Lektire.me je internet stranica koja sadrži prepričana književna dela i njihovu analizu. Cilj sajta je da pomogne srednjoškolcima da razumeju lektire, čitaocima da bolje razumeju dela koja čitaju, kao i da saznaju nešto više o piscima.
Gramatika - Sintaksa - Reč
Reči su predmet proučavanja u morfologiji i leksikologiji, ali se njima bavi i sintaksa: ovde su reči osnovna, najmanja i najuža sintaksička jedinica i kao takva ona je za sintaksu nedeljiva (neraščlanjiva) jedinica*. Reč upotrebljena u sintaksičkoj funkciji, kao konstituent viših sintaksičkih jedinica, naziva se morfosintaksička reč ili sintaksema.
Za sintaksu su bitne supstantivne, adjektivne, verbalne i adverbijalne kategorije reči. Njihovom kombinacijom dobijaju se sintaksičke konstrukcije.
Sa sintaksičkog aspekta (sa aspekta sintaksičke funkcije) sve reči se dele na pune reči i pomoćne reči. Pune reči (konstituentske reči) su imeničke (imenice i imeničke zamenice), pridevske, priloške i glagolske reči. One ostvaruju ključne funkcije u rečenici (subjekat, predikat, objekat, apozicija, atribut, priloške odredbe) i predstavljaju leksičko jezgro sintaksičkih jedinica.
Službu subjekta ili objekta primarno mogu vršiti supstantivne reči (imenice i imeničke zamenice):
Jabuka je rodila. - Vinogradi su poneli. - Pešar uči. - Grad se budi. -Ivan piše pismo. - On predaje istoriju. -Neko otvara kapiju.
Službu predikata primarno vrši glagol u ličnom glagolskom obliku:
Petar uči. - Ja stigoh na vreme. - Dubravka je položila. - Sneg je pokrio ogradu. - Filip dolazi za rođendan.
Službu atributa vrši adjektivna kategorija reči (pridevi, pridevske zamenice, redni brojevi, broj jedan):
Sutra se proglašava najbolja škola. - Naš razred ide na izlet.
- Osvojili smo prvo pesto. -Jedan roditelj nije bio zadovoljan.
Službu priloške odredbe (adverba) vrše prilozi:
On stanuje gore. - Zimus idemo na skijanje. - Ivan odlično recituje.
- Svi oni mnogo rade.
Pomoćne reči (predlozi, veznici, uzvici i rečce) uz pune reči vrše funkciju sintakseme povezujući ih, ukazujući na odnose među njima, obeležavajući njihovo gramatičko značenje i konkretizujući njihove funkcije. U pomoćne reči (u sintaksičkoj funkciji) spadaju pomoćni glagoli i povratna zamenica SE.
Kombinovanjem odgovarajućih oblika reči nastaju sintaksičke konstrukcije kao sintaksičke jedinice višega reda - sintagme i rečenice.
Sintaksa ne posmatra reči pojedinačno, kao leksem, nego kao vrsne skupine: pravila sintakse odnose se na vrste - kaže se da funkciju subjekta vrši imenica a funkciju predikata glagol. Sintaksa, dakle, ne bavi se gramatičkim oblikom reči (to je predmet morfologije) nego upotrebom gramatičkog oblika u sintaksičkim konstrukcijama. Zato se i kaže da su predmet pažnje (i izučavanja) sintakse ne lekseme nego morfosintaksičke reči.
Reč u sintaksičkim jedinicama višega reda ima dve funkcije:
- leksema: nosilac određenog semantičkog značenja;
- semantema, morfosintaksička reč: određeni morfološki oblik i gramatičko značenje.
