Milan Milenković - IPA narodne kuhinje - sastav

Milan Milenković - IPA narodne kuhinje

Milan Milenković - IPA narodne kuhinje

Imam rđavu naviku: uz jutarnju kafu gledam TV. Delom to radim zbog prirode posla kojim se bavim, delom, valjda, zbog razvijenog osećaja mazohizma. Jutros je tema bila: narodne kuhinje. Kao u svakoj banana - državi, te kuhinje izdržavaju donatori, a ne država, koja je te ljude na kazan poslala. Što bi rekao Najprvi, vešto krijući da je to, u stvari, Kenedijeva izreka: ne pitajte šta država može da uradi za vas, već šta vi možete da uradite za državu. A možete. Jedite manje, i nikako o državnom trošku. Naravno, urednici znaju kako da temu urade optimistički. Jeste teško, jeste da nema, jeste da se ne zna ko je te ljude doterao na kazan ali, kako je svima u Srbiji krenulo, krenuće i narodnim kuhinjama.

Snimaju neku budaletinu koja priča priče o IPA fondovima, evropskim, naravno, u kojima leže milijarde i koji su namenjeni baš ovoj svrsi. Nama su, onomad, dali čak pola miliona evra (evro po korisniku socijalne pomoći), a iduće godine će čak pet miliona. Eto rešenja! Deset evra na godinu po teško siromašnom! Naravno, obuka za upravljanje tim fondovima, seminari i savetovanja, na kojima se proizvode ovakve kreature, kakve seruckaju sa ekrana, koštaju mnogo više od pola miliona evra. Do kuhinja ne stigne ništa.

Zanimljivo je, ako pratite zbivanja, da se i taj treći ešalon administracije, vremenom izučio da, kad zausti da kaže "dobar dan", iz usta izleti "Evropa". Čim se dočepamo Evrope, svi ćemo brisati dupe petoslojnim papirom, iz nekog evropskog fonda. Naravno, seminari i savetovanja o upotrebi se podrazumevaju.

Imam prijatelja, koji je službenik srednjeg ranga u jednom javnom preduzeću. Desetak puta godišnje ide na službena putovanja u inostranstvo i potroši ajd'-ajd', jedno 30-40 000 evra na seminare i savetovanja. On, istina, radi pošteno, veliki je stručnjak u oblasti kojom se bavi, ali je, u uslovima kad je svaka stručnost obesmišljena, serija putovanja neotreban luksuz. Šta će nam znanje i stručnost, u zemlji u kojoj je samo jedna osoba posednik svih znanja i veština? Taj moj prijatelj je samo jedan iz armije onih koji svakog dana poleću sa Surčina na službena putovanja. Ne bi me iznenadilo da, u svakom avionu, koji poleti sa našeg aerodroma, dve trećine putnika čine državni službenici. Na ovaj, ili onaj način, sve to plaća narod. Mogao bih da izvedem matematiku, prema kojoj bi se sve narodne kujne snabdele do vrha, kada bi se samo na nedelju dana obustavila službena putovanja i te pare se preusmerile u socijalu. No, to se neće desiti, jer je naše siromaštvo projekat, a ne posledica haosa i slučaja, ili lošeg, neznalačkog upravljanja. Naša propast, dakle, nije spontana.

Čak i u zbegu postoji neka privreda, samo u Srbiji ne postoji. Zadatak, koji su dobili naši geniji za politiku je da se budžet temeljno i uporno pljačka, da se iz njega ne bi finansirala proizvodnja i da se ne bi oživela ekonomska aktivnost. Poklon strancima, iz našeg budžeta, samo za ovu godinu, iznosi 230 miliona evra. Svako tročlano domaćinstvo će, za subvencije stranim investitorima, morati da izdvoji oko 120 evra. Za Agrobanku je, to isto domaćinstvo, moralo da ispovrne oko 150 evra. Za krađe u javnim nabavkama, godišnje domaćinstvo izdvaja oko 300 evra.

