Milan Milenković - Dan kao i svaki drugi - sastav

Milan Milenković - Dan kao i svaki drugi

Milan Milenković - Dan kao i svaki drugi

Neiscrpne su naše zablude i neverovatno je koliko teško i sporo učimo.

Od ljubavi prema Hrvatima nisu nas odučila ni tri talasa zločina (1914-1915., 1041-1945., 1991-1995.), od verovanja u zapadne saveznike ni sve one igre 1916-te, kad naše pradedove umalo nisu ostavili da skapaju na Jadranskoj obali, ni serija bombardovanja od 1941-e do 1945-te, ni ono udruženo bombardovanje 1999-te; niti sankcije Devedesetih i razaranje privrede i kulture u ovom milenijumu. Ako postoji dokaz da je vera iznad čula, onda je to srpsko poimanje politike, poimanje koje nije zasnovano ni na jednoj činjenici, a još manje na kauzalnim vezama. Osim svega ovoga, postoji i ona naša čuvena "vajdica", odnosno običaj da sve zaboravimo i sve halalimo za neku sitnu korist, da prodamo i dedove i unuke za neku sitnu današnju korist.
Prodajući vek za godinu, došli smo u situaciju da nas samo čudo može spasti od krvavog građanskog rata i uličnog razrešenja svih gluposti koje gomilamo više od jednog veka.

Nacija ponovo, puna vere, drhti: hoće li Vučić (da bi iko drugi mogao da saodlučuje, to više niko i ne misli) odbiti da se pridruži sankcijama protiv Rusije? Ili ćemo i tu gorku pilulu popiti na našem svetlom putu ka agoničnoj Evropskoj uniji? Vučić nas, očigledno, ništa nije naučio, niti smo mi o njemu išta naučili, kao što nismo naučili ni o Hrvatima, ni o saveznicima, ni o ma čemu drugom. Stalno smo u prvom osnovne, bez šanse da ga jednom završimo.

Čak i ozbiljni politički analitičari, ljudi koje lično cenim, imaju zamisao da bi Alek mogao da se, po pitanju braće Rusa, presaldumi i da izgovori istorijsko "ne" evroatlantskim gospodarima. Verujemo da će Zapad, iz čisto pragmatskih razloga, zaštititi svoju ovdašnju investiciju, Aleksandra Vučića, time što od njega neće tražiti da pripreti Rusiji bilo osudom, bilo uveđenjem sankcijama. Koja je to činjenica, koja logika, koja uzročno-posledična veza, koje iskustvo nam govore da bi se to moglo desiti? Kada su nas ma čega poštedeli Zapadnjaci? Koju gorku pilulu nam nisu strpali u ždrelo rukom DOS-ovaca i Aleka Najprvog?

Još uvek premijer, Ivica Dačič i još uvek najprvi (Vučić) idu sutra na zavrtanje ušiju za tri kruga u pravcu Zapada, a mi ćemo, sa laganom drhtavicom i slatkim iščekivanjem, osluškivati šta nam poručuje nepotkupljivi RTS: jesu li se naši lavovi oduprli, ili su još jednom spustili gaće? Lično se ne sećam da nekad učkur nije popustio, ali se sećam da je skidanje gaća, u interpretaciji RTS-a i podatnih tabloida, dobijalo časnije ime: državnička mudrost, podizanje ugleda Srbije u svetu, prihvatanje realnosti, real-patriotizam i gomila drugih floskula, kojima su se zaodevali nacionalni porazi, koje je ovaj dvojac, uz terciranje Nikolića i Vulina, proizvodio brzinom podmazane munje. Daće se, dakle, par patriotskih izjava pred ulazak u avion (Srbija se saginjati neće, I EU i Rusija), ispričaće se, potom, priče o tome kako su spavali na patosu dok nisu pristali na sankcije Rusiji, da je Alek umalo ošamario Eštonku, ili van Rompeja, dok im je Vulin pokazivao šipak, ali da se, je li, više nije moglo. Na kraju, poslednjim snagama će popustiti i opet će prevladati njihova državnička mudrost, od koje oni postaju sve bogatiji, a mi sve siromašniji. Mi zaboravljamo, kao što zaboravljamo i sve drugo, da Zapad ne bi ni dozvolio izbore Vučiću, niti bi mu pobedu na njima darovao aminujući regularnost tih izbora, iako se količina krađe mogla videti golim okom sa Meseca, e da bi im on sada odrekao poslušnost. Tolike vrane Zapadnjaci baš nisu. Od 2000-te su, prema svakom srpskom vladaru, imali nultu toleranciju na neposlušnost i ne vidim koja je to nova činjenica koja bi preokrenula ovu politiku? Da bi zaštitili Vučića? Od koga? Od naroda koji je listom glasao za njega pre samo dve nedelje? On je, upravo, dobio mandat na četiri godine i ne vidim zašto bi brinuo šta narod misli, a ne vidim ni zašto bi to brinulo Zapadnjake.

