje: Nosi bundu od skupocenog krzna,- Pojeo je komad sira.

- Kvalitativni geneitiv označava osobinu: Ušla je devojka plavih očiju.

- Priloška značenja (mesto, vreme, način itd): Ubrzo je skrenuo sa puta. - Sledeće srede počinje raspust. -Došao je drage volje.

Dativ označava namenu, upravljenost, pravac ili cilj kretanja, dopusno stanje: Podeljene su nagrade odličnim učenicima. - Krenuli su prema školi. - Spava mu se. - Otišao je uprkos nevremenu. - Jesi l' mi se umorio, sine? Poslednji primer je etički dativ.

Akuzativ označava predmet radnje, nosioca stanja, prostorni odnos, niz priloških značenja (vreme, mesto, način, meru, količinu): Piše pismo. - Plaše me ispiti. - Prošetali smo kroz park. - Doručkovao je na brzinu.

Vokativ je padež dozivanja, skretanja pažnje, divljenja, čuđenja, uzvika, eksklamacije: Ivane, dođn. - Slušaj, sine, svoju majku.

Instrumental ima opšte značenje zajednice sa dva uža značenja:

1. sredstvo (instrumentalno značenje, instrumental bez predloga): Uvek piše grafitnom olovkom.

2. društvo (socijativno značenje, instrumental s predlogom S(A): Na letovanje idem s roditeljima.

Pored toga instrumental ima i značenja osobine (kvalifikativni instrumental), načina, mesta, vremena: Ušla je devojka s plavom kosom. - Recitovao je zvonkim glasom. - Lutali smo planinom. - Subotom idemo u vinograd.

Lokativ ima glavno značenje mesta, predmeta razgovora i razmišljanja, vremena i načina: Ostavili smo prtljag u garderobi. - Ostao je na selu. - Diskutujemo o najnovijem romanu. - Po dolasku je podneo izveštaj. -Auto je prodao u delovima.

Glavne funkcije padeža

Nominativ:

subjekat: Ivan studira na Fakultetu organizcionih nauka;

predikativ: Ivan je student

atributiv: Postavio je kamen temeljac

apozicija: Petar, moj brat, polaže diplomski.

Genitiv:

logički subjekat: Njega ne zanima izlet;

nepravi objekat: Oni se boje istine;

varijanta pravog objekta: Popio sam čašu vode

atribut: Obukla je bluzu od svile

apozicija: Ivana, mog brata, nisam dugo video.

priloške odredbe: Turci te jeseni dođu na Moravu.

Došao je drage volje.

Dativ:

logički subjekat: Ivanu je hladno

nepravi objekat: Raduju se uspehu;

priloška odredba: Vratio se svome poslu.

Pogledao je prema voćnjaku.

Akuzativ:

pravi objekat: Petar piše pismo;

logički subjekat: Ivana boli glava

priloška odredba: Dogovoren je sastanak u subotu.

Krenuo je kroz šumu.

Kazivala je kroz plač.

Vokativ:

skretanje pažnje: Petre, tebe čekam.

Instrumental:

nepravi o bjekat: On se bavi plivanjem

atribut: Ušla je devojka s plavom kosom

priloška odredba: Krenuli su kosom.

Organizovali su putovanje brodom.

Subotom nemamo nastavu.

Lokativ:

nepravi objekat: Govorili smo o muzici;

atribut: Bio je to čovek u punoj snazi

priloška odredba: Opisao je boravak u bolnici.

Po jutru se dan poznaje.

Radio je po savesti.

Osnovne imeničke, pridevske i priloške vrednosti

Prethodni pregledi značenja i funkcija padeža omogućavaju uočavanje osnovnih imeničkih, pridevskih i priloških vrednosti padežnih odnosno predloško-padežnih konstrukcija. Da izbegnemo ponavljanje već rečenog, ovde rezimiramo samo neke bitne vrednosti.

Imeničke vrednosti

Imenica i imenička sintagma imaju funkciju glavnog rečeničnog konstituenta (subjekta) i funkciju zavisnih rečeničnih članova: pravog i nepravog objekta, dopunskog predikativa

Subjekat - gramatički: Petar uči.

- logički: Petru se spava.

