Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - predikat

Predikat (lat. praeadicatom = oglašeno, objavljeno) naziv je za centralni (središnji) rečenični član (konstituent), koji je u vezi sa subjektom pripisujući mu radnju, stanje, osobinu. U predikatu je suštinska osnova rečenice, element bez koga nema rečenice. Značajna je njegova velika sposobnost da sadrži i subjekat, da sam sobom izriče subjekat i određuje ga. Lični glagolski oblik je sam za sebe dovoljan da iskaže punu sadržinu i smisao rečenice: Pišem. - Čitaju. - Stigosmo. - Plamti. Bez predikatskog člana nema rečenice kao što je nema i bez subjekta. Ako predikat imenuje situaciju, mora da postoji nosilac situacije, odnosno ako glagol u ličnom obliku imenuje radnju, mora da postoji vršilac radnje.

Prema sastavu leksičkog jezgra razlikuju se dva tipa predikata: glagolski predikat i kopulativni predikat.

Glagolski predikat čini glagol u ličnom (finitnom) obliku koji imenuje situaciju, konkretizuje je i pripisuje je subjektu kao nosiocu. Od glagola zavisi koje će sve članove rečenica imati, ali i on sam može da bude rečenica:

Petar peva. - Petar piše pismo. - Petar ide na ekskurziju. - Učim.

Glagol je u funkciji predikata samo u ličnom glagolskom obliku jer jedino tako može označavati vreme u kome se nešto pripisuje subjektu, lice kome se šta predikatom pripisuje i lični odnos prema onome što se pripisuje. Te mogućnosti glagola nazivaju se predikativnost. Ličnim glagolskim oblikom konkretiuzuje se vreme realne situacije - vršenja radnje, zbivanja, stanja

Ivan raste. - Otac je stario. - Petar će rasti.

ali i pokazuje modalni karakter situacije - odnos nosioca situacije prema njenoj realizaciji:

Sedni! - Popadasmo! - Petar bi stigao. - Ja bih spavao.

Glagol je u potvrdnom ili odričnom obliku, uvek kongruentan sa subjektom:

Petar spava. - Ivan ne spava. - Petar je spavao. - Dragana je spavala.

Kopulativni predikat. Predikat se može izraziti različitim rečima i njihovim različitim oblicima ili njihovim sintagmama: imenskim rečima (imenice, pridevi, brojevi, zamenice - dakle, reči deklinacije) i prilozima. To je kopulativni predikat koji je uvek dvodelan: kopula + imenska reč (imenski predikativ) ili prilog (priloški predikativ). Kopula (spona) je glagolski deo predikata - enklitički oblik glagola JESAM / BITI u finitnom (ličnom) obliku koji se slaže sa subjektom u licu, broju i eventualno rodu. Funkcija kopule je da poveže (spoji) imenski ili priloški deo predikata (predikativ) sa subjektom. Imenska reč (imenski predikativ) subjektu pripisuje neku kvalifikaciju (Petar je učenik - odgovor na pitanje: Šta je Petar?) ili ga identifikuje (Ivan je u šorcu - odgovor na pitanje Ko je Ivan?) a prilog (priloški predikativ) subjektu pripisuje mesto, vreme ili stanje (Utakmica je sutra.).

Imenski predikat: Ivan je student. - Petar je vredan. - Ivan je prvi. - Lopta je tvoja. - Mozaik je od kamenčića.

Priloški predikat: Petar je ovde. - Ambulanta je daleko. - Sednica je večeras.

Po strukturi predikat je prost ili složen.

Prost predikat: Ja radim. - Petar je stigao. - Ivan je bio zakasnio

Složen predikat: On je počeo pričati. - Petar pokuša pevati. - Mi smo saradnici. - Selo se prostrlo oko puta.

Ponovljeni predikat: Ona trči, trči, trči. - Jovan čita, čita, čita i opet ništa.

Od prirode i značenja glagola (ali i subjekta) zavisi da li je predikat konkretan ili apstraktan.

Konkretan predikat znači određenu vrstu radnje u realnom vremenu: Petar uči biologiju. - Tvoj pas je ujeo Ivana.

Apstraktan predikat označava spsobnost, sklonost, naklonost za vršenje neke radnje: Đak uči. - Pas ujeda. U ovim primerima primećujemo vezu prirode subjekta i predikata: apstraktan subjekat, apstraktan i predikat; apstraktan subjekat apstraktno i vreme vršenja (realizovanja) radnje.

Gramatika - Bezlične rečenice

Gramatika - Brojevi

Gramatika - Glagoli

Gramatika - Imenice

Gramatika - Kongruencija - slaganje reči i rečenice

Gramatika - Lični glagolski oblici

Gramatika - Nelični glagolski oblici 

Gramatika - Padeži u srpskom jeziku

Gramatika - Padežni sistem

Gramatika - Pasivne rečenice

Gramatika - Pomoćne reči

Gramatika - Pridevi

Gramatika - Prilozi

Gramatika - Sintagma

Gramatika - Sintaksa

Gramatika - Sintaksa - Glagolskih oblika

Gramatika - Sintaksa - Komunikativna rečenica

Gramatika - Sintaksa - Naporedne konstrukcije rečenice

Gramatika - Sintaksa - Nezavisne predikatske rečenice

Gramatika - Sintaksa - Reč

Gramatika - Sintaksa - Rečenica

Gramatika - Sintaksa - Prosta i složena rečenica

Gramatika - Sintaksa - Sistem nezavisnih rečenica

Gramatika - Sintaksa - Zavisne rečenice

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - aktuelni kvalifikativ

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - apozicija

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - atribut

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - kopula

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - modeli rečenica

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - nepravi objekat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - pravi objekat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - priloške odredbe

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - razvijanje rečenice

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - složeni predikat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - subjekat

Gramatika - Subjekatsko predikatska rečenica - subjekat logički

Gramatika - Zamenice