Vučić možda ne zna, a možda i neće da stvori hleb i posao za Srbe, ali policijske akcije proizvodi kao na tekućoj traci i jedna od takvih bi mogla da se okrene protiv naroda koji postavlja suvišna pitanja između dva izborna ciklusa. Ako se neke od bezbednosnih službi dočepa Miki Rakić, bilo lično, bilo indirektno, tako što će se Tadić pojaviti kao forma, a Rakić kao suština nekog ministarstva sile, računajte da se nećete na ulicama okupljati neprebijeni. Ukoliko se, dakle, Alek odluči da Rusiji zavede po nju kobne sankcije, ili izda neko saopštenje protivno njenim interesima, osetićemo sibirsku zimu u aprilu.

U svakom slučaju, sutra ću obratiti pažnju šta piše Koha ditore, jer RTS-u odavno ne verujem ništa. Ono što se meni čini verovatnim je da će se Srbija tiho pridužiti Zapadu protiv Rusije; bez velikih reči, bez gromkih saopštenja, ali potuljeno, kako samo našim političarima pristoji. Naši mučeni politikanti su u debelom dugu prema Zapadnjacima i ovi se neće libiti da taj dug potraže svakom prilikom. Ko ne sluša, može da prođe kao Sloba, ili kao Đinđić. Ako ga Bog baš pogleda, može i kao Koštunica. Istina, ni Rusi nije naivni: ako se njima pokvare kombinacije sa Južnim tokom, kome je baš ovih dana naglo skočila cena, mogu da pritisnu jače i da izazovu raskol u do sada složnom trijumviratu, što bi rezultiralo osamljivanjem Vučića. Ovaj bi, na tako nešto, reagovao stvaranjem medijske opsene: novom 1948-om, odnosno mobilizacijom nacije, radnim akcijama, R-kartama, ili tako nečim, da prikrije geopolitički slom Srbije, koji će biti bolniji od svih dosadašnjih Alekovih bolnih rešenja. Toliko bolan, zapravo, da će ga samo policija moći lečiti pendrečenjem nezadovoljnih Srba.

Moguće je, naravno, i drugo rešenje, da Zapad ne pritisne previše i da ostavi malo daha Vučiću, ali ne znam zašto bi to radio? Njima je (Zapadu) veoma važno da što brže i što efikasnije slome sve tačke potencijalnog otpora, da bi imali potpuno odrešene ruke za dalju frku sa Rusijom. Baš im treba neutralna Srbija, koja balansira između Amerike i njenog arhineprijatelja? Sumnjam.

Ako se desi drugačije, ako grešim, biću veoma zadovoljan. Opet, bojim se da ćemo dugo pamtiti ovaj 31. mart, kao dan kad smo okrenuli glavu od Rusije i odabrali nacionalni kolaps, na korist nekoliko hiljada pripadnika vladajuće kaste, a na štetu miliona Srba. Posebno onih još nerođenih.

Milan Milenković - Apokalipsa u četiri tačke

Milan Milenković - Avet okupacije i prikaza kolaboracije

Milan Milenković - Bogomoljci ponovo jašu

Milan Milenković - Cigla

Milan Milenković - Četvrti stalež

Milan Milenković - Cvrkutani

Milan Milenković - Dogodiće se juče

Milan Milenković - Dogodilo se sutra

Milan Milenković - Državotvornost na srpski način

Milan Milenković - Duševne osnove izdaje

Milan Milenković - Dvoidentitetskoj braći

Milan Milenković - Etno samoposluga