Milan Milenković - Sobni starešina - sastav

Milan Milenković - Sobni starešina

Milan Milenković - Sobni starešina

U srpski mentalitet spada jedna, nekad simpatična, nekad kobna osobina, a to je da neozbiljno shvataju svet oko sebe i okolnosti tog sveta. Naučili smo da političari, od kad ih pamtimo, vazda nešto seruckaju, ali da to, u stvari, ne obavezuje ni nas, ni njih, nego se to mi, svi skupa, malo pred strancima pravimo važni, vodimo neki naš dijalog „na šatro", da svet vidi da smo i mi njegov deo.

Sećam se vremena komunizma, u kome je, kao i danas, postojao propisan jezik političke (dakle, građanske) korektnosti i da je bilo zabranjeno, recimo, govoriti o braći da se zovu Cigani, ili Šiptari, nego su se morali oslovljavati kao Romi i Albanci. I, u zvaničnoj korespodenciji, to je zaista tako i bilo. Na ulici, kao i uvek. Izraz „homoseksualac" je bio obavezan, ali ne znam nikog ko je zaglavio globu zato što je nekog zvao pederom. Eufemističkog izražavanja je bilo, ali ne mnogo. Uglavnom se niko nije osvrtao na te beznačajne jezičke igrarije, jer su svi, negde, znali da vlast glumata građansko i demokratsko društvo, a da drugovi iz komiteta o Albancima i pederima misle što i mi. Osim ako nisu Albanci, ili pederi.

Nismo ukljuvili promenu. Crveni su bili silni i moćni, a samo moćan može da se pravi da ga ne shvataš ozbiljno, može i da poseče, ali i da oprosti. Nemoćan, na žalost, tu privilegiju nema: on može samo da poseče.

Bulumenta, koja je, posle 5. oktobra došla do vlasti (namerno ne kažem: na vlast; to im nikad nije dato) nije bila gospodar svojih zakona, propisa, svog političkog jezika i govora, pa nije ni u stanju da se, spram onoga čime ne gospodari, ponaša kao gazda. Vi mislite, po starom refleksu, da možete i dalje da po ulicama i kafanama psujete nekome majku cigansku, da je oslovljavanje nekoga sa „pederu" manje-više stvar lingvistike, a ne zakonodavstva, verujete da možete svog radnika, recimo muslimana, da otpustite, a da to prođe samo kroz radni spor. Varate se. Ovi ne smeju i ne umeju da oproste. Oni nisu valst, u onom smislu u kome su to bili crvendaći, a i oni pre crvendaća. Ovi su kapoi u konclogoru. Nije na kapou da ceni da li logorašu treba progledati kroz prste, jer može da se desi da se oklizne, pa da njega opozovu i postave mu novog kapoa.

Poređenje sa konclogorom, iako na prvi ogled malo bljutavo, nije i banalno. Iako smo kontinentalci, sve počinje da liči na Goli otok. Masa logoraša radi i živi u nemogućim uslovima, na donjoj granici egzistencije i dostojanstva; u spoljnom krugu se nalazi UDBA, u unutrašnjem policija, odnosno stranci i ambasadori. Radnici, normalno, kao što bi nas i premijer danas učio, stalno lenji, nezadovoljni, ne traže sebi posao, nego čekaju da im ga milicija nađe. Hoće milicija, što i da neće, ama mora i ona da kliče Udbi što joj omogućava položaj milicajaca. Logoraši moraju da kliču i miliciji, i Udbi, i vođi. Ko ne kliče, rebra pucaju. I tamo postoji neka vrsta članova SNS-a, samo što se zovu „revidirci", odnosno drugovi koji su korigovali svoje ranije stavove u skladu sa novom generalnom linijom. Oni jedu malo bolje, rade malo manje, ne nešto značajno, ali imaju jednu privilegiju koja kompenzuje mnoge nedostatke u komforu: imaju pravo i dužnost da biju one koji nisu revidirali.

Sve zajedno, još i ne bi bilo tako strašno da nema faktora koji baš zagorčava, a on se zove: sobni starešina. E, sad: Udbaš može i da ti progleda kroz prste. Visoko je iznad tebe, smrdiš mu ko vuga, mrsko mu je i šamar da ti lupi, da se ne isprlja. Kad baš hoće, pošalje miliciju da ti objasni da je besmislen rad za malo klope tvoj filosofski problem, ali i milicija...i njemu gadno da te bije, prljav si, upišan, a on tek zaprimio novu uniformu... Ako ga Udbaš ne gleda, možeš da se izvučeš sa šamarčinom i da mu otcvrkućeš: „Ja sam đubre, bez časti, ponosa i morala i slepi putnik na brodu istorije srpskog naroda" i pustiće te. Ako ga Udbaš gleda, nemaš gde: popićeš batine.

Ali...ali...ima neko ko, hoće-neće, mora da bije i da tlači, a to je: sobni starešina. On nema izbora, jer Udbaš, i kad zasere, ostaje Udbaš. Milicajcu uzmu 10% od plate, ali sobnom starešini oduzmu starešinstvo, pa ga parkiraju pored kible i sad njega bije i novi sobni starešina, i svi oni revidirci koji maštaju da postanu sobne starešine.

Tako to ide. Svi ovi naši majstori, od 5. oktobra su samo sobne starešine. Ne mogu da biraju da li će da te kazne, ili ne, jer su i sami robijaši na malo mrsnijoj hrani, koju će jesti samo dotle dok ti jedeš posnu. Nema mrsa za sve. Dakle, kome nije jasno: ješćeš posno, sve dok oni jedu mrsno.

E, to je danas kobajagi najmoćniji čovek Srbije. Sobni starešina. Udbu baš briga šta će njemu da priča, miliciju takođe, ali starešina stisnut. On mora da, pred onima gore, bude tvrda ruka pravde, bič ostalih kažnjenika, a da, istovremeno, kod revidiraca ne izazove revolt. Opanjkaće ga, lopovi, da je nekad nekom kroz prste progledao, da je dušu pokazao i biće smenjen. Zna on da se to nije desilo, zna da je kosti lomio i da praštao nije, ali dušmani će slagati, samo da se dočepaju njegovog sanduka, u koji je odvajao nešto konzervi za stare dane.

Da bi izvarao revidirce, obećava im sjajnu budućnost, za dve-dve i po godine. Obične robijaše troluje pričom kako su usrećeni time što mrve stene za komuniste, a rusofilima pegla priču kako iz Rusije stižu nove, remontovane kible, zbog čijeg remonta će se privremeno smanjiti obroci, i da će oslobođenje doći za-pogađate-dve, najdalje dve i po godine. Tu priču ne mora da priča niko, ni Udbaš, ni milicajac, ni onaj pod bojkotom, ali sobni starešina samo nju i mora da priča, on drugu nit' sme, nit' može. Računa: ako sve izvara dovoljno dugo, biće sobni i kad Rusi dođu. Valjda i njima treba sobni starešina?

Milan Milenković - Apokalipsa u četiri tačke

Milan Milenković - Avet okupacije i prikaza kolaboracije

Milan Milenković - Bogomoljci ponovo jašu

Milan Milenković - Četvrti stalež

Milan Milenković - Cigla

Milan Milenković - Cvrkutani

Milan Milenković - Dan kao i svaki drugi

Milan Milenković - Dogodiće se juče

Milan Milenković - Dogodilo se sutra

Milan Milenković - Državotvornost na srpski način

Milan Milenković - Duševne osnove izdaje

Milan Milenković - Dvoidentitetskoj braći