Za Razvojni fond, koji otpisuje kredite tajkunima, izdvojilo je ovo naše domaćinstvo oko 600 evra.
Za pokrivanje trgovinskog deficita morate svake godine, kao tročlana porodica, da izdvojite oko 2 500 evra. Hoćete još? Mogao bih ovako do ujutru da ređam.

Sad sve ovo pomnožite sa dvanaest godina tranzicije i videćete da vam je država izvukla bar jedan dobar stan i kola pride, a da vam ništa nije dala. Zato PPV i kaže da treba da se upitamo šta možemo da uradimo za državu, a ne ona za nas. Ona samo drpa ono što je naše.

Bonus poklon: promena svesti, koja se ogleda u tome da treba da se naviknemo na drpanje, a ne da postavljamo nezgodna pitanja. Da se vratim na početak: nikom, u onoj jutarnjoj papazjaniji od emisije, nije palo napamet da bi lica, koja se hrane u narodnim kuhinjama, mogla da se zaposle. To ne spada u opis radnog mesta PPV-a i njegove kamarile. Njihov zadatak je proizvodnja kmetskog duha, a ne dobara i usluga u Srbiji. I sami kmetovi (bogati, ali ipak samo kmetovi), naši vlastodršci gaje patološku mržnju prema svakom onom ko neće kmet da bude. Lomljenje kičme srpskog naroda njihov je prevashodni zadatak, sve drugo je manje važno. Granica siromaštva, po metodologiji UN, je dva dolara dnevno, po glavi siromaha. To je prosečna cena namirnica za dnevno preživljavanje u svetu. Ali, Srbija je jedna od najskupljih zemalja u svetu, jer je u cenu svakog proizvoda, ili svake usluge, ugrađena sistemska pljačka i to pljačka epskih razmera. Ona ista tročlana porodica ne može da preživi sa 6 dolara (oko 500 dinara) dnevno. Naravno, to uključuje i plaćanje komunalija i odevanje. Ta metodologija, na koju se, amoralno, Rasim Ljajić poziva, prikazuje u Srbiji oko 800 000 siromaha. Podignite sve to na, i dalje skromnih, desetak dolara dnevno po glavi (oko 800 dinara) i imaćete 5 000 000 siromašnih. Inače, deset dolara je skromna cena radnog sata u Evropi.

Ali, kako i da imate pare, kad morate da platite sve ono o čemu sam gore pisao? Da ne pominjem da veseli Rasim ne haje za one koji imaju, recimo dva dolara i deset centi danas; oni ne ulaze u obračun. Za njega su takvi srednji sloj? Što da ne, obraz mu ne smeta. Siguran sam da će, jednog dana, kad se bude povukla crta, ispostaviti da ovakve sistemske pljačke, kakva se sprovodi u proevropskoj Srbiji, nije bilo u istoriji Evrope. Kažu da je pljačka u rangu nekih, recimo, 70 milijardi evra. Meni se čini da je ta procena više nego skromna.Srpska privreda, čija je vrednost, opet skromno, procenjena na nekih 200 milijardi evra, prodata je za tri milijarde. Samo tu je napravljena dva puta veća pljačka, nego što konzervativna cifra sugeriše.

Dvanaest godina po 6 milijardi trgovinskog deficite daje još 70 - tak milijardi. Gde su krađe u javnim preduzećima, gde u nabavkama, gde u ostalim prevarama? Gde je 50 milijardi evra iznetih iz zemlje za poslednjih dvanaest godina? Kad se bude sabrala cifra, ako do tada budemo živi, zaledićemo se.

Milan Milenković - Apokalipsa u četiri tačke

Milan Milenković - Avet okupacije i prikaza kolaboracije

Milan Milenković - Bogomoljci ponovo jašu

Milan Milenković - Cigla

Milan Milenković - Četvrti stalež

Milan Milenković - Cvrkutani

Milan Milenković - Dan kao i svaki drugi

Milan Milenković - Dogodiće se juče

Milan Milenković - Dogodilo se sutra

Milan Milenković - Državotvornost na srpski način

Milan Milenković - Duševne osnove izdaje

Milan Milenković - Dvoidentitetskoj braći