Objekat - pravi: On piše roman. - Ivan sprema ispit.

Petar je pio vode. - On nema ni dinara.

- nepravi: On se bavi prozom.

Oni raspravljaju o utakmici.

Predikativ: Ivan je student.

Pridevske vrednosti

Imenički konstituenti sa pridevskom vrednošću u službi su neke odredbe dopunjujući imeničku reč uz koju stoje. To može biti:

opisno značenje: Prođe čovek sede kose;

gradivno značenje: Dobio je prstlen od zlata;

prisvojno značenje. Sreo sam majku moga prijatelja. Tako upotrebljen padež ima funkciju atributa. To su obično funkcije.

atributa: Uišo je čovek sa kačketom; Vojnik bez noge

apozitiva: Razred je lepo primio Petra, odličiog fudbalera;

predikativa: Petar je fudbaler.

Priloške vrednosti

Priloške funkcije:

- mesto: Reka izvire ispod planine; Ćaskali su pred kapijom

- vreme: Sreli su se u martu; U grad izlazi subotom-,

- način: Rastali smo se bez reči; govorio je tihim glasom;

- uzrok: Izostao je zbog bolesti.

Predikativni adverbijal (priloški predikat): Rečnik je kod profesora.

Polivalentnost

Polivalentnost podrazumeva polisemiju (isti padež izražava različita značenja) i polifunkcionalnost (isti padež ima više funkcija) u rečenici. Po tome su karakteristični genitiv, akuzativ i instrumental.

Upotrebna vrednost padeža zavisno od semantičkog tipa imenice ili imeničke sintagme. Tako instrumental bez predloga ima kod pet imenica pet različitih funkcija (i adverbijalnih značenja):

NOŽ-EM = sredstvo PETK-OM = vreme

ŠAPAT-OM = način SAT-IMA = mera

ULIC-OM = mesto

Sinomanija

Sinonimija se javlja kada dva padeža odnosno dve predloško-padežne konstrukcije imaju isto ili slično značenje. Akuzativ: Pio je vodu.

Partitivni genitiv: Pio je vode.

Genitiv, akuzativ, instrumental: Sunce greje svaki dan. - Sunce greje svakog dana. - Sunce greje svakim danom.

Instrumental i akuzativ: Petra su proglasili najboljim fudbalerom. - Petra su proglasili za najboljeg fudbalera.

Akuzativ i lokativ: Ušao je u sobu. - Sedi sam u sobi.

Genitiv i unstrumental: Sedeli su ispred kuće. - Sedeli su pred kućom.

Kvalitativni instrumental može se zameniti kvalitativnim genitivom: Ušla je devojka s plavim očima. : Ušla je devojka plavih očiju.

NB!

U mnogim slučajevima zamena nije moguća:

Ušao je mladić s plavim odelom

ali ne: Ušao je mladić plavog odela!

Gramatika - Bezlične rečenice

Gramatika - Brojevi

Gramatika - Glagoli

Gramatika - Imenice

Gramatika - Kongruencija - slaganje reči i rečenice

Gramatika - Lični glagolski oblici

Gramatika - Nelični glagolski oblici 

Gramatika - Padeži u srpskom jeziku

Gramatika - Padežni sistem

Gramatika - Pasivne rečenice

Gramatika - Pomoćne reči

Gramatika - Pridevi

Gramatika - Prilozi

Gramatika - Sintagma

Gramatika - Sintaksa

Gramatika - Sintaksa - Glagolskih oblika

Gramatika - Sintaksa - Komunikativna rečenica

Gramatika - Sintaksa - Naporedne konstrukcije rečenice

Gramatika - Sintaksa - Nezavisne predikatske rečenice

Gramatika - Sintaksa - Reč

Gramatika - Sintaksa - Rečenica

Gramatika - Sintaksa - Prosta i složena rečenica

Gramatika - Sintaksa - Sistem nezavisnih rečenica

Gramatika - Sintaksa - Zavisne rečenice

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - aktuelni kvalifikativ

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - apozicija

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - atribut

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - kopula

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - modeli rečenica

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - nepravi objekat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - pravi objekat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - predikat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - priloške odredbe

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - razvijanje rečenice

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - složeni predikat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - subjekat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - subjekat logički