U sintagmi i rečenici reč se nalazi u semantičkim i gramatičkim relacijama (odnosima) sa drugim rečima. Gramatičko značenje, proisteklo iz pripadanja određenoj vrsti, i morfološke kategorije omogućavaju rečima da samostalno ili u sintaksičkoj konstrukciji vrše funkciju konstituenta rečenice (subjekta, predikata i drugih članova) - one su uvek u nekom gramatičkom obliku koji odgovara funkciji koju reč vrši u rečenici. Zato kažemo da se rečenica Brat poštuje brata sastoji iz dve lekseme (imenica BRAT i glagol POŠTOVATI), ali iz tri morfosintaksičke reči:
imenica BRAT, nom. jd, subjekat'
glagol POŠTOVATI, 3. lice jd, prezent, predikat'
imenica BRAT, akuz. jd, pravi objekat.
Reč tek u rečenici dobija lepezu funkcija i značenja. Uzmimo primer imenice KAMEN.
Subjekat: Kamen je tvrd. Objekat: Uzeo sam kamen. Atribut: Kuća od kamena je hladna. Predikat: Granit je kamen.
Sredstvo: Povredio se kamenom.
Prostor: Razgleda od kamena do kamena.
Metafora: Njeno je srce od kamena.
Figurativno: Nije ostao ni kamen na kamenu.
Reč funkcijom menja prirodu: nezavisna reč u predikatu postaje zavisna; zavisna reč u subjektu postaje nezavisna (poimeničuje se):
Na je predlog. - Ovde je prilog. - Ma devojci sreću gubi. - Ako je nesiguran čnovek
Naravno, reč je raščlanjiva jedinica sa morfološkog aspekta (raščlanjuje se na morfeme), ali je to predmet proučavanja u morfologiji.
- ADVERB (lat. adverbium) - prilog.
- VERBUM (lat. verbum) - glagol.
- ADJEKTIV (lat.adjectivum) - pridev; adjektivni = pridevni.
- SUPSTANTIV (n.l supstantivum = imenica; supstantivan = imenički, samostalan; supstantivirati = poimeničiti, načiniti imenicom).- Termin za označavanje klase imenica odnosno imeničkih reči. To su pre svega imenice, ali i reči koje funkcionišu kao imenice (pridevi, imeničke zamenice): Dežurni je zaspao. - Stara poboljeva.
Gramatika - Kongruencija - slaganje reči i rečenice
Gramatika - Lični glagolski oblici
Gramatika - Nelični glagolski oblici
Gramatika - Padeži u srpskom jeziku
Gramatika - Sintaksa - Glagolskih oblika
Gramatika - Sintaksa - Komunikativna rečenica
Gramatika - Sintaksa - Naporedne konstrukcije rečenice
Gramatika - Sintaksa - Nezavisne predikatske rečenice
Gramatika - Sintaksa - Rečenica
Gramatika - Sintaksa - Prosta i složena rečenica
Gramatika - Sintaksa - Sistem nezavisnih rečenica
Gramatika - Sintaksa - Zavisne rečenice
Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica
Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - aktuelni kvalifikativ
Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - apozicija
Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - atribut
Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - kopula
Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - modeli rečenica
Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - nepravi objekat
Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - pravi objekat
Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - predikat
Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - priloške odredbe
Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - razvijanje rečenice
Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - složeni predikat
Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - subjekat
Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - subjekat logički
William Shakespeare - Hamlet Viljem Šekspir - Hamlet Jedne večeri na straži dogodilo se nešto neobično, Horaciju, Marcelu i Bernandu se ukazao… >
Ivo Andrić - Prokleta avlija Vrsta djela - romanVrijeme radnje - neodređeno, turska okupacijaMjesto radnje - turski zatvorTema djela - život zatvorenika… >
Johann Wolfgang Goethe - Patnje mladog Werthera Johan Volfgang Gete - Patnje mladog Werthera Mladi pravnik Werther dolazi u gradić u koji ga je poslala… >
Meša Selimović - Derviš i smrt Ovo je priča o pokušajima derviša Ahmeda Nurudina, šejha mevlevijskog reda, za vrijeme Otomanske vladavine u… >
Dobrica Ćosić - Koreni Koreni su drugi roman Dobrice Ćosića. Objavljen je 1954. godine. Roman Koreni je tematski slojevit, moderan i po tematici… >